Kabinet potpredsednika Vlade Verice Kalanović, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i Privredna komora Srbije organizovaće sutra okrugli sto „Kako iz sive ekonomije – reformom inspekcija do smanjenja neformalnog sektora i rasterećenja privrede“. Cilj ovog skupa je da se ukaže na mogućnosti kako da inspekcijske službe postanu servis onog dela privrede koji se pridržava propisa i podstakne privredni razvoj preusmeravanjem sive ekonomije u legalne tokove. Činjenica je da privrednici imaju dosta primedbi na rad inspekcije, a jedna od njih odnosi se na inspekcijski nadzor gde je akcenat na kažnjavanju, a ne na prevenciji. Oni misle da je problem u tome što se inspektori nagrađuju prema efektima inspekcijske kontrole, što podrazumeva iznos novca koji se inkasira na ime naplaćenih kazni. Može li se ta, očigledno loša praksa promeniti – pitamo Vidosavu Džagić, potpredsednicu Privredne komore Srbije.
– Takva percepcija privrednika rezultat je njihovih iskustava u radu sa inspektorima i ta praksa se mora promeniti, između ostalog i doslednim sprovođenjem principa da obim naplaćenih kazni ne sme biti nijedan od kriterijuma za ocenu rada inspekcije. Važno je i uvođenje transparentnih pravila rada inspektora, sa kojima moraju biti upoznati i privrednici, ali i podizanje nivoa stručnosti i kompetencija inspektora. Trebalo bi insistirati i na uvođenju mehanizama nezavisne kontrole rada inspektora kao i na mogućnosti žalbe privrednika na njihov rad. Privrednici, međutim, smatraju da zahtev za podizanje kvaliteta rada i kompetencija inspektora i uvođenje licenci, treba da bude praćen i povećanjem njihovih zarada, ali i većom personalnom odgovornošću.
Ništa manji problem nije ni to što se pod lupom inspektora nalazi samo onaj deo privrede koji legalno posluje, dok sivi kanali i rad na crno izmiču kontroli. Kako se udeo sivog tržišta na kojem se obavlja više od 50 odsto prometa može svesti na razumnu meru od, recimo, desetak odsto?
– Imamo dve grupe predloga mera. Prvu grupu čine sistemske mere koje podrazumevaju smanjenje troškova privrede pri čemu je jedan od prioriteta sveobuhvatna reforma poreskog sistema koja bi obezbedila da poresko opterećenje bude srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Ništa manje značajno nije ni smanjenje opterećenja zarada zaposlenih, ali i usvajanje zakona o radu i zakona o zapošljavanju stranih državljana. Ipak, to je dug proces, a ne postoji ni politički konsenzus za tu reformu, posebno ne u predizbornoj godini. Druga grupa mera, koja bi mogla odmah da se primeni, podrazumeva utvrđivanje institucionalne nadležnosti i, što je posebno važno, koordinaciju inspekcijskih službi, kao i Uprave carina i MUP-a, u kontroli svih kanala sive ekonomije. Sada se akcije inspekcije uglavnom svode na uklanjanje uličnih prodavaca koji su poslednji u lancu i koji su prinuđeni da se tim poslom bave kako bi preživeli. Trebalo bi promeniti i kaznenu politiku, odnosno pooštriti sankcije za nelegalan rad, a smanjiti visinu kazni za one one koji legalno posluju.
Privrednici smatraju da inspekcijske kontrole traju predugo i da to uvećava troškove poslovanja. Misle, takođe, i da nenajavljeni dolazak inspektora nije opravdan. Da li su te opaske na mestu?
– Opravdani su. Praksa je pokazala da se, gotovo po pravilu, kontrolišu oni privredni subjekti koji legalno posluju i izvršavaju svoje zakonske obaveze. Zato bi bilo neophodno da se uvede planiranje redovnih inspekcijskih nadzora, u zavisnosti od stepena rizika, kao i koordinacija različitih inspekcijskih kontrola kako se ne bi desilo da se u istom preduzeću istovremeno nađe pet inspekcija. U tom kontekstu posmatrano od velike koristi bilo bi formiranje generalnog inspektorata.
Činjenica je da su mnogi propisi bukvalno prepisani iz zakondavstva EU i da nisu prilagođeni uslovima poslovanja u Srbiji. Kome koristi šuma propisa neprimenjivih u praksi i da li se u izradi propisa koriste i sugestije privrednika?
– Stiče se utisak da se mnogi propisi donose iako se zna da se neće primenjivati jer ne postoje izgrađeni kapaciteti ni privrede, ni institucija, a nema ni dovoljno resursa za njihovu primenu u kratkom roku. Ako već prepisujemo evropsku regulativu, dobro bi bilo da primenjujemo i evropsku praksu. Osim toga, usvajanju propisa prethode obavezne konsultacije sa zainteresovanim stranama, a procenjuju se i efekti tih propisa na privredu, posebno sektor malih i srednjih preduzeća, i određuje se dovoljno dug period za prilagođavanje privrede i institucija novoj zakonskoj regulativi. Kod nas je taj proces formalan, javne rasprave se sprovode, ali se malo uvažavaju sugestije privrednika. Za analizu efekata propisa na privredu nemamo ustanovljenu ni metodologiju, a ni izgrađene kapacitete.
Dobra praksa
Kako komentarišete predlog da izricanju kazne prethodi opomena i kazneni poeni, kao i sugestiju da se uvede preventivni inspekcijski nadzor za one privredne subjekte koji tek počinju da rade?
– Percepcija privrednika, potkrepljena iskazom inspektora u postupku kontrole „sada kad sam došao, moram nešto da nađem da bih ti naplatio kaznu“, jeste to da je svrha inspekcijskog nadzora – kazna, a ne prevencija. Iz tog ugla posmatrano, predlog privrednika da se za početnike u poslovanju odredi tzv. period preventivnih inspekcijskih nadzora u kojima bi kontrole bile edukativne, sasvim je opravdan. Ali, neophodno je, takođe, da se kod svih privrednih subjekata, ukoliko je reč o sprovođenju novih propisa, uvede period preventivnih kontrola kako bi se povećao ne samo kapacitet preduzeća već i inspektora za sprovođenje regulative. Dobra praksa pokazuje da inspekcije koje primenjuju sistem opomena postižu bolje rezultate od onih koje se oslanjaju isključivo na novčano kažnjavanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
