Od 24 sporne privatizacije 20 u vreme Koštunice i Živkovića

U prvoj polovini 2011. godine nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo je od Evropske komisije pomoć u zaštiti vlasničkih prava, a u junu te godine u Beograd je stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere 24 sporne privatizacije i izveštaj dostavi nazad u Brisel.

Slučaj je u to vreme sporadično pominjan u medijima, a u aprilu 2012. Evropski parlament je isto to zatražio rezolucijom, da bi se ova tema u žižu vratila tek nakon poseta izvestioca EP Jelka Kacina u leto prošle godine. Nadležna tužilaštva su, prema dostupnim informacijama, do početka avgusta prošle godine započela sa ispitivanjem 18 slučajeva spornih privatizacija. Od sumnjivih privatizacija sa spiska Evropskog parlamenta do početka avgusta 2012. godine krivični postupci pokrenuti su samo u slučaju „Mobtel“, „Ce-market“ i „Azotara Pančevo“. Evropska komisija je u proleće iste godine saopštila da je posebno zainteresovana da se obavi detaljna istraga prodaje „Sartida“, „Jugoremedije“ i „Mobtela“, kao i da se ispita predmet ATP „Vojvodina“, u kome je, po mišljenju EU, oštećen investitor. EP je u grupu sumnjivih privatizacija uvrstio, između ostalih, i privatizaciju Luke Beograd, Nacionalne štedionice, Novosti, Veterinarskog zavoda – Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, Šinvoza, Prosvete, Azotare Pančevo, kao i postavljanje optičkih kablova koje je radilo preduzeće Nuba invest, izvoz šećera u EU, te koncesiju za auto-put Horgoš-Požega. Svim spornim privatizacijama zajedničko je da su dugo trajale, da je u njih bio uključen veliki broj državnih institucija i interesnih grupa, i dešavale su se u okolnostima nedorečenosti zakona iz procesa vlasničke transformacije.