Otvorena vrata katastra za građane: Ko ih je prethodno zatvorio i da li ih je samo odškrinuo u izbornoj godini?

Od tada je RGZ vrata ostavio otvorenim samo za profesionalne korisnike, koje je sam registrovao, piše advokat Đorđe Vukotić za Forbes Srbija.

Građani su od tada mogli da komuniciraju sa RGZ-om samo preko advokata ili geodete kome je RGZ dodelio taj status. To građane košta i opravdano su ogorčeni na tu instituciju. To je bilo „ulje na vatru“ nezadovoljstva građana radom RGZ-a, zbog decenijskog nerešavanja starih predmeta.

Rukovodstvo RGZ-a nije doticalo to ogorčenje. Hvalili su se digitalizacijom prostornih podataka, za koje je RGZ samo u poslednjih par godina povukao više od 60 miliona evra kredita od Svetske banke.

Indikativna je informacija da je ta digitalizacija u Sloveniji plaćana iz donacija EU, a ne iz kredita. Verovatno EU digitalizaciju prostornih podataka Evrope sagledava kao svoj interes, koji smo mi odabrali da sami plaćamo iz kredita.

Ipak, neko je u izbornoj godini pravilno procenio da građane daleko više interesuje njihova svojina, koju stiču upisom u katastar, nego digitalizacija prostornih podataka.

Da li je ta procena uzrokovala direktivu sa vrha države, ka rukovodstvu RGZ-a da građanima „otvore vrata katastra“? Indikativno je da je i ubrzanje legalizacije „čekalo u fioci“ godinama. A onda je iz nje izletelo po hitnom postupku, u izbornoj godini.

Da li su „otvaranje vrata katastra“ i „ekspresna legalizacija“ predstava za glasače ili iskrena politika vlasti?

Teško da će bilo kakvi bitniji rezultati biti vidljivi na ovim poljima u narednih devet meseci. U tom roku ni armija Supermena ne bi uspela da reši probleme sa katastrom i legalizacijom primetnom bar grupi građana, a kamoli svim građanima.

A građanima „vrata otvaraju“ isti oni zaposleni u RGZ-u, koji već decenijama ne uspevaju da reše njihove zahteve po starim ispravama.

Legalizaciju će sprovoditi isti oni koji nisu uspeli da ozakone imovinu građana u prethodnih 10 godina. Naročito zabrinjava to što će RGZ imati poslednju i presudnu reč u postupanju po oba ta obećanja u izbornoj godini. Ako RGZ izneveri ova obećanja, građani neće imati ništa od toga što će vlast uperiti prstom na tu instituciju i njenog rukovodioca.

Parola RGZ-a „upis u katastar je tehnički, a ne pravni postupak“ je uvreda pravnoj profesiji i direktan atak na ustavni poredak.

Koristeći moć dodele statusa profesionalnog korisnika, uprava RGZ-a je procenjivala i javno oglašavala stručnost advokata. To već duže vreme izaziva opravdani revolt advokata. Njihovu stručnost procenjuje neko ko nije ni ovlašćen niti stručan da to čini.

Tehnički ili pravni postupak

Zbog čega uprava RGZ-a smatra da stručnost advokata mogu da procenjuju službenici katastra, od kojih većina nisu pravnici? Najverovatnije iz istog razloga zbog koga nas na njihovom portalu već godinama dočekuje parola: „Upis u katastar je tehnički, a ne pravni postupak“.

Odgovorno tvrdim da takvu besmislicu može da izgovori i oglasi samo onaj ko suštinski ne poznaje pravo i ne razume značaj katastra. Naime, katastar je za građane najznačajnija javna knjiga-registar. Tek upisom u nju po srpskom pravu oni stiču prava na svojoj najvrednijoj imovini – nepokretnostima.

Postupak upisa u katastar je regulisan sistemskim zakonima, pa je samim tim par excellence pravni postupak. Dok su vlasnički registar vodili sudovi (zemljišne knjige), taj postupak je bio sudski-vanparnični postupak.

Od kada ga vodi RGZ (katastar), taj postupak je podvrsta upravnog postupka. I sudski i upravni postupci su pravni postupci. Žalosno je što to negira upravo onaj kome je od vrha države povereno da rukovodi institucijom sa ovako značajnim javnim ovlašćenjem.

Izvirivanje ispod „kišobrana“

RGZ je državni organ Srbije, pa je po članu 198. Ustava dužan da akta donosi u skladu sa zakonom. Ustav propisuje da se zakonitost pojedinačnih upravnih akata preispituje pred upravnim sudom, osim ako je posebnim zakonom propisana drugačija sudska zaštita.

