Razgovori o izvozu modela „fijata 500L“ u Rusiju odloženi su do daljeg, a ne zna se kada će biti nastavljeni, preneli su juče mediji saznanja iz diplomatskih izvora. Domaći analitičari tvrde da bi, ukoliko ipak dođe do nastavka pregovora a Rusi nastave da insistiraju na uzajamnim kvotama, za srpsku stranu bilo najbolje da zaboravi taj aranžman.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Podsetimo i da je ruski predsednik Vladimir Putin u tri navrata i obećavao da će dozvoliti povlašćeni status „nekih kvota“ srpskih automobila, ali da pritom nije pominjao da će zauzvrat tražiti isti takav status za automobile proizvedene u toj zemlji. Ipak, ruski zvaničnici su početkom aprila oficijelno najavili taj uslov.
Savet Evroazijske ekonomske komisije (predstavnici Rusije, Belorusije i Kazahstana) odluku o bescarinskom uvozu „fijata 500L“ na tržišta tih zemalja, koje čine Evroazijski carinski savez, konačno je trebalo da donese u prvoj polovini aprila, ali je iz „tehničkih razloga“ to odložio za kraj tog meseca ili početak maja. Međutim, mogućnost proširenja liste proizvoda u slobodnoj trgovini još nije razmatrana, te da se ne zna da li će se na spisku naći i kragujevački „fijat“.
Podsetimo da je u prvoj polovini aprila, od ruskih zvaničnika nekako iznebuha, kad je i to Putinovo obećanje počelo da pada u zaborav, stigla nova najava o mogućnosti realizacije tog poslovnog aranžmana. Tako je šef Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov kazao da je bescarinski izvoz automobila „fijat“ iz Kragujevca moguć već u prvoj polovini ove godine. Istakao je da očekuje da će odluka o izvozu „fijata 500L“ na rusko tržište biti doneta u aprilu, na sastanku predstavnika Evroazijske ekonomske unije, nakon čega bi bili formirani pregovarački timovi koji bi utanačili detalje. Ali, šef ruske Trgovinske misije kazao je tom prilikom i da se, u ovom slučaju, radi o „uzajamnoj kvoti“, odnosno o tome da će i Srbija morati da dozvoli bescarinski uvoz istog broja automobila ruskih proizvođača. Hripunov je napomenuo da bi početne kvote mogle da imaju po 5.000 automobil, te da bi, ukoliko posao krene, moglo da se razgovara i o drugoj kvoti.
Ovakav poslovni aranžman, sa tzv. „kontraisporukama“, daleko je od onoga što su domaća javnost, a verovatno i srpski zvaničnici (osim predsednika Tomislava Nikolića, najverovatnije) očekivali. Putin je, naime, još u aprilu 2013. tadašnjem premijeru Srbije Ivici Dačiću i ondašnjem ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću obećao, u Moskvi, da će dozvoliti povlašćeni (bescarinski) uvoz određenog kontingenta (pomenuto je 10.000 ) srpskih automobila. Isto obećanje Putin je, u dva navrata (u leto i jesen prošle godine) dao i sadašnjem srpskom premijeru Aleksandru Vučiću, ali nijednom nije pominjao uzajamne kvote.
Da li Srbiji i kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija (FCAS) odgovara ovakav poslovni aranžman sa Rusijom? Domaći zvaničnici se ovim povodom do sada nisu oglašavali, dok je generalna direktorka kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA Srbija), Silvija Verneti Blina, krajem minule sedmice našem listu, između ostalog, a pomalo diplomatski, kazala da bi povlašćeni izvoz „fijata 500L“ bio od koristi i za državu Srbiju i za FCA Srbija. Ona pritom nije uzele u obzir uzajamne kvote, na kojima ruska strana insistira.
U ovom trenutku nije baš najjasnije zašto su Rusima potrebne pune dve godine za odluku o bescarinskom uvozu, i to ne najavljivanih 10.000 vozila, nego upola manje. Prema nekim analitičarima, takva odluka Rusije dovodi se u vezu sa njenim trenutnim međunarodnim položajem, zbog situacije u Ukrajini, ali i zbog dramatičnog pada prodaje automobila od gotovo 40 odsto, kao i prepolovljenog uvoza stranih modela.
No, bez obzira na motive, upućeni smatraju da je aranžman sa Rusima koji bi podrazumevao uzajamne kvote, neprihvatljiv za Srbiju, te da bi joj naneo velike štete i na ekonomskom i na političkom planu. Na ekonomskom, zato što bi eventualni izvoz tih nekoliko hiljada „velikih fića“ (jednonedeljna proizvodnja u Kragujevcu) predstavljalo veliku avanturu, jer Fijat u Rusiji nema prodajno-servisnu mrežu, pa se ne zna ko bi u toj zemlji prodavao automobile (i rezervne delove) i servisirao „fijat 500L“, niti se zna cena po kojoj bi mogao da se plasira.
Računica
„Fijat 500L“ na ruskom tržištu, i bez carine, koštao bi između 13.000 i 15.000 evra, što je preskupo za kupce iz te zemlje. S druge strane, izvesno je da bi Rusi u Srbiju poslali kontingent novijih „lada“, koje bi ovde, bez carina, koštale između 6.000 i 8.000 evra. Ukoliko bi Srbija prihvatila rusku inicijativu o „uzajamnim kvotama“, kragujevačka fabrika bi na tržišta zemalja Evroazijskog carinskog saveza, od preko 180 miliona stanovnika, izvezla 5.000 relativno skupih automobila, čiji bi plasman bio krajnje neizvestan. Rusija bi srpskom tržištu, od sedam miliona ljudi, pak, isporučivala isti broj najverovatnije „Lada“, koja su njihova najjeftinija vozila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
