Od gubitka posla najviše strahuju Hrvati

U istraživanju je učestvovalo više od 4.000 ispitanika, a iz Srbije njih oko 1.000, od kojih je 60 odsto nezaposlenih, 30 odsto zaposlenih, a oko 10 odsto anketiranih se još školuje. Većina ispitanika iz Srbije, odnosno njih oko 64 odsto, ne očekuje do kraja godine ni povišicu, ni napredovanje u karijeri (58 odsto). Ove godine povišicu je već dobilo sedam odsto ispitanika, a napredovalo je njih četiri odsto. U najvećoj meri povišicu i napredovanje očekuju ispitanici iz Bosne i Hercegovine, a najmanje ispitanici iz Hrvatske. Bez obzira na krizu, dve trećine zaposlenih ispitanika iz Srbije planira promenu posla. Svaki peti anketirani je izjavio da ne želi da menja posao. Oko 16 odsto planira da posao promeni samo u slučaju nužde. Kao i prošlih godina, posao najviše nameravaju da promene ispitanici iz Srbije, a najmanje Hrvati.

Zanimljivo je da je oko 53 odsto ispitanika iz Srbije navelo da se ne boji za svoje radno mesto, dok najveću zabrinutost zbog gubitka posla izražavaju Hrvati (45 odsto), a tu vrstu strepnje iskazalo je 37 ispitanika iz BiH. Kada bi mogli da biraju idealnog poslodavca, oko 32 odsto učesnika istraživanja iz Srbije izabralo bi stranog vlasnika, četvrtina od ukupnog broja anketiranih najradije bi radilo za sebe, dok bi svaki peti radio za državu. Država kao poslodavac podjednako je popularna u sve tri države, a rad za domaćeg privatnog poslodavca podjednako je neprivlačan svima – u Srbiji je samo devet odsto anketiranih izabralo tu opciju. Na radnom mestu ispitanicima su najbitniji međuljudski odnosi (29 odsto), zatim priznanje za obavljen rad (24 odsto), dok se novac našao tek na trećem mestu. Kada je reč o razlozima nezaposlenosti, u Srbiji je trećina ispitanika navela da je nezaposleno jer nakon školovanja nisu pronašli posao, 20 odsto navelo je da im je istekao ugovor „na određeno“, ili su zbog posla ostali zbog ekonomske krize. Otkaz zbog nekog drugog razloga dobilo je osam odsto anketiranih, dok je sedam odsto odlučilo da otkaz da kako bi pronašli bolju poslovnu priliku. Gotovo trećina nezaposlenih ispitanika bez posla je od jedne do tri godine, a sličan je i broj onih koji su bez posla manje od godinu dana. Oko 17 odsto nezaposlenih ne radi više od pet godina. Najkraći „staž“ nezaposlenosti imaju Hrvati, gde je 27 odsto anketiranih bez posla tri meseca, dok je takvih u Srbiji 14 odsto, a u BiH 15 odsto.

Kao i prethodnih godina, većina nezaposlenih, odnosno gotovo 70 odsto, traži bilo kakav posao, a isključivo u svojoj struci radila bi trećina anketiranih. Za 63 odsto nezaposlenih ispitanika pri odabiru posla najvažnija je sigurnost radnog mesta i novac (68 odsto), dok je za nešto manje ispitanika (58 odsto) važna mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja. Čak dve trećine anketiranih iz Srbije smatra da je za dobijanje posla najvažnije iskustvo, potom znanja i veštine i na kraju sreća. U Hrvatskoj i BiH gotovo 70 odsto nezaposlenih navelo je da je za dobijanje posla potrebna veza, koja se u Srbiji našla na četvrtom mestu. Većina ispitanika spremna je da volontira ukoliko bi postojala mogućnost stalnog zaposlenja, najviše njih, preciznije 35 odsto, volontiralo bi do mesec dana, a trećina anketiranih spremna je da volontira do tri meseca.

Prvo diploma pa onda traženje posla

Polovina ispitanika iz Srbije nada se da će posao naći u roku od šest meseci, a oko 25 odsto njih smatra da će im za to biti potrebno godinu i više. Da će posao tražiti do godine dana smatra 18 odsto ispitanika. Čak 50 anketiranih, koji se još školuju, uvereni su da je najbolje posao tražiti odmah nakon završetka obrazovanja, dok bi 33 odsto njih to učinili i za vreme školovanja. Slični podaci važe i za BiH, dok najveći broj ispitanika iz Hrvatske smatra da uporedo sa obrazovanjem treba krenuti u potragu za poslom. Najveći broj anketiranih iz ove grupe troškove podmiruje zahvaljujući finansijskoj podršci roditelja, a nešto više od trećine navelo je da povremeno honorarno radi.