Uprava RGZ-a poslednjih godina ima tendenciju da izviruje ispod tog „kišobrana“, koji je u cilju zaštite pravnog sistema propisao Ustav. Utiče da se izmene zakoni, propisujući da se upis u katastar vrši bez donošenja rešenja. (Zakon o državnom premeru i katastru, novi zakon koji uređuje legalizaciju).

Uvodi institut preliminarne odluke, kojom prekida postupak po zahtevu stranke, sve dok ona ne postupi na način kako to služba katastra od nje zahteva. Tako je strankama de facto uskraćeno pravo sudske zaštite ako je taj nalog nezakonit.

Drugim rečima, na inicijativu RGZ se menjaju zakoni tako da se građanima uskraćuje ustavno pravo na pravno sredstvo, garantovano članom 36. stav 2. Ustava RS.

Takođe, RGZ upis prava u katastar uslovljava tehničkim pitanjima, koja su nebitna za sticanje tog prava. Kada u katastar upisuje objekat i njegovog vlasnika, insistira na ispravkama eleborata geodetskih radova.

Izlobirala je i preliminarno preispitivanje elaborata geodetskih radova. Kao jedan od najvećih problema u objedinjenoj proceduri investitori navode upravo usaglašavanje tih elaborata, zbog čega upotrebne dozvole čekaju mesecima.

Dakle, RGZ je „ucrtavanje“ objekta na parceli proglasio za prioritet u odnosu na upis prava u katastar. A moglo se do istog cilja stići i lakšim putem za građane, tako što bi se propisalo da će se upis objekta u katastar sprovesti sa zabeležbom obaveze ispravke elaborata.

Reforma postupka upisa u katastar je započeta 2018.

Da podsetimo, digitalizacija postupka upisa u katastar je započeta usvajanjem Zakona o postupku upisa u katastar u maju 2018.

Taj zakon, u čijoj sam izradi učestvovao, je pored digatalizacije postupka uspostavio mehanizme za rešavanje nekih bitnih problema građana u vezi sa katastrom. Reforma je zamišljena potpuno drugačije nego što je RGZ sprovodi.

Elektronsko podnošenje zahteva je onemogućeno građanima

Propisano je isključivo elektronsko podnošenje zahteva po starim ispravama, radi momentalne ažurnosti katastra. Naime, elektronski podnet zahtev je vidljiv u katastru u realnom vremenu. Nasuprot tome, zahtev podnet putem pošte ili preko šaltera RGZ-a je bio vidljiv u sistemu tek nekoliko dana od podnošenja.

To je narušavalo princip pouzdanosti u podatke upisane u katastar. Inicijalno je Zakonom iz 2018. bilo propisano pravo svakog građanina da lično podnese elektronski zahtev za upis promene po staroj ispravi u katastar.

Međutim, RGZ nikada nije omogućio građanima dostavu preko svog eŠaltera. Tu mogućnost je pružio samo profesionalnim korisnicima.

Nije jasno zbog čega nije mogao da primeni iskustvo APR-a, koji je privredi i svim građanima omogućio da elektronski podnose zahteve u procedurama pred više od 20 registara koje vodi.

Objedinjena procedura za izdavanje građevinskih dozvola je po složenosti najsličnija postupku upisa u katastar, a u tu proceduru je uključen i RGZ. Nejasno je zbog čega je rukovodstvo RGZ-a odbilo da primeni uspešno iskustvo APR-a.

Zakon iz 2018. je odustao od do tada važećeg pravila da se upis promena vrši na zahtev stranke. To je učinjeno kako bi se stanje vlasništva u katastru ažuriralno sa faktičkim stanjem. Naime, propisana je obaveza upisa svih promena u katastar po službenoj dužnosti.

Imaoci javnih ovlašćenja, koji overavaju ili donose akta koja su osnov za upis u katastar (javni beležnici, sudovi, opštine i dr.), obavezani su da ta akta dostave RGZ-u po službenoj dužnosti, radi upisa promene u katastar. RGZ je bio dužan da sve te upise sprovede.

U praksi je RGZ pravio ozbiljne probleme građanima. Odbijao je da postupi po aktima koji npr. nisu sadržali JMBG, iako građani nisu mogli da utiču na sadržaj sudskih presuda i akata javnih beležnika.

U tom smislu je RGZ bez pravnog osnova u zakonu iz 2018. odbijao upise. Takvom praksom je dovodio građane u rizik gubitka prioriteta upisa po ispravama donetim u sudskim postupcima ili po aktima javnih beležnika. Jedva su prihvatili da vrše upise po privremnim merama suda, koje nisu sadržale JMBG stranaka.

Ceo tekst advokata Đorđa Vukotića pročitajte na Forbes Srbija.