Od Grdelice do Prokopa, preko Novog Sada

Tada smo se naslušali i neverovatnih stvari, kao na primer da se razmatralo gađanje „neposlušnog“ brda topovima, pa do kompletnog uklanjanja brda. Stručnjaci su upozoravali da na toj trasi nije ni trebalo praviti potporne zidove zbog klizišta. Takođe, i pored optužbi koje su letele na sve strane, prema dostupnim podacima, niko za te propuste nije odgovarao.

U međuvremenu, država Srbija lansirala je investicioni ciklus u infrastrukturu kakav nije viđen decenijama. I nicali su putevi, mostovi, pruge, stambeno-poslovni kompleksi. Skoro svi su kasnili iako se neretko intervenisalo sa najvišeg mesta da se požuri i davani su rokovi za otvaranje. , Većina je plaćena znatno više od projektovane cene, toliko da neki tvrde da niko ne gradi tako skupe autoputeve kao mi. Zakoni su menjani, propisi olabavljeni. Ljudi su zapošljavani, nikle su građevinske imperije u vlasništvu ljudi bliskih vladajućoj stranci.

I onda je 1. novembra prošle godine sa padom nadstrešnice u Novom Sadu taj veliki sjajni prikaz graditeljskog čuda počeo da se mrvi. Pa se saznalo da je na rekonstrukciji pruge i stalnih zgrada angažovano 200 podizvođača, da je potrošeno nekoliko puta više nego što je planirano i na kraju da je požurivano otvaranje stanice iz kabineta predsednika države.

Samo u prethodne dve nedelje imamo dva slučaja. Otvaranje deonice Koridora 11 Pakovraće-Požega, toliko dugo odlagano i na kraju opet požureno da se otvori pre nego što su svi sistemi, posebno automatski protivpožarni u tunelu, profunkcionisali. A pominju stručnjaci da i tu radi klizište.

Drugi je Prokop, mada je još zimus uočeno pucanje maltera na stubovima i gredama. Sada saznajemo da je Infrastruktura železnice tražila da se utvrdi situacija i saznali smo da su naprsline na peronskim gredama nastale zbog nedovoljne armature. Iako se u zvaničnom dokumentu tvrdi da je armatura manja od projektovane, s obzirom da su grede pravljene pre skoro 30 godina, moguće je i da projekat nije predviđao da one nose petospratne građevine koje su nikle na Prokopu.

I opet saznajemo da se tu nalazi klizište zbog čega se sedamdesetih odustalo od pravljenja glavne železničke stanice na tom mestu.

Pored tragično nastradalih u nesreći u Novom Sadu, najveća šteta koju ovaj javašluk u izgradnji najvažnijih infrastrukturnih projekata, nije novac, već stvaranje tog osećaja nesigurnosti, nebezbednosti.

Na kraju, ovi devetomesečni protesti su i započeli zbog tog javašluka.

Samo je pitanje da li je vredno toga?