Od izvoza sekundarnih sirovina 150 miliona evra godišnje

Prema zvaničnim podacima, sakupljanjem sekundarnih sirovina u našoj zemlji bavi se oko 8.000 ljudi. Oni su uglavnom romske nacionalnosti, prosečni životni vek im je 46 godina, a četvrtina ih je mlađa od 18 godina. Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma i aktivista angažovan na osnivanju novog sindikata, kaže za naš list da je trgovina sekundarnim sirovinama jedna od najprofitabilnijih grana privrede, ali da „kajmak“ skidaju otkupljivači, odnosno država, dok su oni koji se bave tim poslom najsiromašniji članovi društva.

– Za 200 kilograma papira, sakupljač mora da pređe oko 20 kilometara (radni dan mu traje oko 11 sati), a za tu količinu robe dobije oko 500 dinara. Trećina novca od prodatog sekundarnog materijala, preciznije 29,9 odsto, odlazi u budžet Srbije. Položaj sakupljača decenijama nije poboljšan, iako se svake godine izveze sekundarnih sirovina u vrednosti od oko 150 miliona evra, a u državnu kasu se godišnje slije oko 50 miliona evra – ističe Balić i dodaje da 95 odsto sirovina prikupe ulični sakupljači.

Uz konstataciju da je upravljanje otpadom u svetu veliki biznis, naš sagovornik kaže da sakupljači u Srbiji, zbog neorganizovanosti i neobaveštenosti, dobiju 10 do 15 puta manje novca u odnosu na tržišnu vrednost sakupljene robe. „Najveći profit ostvaruju trgovci, odnosno otkupljivači, koji tu robu prodaju u inostranstvu, jer reciklažna industrija kod nas gotovo i da ne postoji“, zaključuje Balić.

Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka, organizacije za upravljanje ambalažnim otpadom, potvrdila je za Danas da su za sve materijale koji su sakupljeni i koji će biti skupljeni do kraja godine (osim za aluminijum i staklo), obezbeđeni reciklažni kapaciteti u Srbiji.

– Pažnja Sekopaka usmerena je pre svega na ambalažni otpad, tako da i podaci kojima raspolažemo uključuju sekundarne sirovine od pet ambalažnih materijala – papira, plastike, metala, stakla i drveta. Prema našim procenama od oko pola miliona tona ambalažnog otpada koji se uveze ili proizvede kroz plasman proizvoda široke potrošnje, u ovoj godini trebalo bi da bude sakupljeno, a zatim i iskorišćeno kroz reciklažu, oko 25.000 tona, pri čemu su, po svemu sudeći, najviše zastupljeni papir i plastika – naglašava Božovićeva.

Ona podseća da u Srbiji radi industrija reciklaže papira, a da postoje i preradni kapaciteti za pojedine vrste plastike. Kad je reč o preradi aluminijuma, kapaciteti su i u Evropi ograničeni, pa mora da se izvozi, dok domaće staklare još nemaju potreban plasman svojih proizvoda da bi bile u stanju da preuzmu i materijal za reciklažu. „Uprkos tome, neki privatni sakupljači izvoze sve što sakupe i to čine, pre svega, iz ekonomskih razloga, s obzirom na to da za neke materijale, koji postižu visoku cenu na tržištu sekundarnih sirovina, dobijaju bolju ponudu van naših granica. Ostaje nejasno kako se isplati izvoziti jeftinije sekundarne sirovine, poput papira, kad domaćim prerađivačkim kapacitetima nedostaje stari papir – ukazuje naša sagovornica. Ona ne spori da položaj sakupljača sekundarnih sirovina mora da se poboljša, i da bi trebalo „učiniti iskorak u tom pravcu“.

U više od deset gradova u Srbiji već postoje ogranci budućeg sindikata, a jedan od prvih zadataka novoosnovanog tela biće da se „sakupljač“ kao zanimanje institucionalizuje i doda postojećem spisku poslova kako bi ljudi koji se njime bave mogli da ostvare pravo na socijalno i penzijsko osiguranje. Odmah nakon osnivanja sindikata, Vladi Srbije biće upućen spisak zahteva među kojima su i oni da se izvoz sekundarnih sirovina ograniči, zatim da se pokrene reciklažna industrija, kao i da država kontroliše cenu sekundarnih sirovina. Predstavnici novog sindikata zahtevaće da njihovi predstavnici budu uključeni u kreiranje lokalnih planova za upravljanje otpadom, predlaganje podzakonskih akata kao i u upravljanje državnim Fondom za zaštitu životne sredine.

Iskustvo EU

– U Srbiji će od 2012. morati da se reciklira minimum 7,5 odsto plastike, sedam odsto stakla, 9,5 odsto metala, dva odsto drvnog otpada i 14 odsto papira. To znači da će se znati tačne količine sakupljenog i recikliranog ambalažnog otpada. Poređenja radi, u Evropskoj uniji minimalne količine ambalažnog otpada predviđenog za reciklažu iznose 15 odsto – kaže Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka.