Od NIS-a najviše zavisi kakav će privredni rast biti sledeće godine

Prema rečima Saše Ranđelovića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, oko jedne četvrtine ekonomskog usporavanja je posledica međunarodnih okolnosti, dok su tri četvrtine posledica domaćih faktora i neizvesnosti.

Ovaj rast od dva odsto Srbiju stavlja iznad proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope od 1,7 odsto i ispod proseka Zapadnog Balkana od 2,9 odsto. Takođe, i druge zemlje su revidirale svoje projekcije na dole za prosečno 0,5 procentnih poena, što je znatno manje nego u slučaju Srbije.

U 2026. godinu prenosi se rast iz ove godine od oko 2,5 odsto, a projekcije su da iznosi tri odsto. Ovo pak pretpostavlja da se relativno brzo i u potpunosti reši pitanje NIS-a i nastavi proizvodnja goriva i naravno izostanak novih rizika. Takođe, trebalo bi da poljoprivredna sezona bude barem prosečna, nakon dve loše godine i da se građevinska industrija oporavi.

Generatori rasta u narednoj godini biće lična potrošnja, pre svega zbog rasta minimalne zarade, državna potrošnja ako se realizuju budžetski planovi, dok je oporavak investicija neizvestan.

Ono što bi moglo da ugrozi rast sledeće godine je neizvesnost u vezi sa NIS-om, veliki pad priliva SDI koji bi mogao da se nastavi, izvozna ograničenja, što izvoza čelika u EU, što guma u SAD, ali i stušanje na sangu ekoloških taksi EU na uvoz struje (CBAM).

„Ako se pitanje NIS-a reši uskoro, neće ostaviti veće posledice na ekonomiju. Međutim, ako se prolongira biće posledica po domaću proizvodnju, pošto nema kapaciteta da uvoz derivata zameni domaću proizvodnju, a sada se to nadoknađuje iz rezervi koje su ograničene. Osim toga pitanje je 1.700 radnika u Rafineriji i ukupno 13.000 radnika NIS-a. NIS doprinosi BDP-u sa 1,6 odsto. Osim toga, uvoz derivata će pogoršati tekući račun platnog bilansa.
Pošto se govori o pregovorima o pronalasku inostranog partnera za NIS treba voditi računa o dve stvari. Prva je da ta kompanija omogući skidanje sankcija SAD, a druga skoro pa podjednako važna je partner ima interes da zadrži proizvodnju derivata u Srbiji, d a se ne ponovi iskustvo nekih džava u regionu u kojima je ugašena proizvodnja u rafinerijama da bi se derivati uvozili“, poručio je Ranđelović.

U trećem kvartalu privredni rast je iznosio dva odsto i bio je manji i od revidirane projekcije Ministarstva finansija od 2,3 odsto. U četvrtom kvartalu za očekivati je da će se usporavanje produbiti, s obzirom na probleme sa NIS-om i prekid u domaćoj proizvodnji derivata.

„Rezultat u trećem kvatalu posledica je političke krize u Srbiji, slabije poljoprivredne sezone i nerešenih strukturnih problema, kao i nepovoljnih
globalnih kretanja“, ocenio je Ranđelović.

Rast Srbije u trećem tromesečju bio je nešto viši od proseka 27 EU zemalja (1,86 odsto), ali ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) od 2,4 odsto.

U trećem tromesečju najveći rast zabeležile su IKT usluge-šest odsto, ali su na dole povukli pre svega građevinarstvo sa padom od 11,7 odsto i poljoprivreda.

Pad građevinarstva smanjio je BDP za 0,5 procentnih poena. I dok stanogradnja beleži rast od 2,2 odsto, izgradnja objekata kako javnih tako i privatnih beleži pad od 18-19 odsto.

Indutrijska proizvodnja je u trećem tromesečju porasla za 2,9 odsto, ali kako ocenjuju autori KM, pre svega zahvaljujući energetici zbog niske baze iz prošle godine i rudarstvu koje je poraslo za 6,8 odsto
U oktobru, pak, došlo je do pada ukupne industrijske proizvodnje za 1,3 odsto, usled pada prerađivačke industrije i energetike.

Ranđelović je, govoreći o inflaciji, istakao da je u trećem kvartalu ove godine došlo do zaokreta, nakon rasta sredine godine, jer je inflacija oborena administrastivnim merama, odlukom Vlade Srbije o ograničavanju marži.

„Taj pad inflacije je dominantno posledica pada cene hrane, usled primene ovih administrativnih mera. Efekti naše uredbe su veći nego u Mađarskoj i Rumuniji i to zašto što smo upotrebili svu artiljeriju na raspolaganju“, kazao je on dodajući da se nakon ukidanja uredbe očekuje rast inflacije, što se vidi i iz vladinih projekcija.

Ranđelović očekuje da će na kraju ove godine inflacija u Srbiji biti oko tri odsto.

„U 2026. godini se očekuje blago ubrzanje inflacije i projektuje se na 3,7 odsto, što će u znatnoj meri biti posledica postepenog ili potpunog ukidanja Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, naplata prihoda u 2025. je nastavila blagi rast, ali slabije u odnosu na inicijalni plan, a država se tome prilagodila ograničavanjem nekih i tekućih i kaptalnihh rashoda.

„Tako se može očekivati da će Srbije 2025. godinu završiti sa fiskalnim deficitom koji se uklapa u inicijalne okvire do tri odsto BDP-a, a moguće je da to bude i 2,5 odsto BDP-a, obezbeđujući da javni dug ostane na nivou ispod 45 odsto BDP-a“, precizirao je Ranđelović.

U trećem kvartalu SDI su iznosile 846 miliona evra, što je znatno više nego u prva dva tromesča, ali daleko ispod prošlogodišnjih priliva.
U prvih devet meseci ove godine priliv SDI je 1,5 milijardu evra, a prošle godine 3,4 milijardi evra.

„Slični trendovi su uočeni i u ostalim zemljama CIE, zabeležen je pad od oko 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je u velikoj meri posledica međunarodnih kretanja, ali doprinela je i domaća nestabilnost, kao i rast zarada iznad rasta produktivnosti, što našu ekonomiju čini cenovno nekonkurentnom“, ocenio je Ranđelović.

On je istakao i da je u poslednjih 25 godina, koliko traje tranzicija u Srbiji, prosečni godišnji rast iznosio 3,6 odsto. To je solidno u poređenju sa drugim zemljama, s tim što smo mi krenuli sa nižeg nivoa razvoja, jer su zemlje CIE ušle u tranziciju 1990-ih.

On je istakao da istraživanja pokazuju da „niska stopa rasta nije pitanje sudbine, već dobrih politika zemlje. Za to su ključne institucije, pre svega vladavina prava i jednaki uslovi za sve“.