Odlaganje bankrota za još pet meseci

Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je upućen u Skupštinu na hitno razmatranje i usvajanje, Vlada Srbije je, zapravo, sprečila poverioce da naplatom svojih potraživanja blokiraju račune preduzeća u restrukturiranju. Propisano je, takođe, da će se poverioci namirivati iz prodajne cene firmi u restrukturiranju, pri čemu državni poverioci ne mogu da traže prinudnu naplatu potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. Od poverilaca se očekuje da u roku od 30 dana od usvajanja izmena, Agenciji za privatizaciju dostave svoja potraživanja. Agencija potom ima rok od 90 dana da evidentira i utvrdi visinu potraživanja za svakog poverioca i za svako preduzeće u restrukturiranju. Agencija treba da ponudi i predlog za namirivanje potraživanja koji će dostaviti svim poveriocima. Dobavljači, banke, Poreska uprava, poslovni partneri, radnici i ostali poverioci će zatim imati rok od 30 dana da se izjasne da li su saglasni sa predlogom Agencije.

Uprkos, na prvi pogled nešto komplikovanijoj proceduri kojom će se rešavati status ovih firmi, suština poteza novoformirane vlade svodi se na njihovu zaštitu od trenutne propasti, mada je za većinu tih preduzeća veštačko održavanje „u životu“ – besmisleno. Imajući to u vidu nameće se pitanje: Zašto Vlada Srbije produžava agoniju preduzeća u restrukturiranju? Neki od analitičara tvrde da vlada, pritisnuta zahtevima Svetske banke da reši taj problem, kupuje vreme, i to čini iz najmanje dva razloga. Prvi je taj da ne sme sebi da dozvoli da joj jedan od prvih poteza za spas privrede bude stavljanje katanca na 153 preduzeća, od kojih su mnoga, bez obzira na trenutno stanje, ne tako davno bila okosnica razvoja domaće industrije. Da ne govorimo o tome da će to značiti gubitak posla za desetine hiljada radnika i ugrožavanje gole egzistencije članova porodica zaposlenih u tim preduzećima. Bio bi to šok za onaj deo javnosti koja od premijera i njegovog kabineta očekuje upravo suprotno, odnosno otvaranje radnih mesta.

Da je situacija alarmantna na to ukazuju i procene analitičara da bi od ukupno 153 preduzeća, koja očekuju pozitivan ishod, moglo da se spasi tek nekoliko desetina. Javna je tajna da se više od 100 firmi našlo na tom spisku iz političkih razloga. Činjenica je da su uoči svakih izbora iz lokalnih samouprava u Vladu Srbije stizale inicijative da se neka od njihovih propalih firmi uvrsti među preduzeća u restrukturiranju. Tako se, od malog broja najznačajnijih srpskih privrednih sistema (Grupa Zastava, RTB Bor, FAP, Kablovi, Prva petoletka, deo Rakovičkog basen…), koji su prema inicijativi Vlade Zorana Đinđića trebalo najpre da budu restrukturirani, a zatim i privatizovani po posebnom programu, došlo do spiska od 153 preduzeća. Procenjuje se, takođe, da bi šansu za opstanak mogli da dobiju Zastava Kamioni, za koju su zainteresovane vodeći kineski proizvođači teretnih vozila, zatim Kablovi i RTB Bor, zbog dobre cene bakra na svetskim tržištima, FAP, Ikarbus (ukoliko uspostavi saradnju sa Mercedesom), kao i Industrija traktora i mašina… Perspektivu imaju i delovi kragujevačkih firmi Metal sistemi (jedini proizvođač galovih lanaca u Srbiji), te „21. oktobar“, koji već uveliko sarađuje sa slovenačkim Gorenjem.

Treba podsetiti da je sredinom prošle godine, prema evidenciji Ministarstva privrede i finansija, u Srbiji bilo 179 preduzeća u restrukturiranju (sa 54.000 radnika) koja su, prema Akcionom planu, čiji su autori bili Mlađan Dinkić i tadašnji državni sekretar Aleksandar Ljubić, bila podeljena u pet grupa. Firme koje nemaju imovinu, niti potencijalne kupce, u stečaj je trebalo da odu do kraja 2013, dok bi one kompanije koje privređuju bile reorganizovane (uz finansijsku podršku države) i ponuđene potencijalnim investitorima. Proces restrukturiranja svih 179 preduzeća trebalo je da bude okončan do 30. juna 2014. Ali, Akcioni plan je faktički nevažeći posle prošlogodišnje rekonstrukcije Vlade Srbije i dolaska Saše Radulovića na čelo Ministarstva privrede. Prema Radulovićevoj evidenciji, u Srbiji je broj preduzeća u restrukturiranju smanjen sa 179 na 153. I mada nije zvanično objašnjeno kako je broj preduzeća smanjen za 26 firmi, pretpostavlja se da su neke od njih, poput nekadašnje Zastavine fabrika automobila, u međuvremenu ugašene.

Kako bilo, u Srbiji trenutno ima 153 preduzeća u restrukturiranju i 419 firmi koje prvi put treba da uđu u postupak privatizacije. Status i jednih i drugih, prema predlogu zakona koji su sačinili Saša Radulović i njegovi saradnici, trebalo je da bude rešen do kraja ove godine. Radulović je, podsetimo, predlagao da se do kraja januara preduzeća u restrukturiranju oslobode dugova prema državnim poveriocima, čime bi bila postavljena na zdrave noge. Potom bi, uz pomoć sredstava iz državnog fonda, pokušala da pokrenu proizvodnju i privuku potencijalne investitore i strateške partnere. Bilo je planirano da se privatizacija svih preduzeća u restrukturiranju (i onih koja prvi put ulaze u taj proces) okonča do kraja 2014, pri čemu bi sve one firme koje ne nađu novog vlasnika otišle u stečaj. Radulović je, zajedno sa svojim inicijativama, najuren iz vlasti, a nova vlada se opredelila da zaštitom računa preduzeća u restrukturiranja, o trošku države, odnosno poreskih obveznika, produži njihovu agoniju za još pet meseci.

Balast na plećima države

Preduzeća u restrukturiranju godinama opstaju zahvaljujući direktnim subvencijama iz državnog budžeta, koje su do 2013. iznosile oko četiri milijarde dinara godišnje. Država je tim preduzećima plaćala račune, povezivala radni staž zaposlenima i tolerisala neplaćanje poreza i doprinosa. U 2012, na primer, firme u restrukturiranju, i pojedina državna preduzeća, nisu uplatila više od 120 miliona evra poreza i doprinosa. Preduzeća u restrukturiranju knjigovodstveno su dužna čak pet milijardi evra, a prema proceni Svetske banke, godišnje stvore nove obaveze, „teške“ oko 750 miliona evra, koje ne mogu da servisiraju.