Lekcije iz Kine, Poljske i SFRJ koje bi Srbija mogla da nauči danas i da se izvuče iz siromaštva

Sva tri primera podrazumevaju rad, a to je, složićemo se nešto od čega Srbi begaju što je dalje moguće. Još jedna značajka je krucijalna, a to je ogroman disparitet u vrednovnju rada, pa tako imate u jednoj firmi 10 kancelarijskih pacova koji do podne maznu po dva bureka, tri kafe i dec rakije, a od podne ‘vataju krivine, a koji su zajedno plaćeni koliko i 30 radnika u proizvodnji koji stiču sav kapital firme. To je apsurd koji jedno ozbiljno društvo ne može sebi da dozvoli. Jedna Amerika se zbog takve poslovne politike našla gotovo na rubu ekonomskog ambisa i postala zavisna od kineske robe, a kod nas je to slučaj poslednjih skoro 50 godina. Mi, kao i uostalom skoro sve zemlje bivšeg „istočnog bloka“ te tekovine ne želimo da se odreknemo jer je maksima „uči da ne bi radio“ pustila preduboke korene. To „uči“ podrazumeva u stvari sticanje diplome bilo kakvog porekla i kvaliteta, a može i sveže pazarena, jer bitan je papir.

Populacija Kina je 1,4 milijarde; Srbija je čak i za Evropu veoma mala zemlja od 6.6 miliona. aki ipak ima solidnu tradiciju tekstilne, prehrambene i automobilske industrije, neke digitalni servise na svetskom nivou i naravno – maline za izvoz. Ali da bi zaista stvorila visoku dodatnu vrednost to će apsolutnk zavisiti od stepena smanjenja korupcije i rasta stepena produktivnosti.