Pad prometa i veliki nameti guše privredu

Slična je situacija i kad je reč o odgovorima na pitanje: Da li su kapital i imovina vašeg privrednog društva zaštićeniji nego u 2014. i prethodnim godinama? Većina ispitanika, preciznije njih 61 odsto, smatra da su manje zaštićeni. Odgovor „Isto su zaštićeni“ dalo je 22,5 odsto, a ocenu da su više zaštićeni 11 odsto anketiranih (5,5 odsto učesnika u anketi nije odgovorilo na pitanje).

Menadžeri koji tvrde da je sada nesigurnije poslovati nego pre godinu dana naveli su nekoliko razloga za takvu ocenu, između ostalog, i pad prometa, što je i te kako smanjilo prihode. Kao argument za tu konstataciju menadžeri čak 179 kompanija poslali su uporedne podatke o prometu roba i usluga u prvih osam meseci 2014. i 2015. godine iz kojih se jasno vidi da je promet pao u proseku za 14,32 odsto. Kada se ovi podaci uporede sa prosekom prometa u 2008, pad je još drastičniji i iznosi 41,5 odsto. Ovakva kretanja na tržištu posledica su smanjene kupovne moći građana i nelojalne konkurencije robe iz tzv. sive zone, čije su cene znatno niže nego kod firmi koje legalno posluju. Zabrinjava podatak da je nelojalna konkurencija sve prisutnija, jer propali preduzetnici nastavljaju da rade u sivoj zoni. Činjenica je da su uslovi poslovanja izuzetno nepovoljni za male firme koje ne raspolažu velikim kapitalom i pod pritiskom siromašnog tržišta i države brzo propadaju. Ali tu nije kraj priče, s obzirom na to da njihovi vlasnici, koji su prisiljeni da zatvore firmu, nastavljaju da prodaju robu, ili da pružaju usluge, u sivoj zoni.

Veliki problem predstavlja i to što je sve teže doneti odluku kojim firmama isporučiti robu (ili izvršiti uslugu), s obzirom na to da su poslednji objavljeni finansijski izveštaji o poslovanju firmi stari 20 meseci i iz njih ne može da se vidi da li je neka firma u stečaju, ima blokiran račun ili se bori sa nagomilanim gubicima. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj finansijski izveštaji o poslovanju firmi za 2014. kasne već šest meseci, što je dodatni izvor nesigurnosti. Obeshrabruje i činjenica da privrednici sve teže dolaze do kredita banaka, a ukoliko se to, nekim čudom, dogodi, onda će na pozajmljeni novac morati da plate kamate od osam i 15 odsto. Privrednici su reforme ocenili kao veoma spore konstatujući da ogroman broj zakona i podzakonskih akata, kao i komplikovane birokratske procedure usporavaju i poskupljuju poslovanje. Menadžeri, takođe, zameraju što se i dalje donose zakoni bez konsultacija sa privredom i što država ne radi gotovo ništa kako bi smanjila svoj birokratski aparat koji oni finansiraju kroz poreski sistem.

Na visoke troškove poslovanja nisu imune ni pojedine inostrane kompanije, koje beleže sve manju dobit, ili čak posluju sa gubitkom. Menadžeri kažu da je poslovanje nekih velikih svetskih kompanija u Srbiji na nivou statističke greške u njihovim ukupnim prihodima i da je menadžmentu tih kompanija teško objasniti zašto su u Srbiji prihodi tako mali, iako je uložen ozbiljan kapital. Neke od tih kompanija odustale su od daljih ulaganja i čak razmatraju mogućnost zatvaranja svojih pogona, pri čemu bi robu na tržište Srbije plasirali iz susednih zemalja, članica CEFTA, gde je poslovanje jeftinije. Umesto zaključka možda bi zanimljivije bilo citirati direktora jedne kragujevačke firme koji je izneo sledeće zapažanje: „Došlo je vreme kada je bolje ne ulagati novac i na raditi ništa legalno, jer su šanse da taj novac izgubite i propadnete duplo veće nego šanse da uspete da nešto minimalno zaradite“.

Bahatost lokalnih samouprava

Ozbiljne primedbe menadžeri su izrekli na račun lokalnih samouprava koje nekontrolisano podižu poreze na imovinu, kao i druge takse i naknade. U tom kontekstu pomenut je primer Užica, gde su porezi privrednim društvima povećani za šest do 10 puta, da ne govorimo o retroaktivnoj naplati naknada za pet godina unazad, u milionskim iznosima.

Dragoljub Rajić: Država se ponaša kao zelenaš

– Ovako loši rezultati ankete posledica su višegodišnjeg iscrpljivanja privrede pre svega sektora malih i srednjih preduzeća. Situacija se naročito zaoštrila posle 2009, kada se svetska ekonomska kriza prelila i na naše tržište. Dodatni problem predstavlja to što smo se suočili i sa sistemskom krizom izazvanom time što nisu učinjeni ozbiljni reformski rezovi. Podsetiću da su se samo pre nekoliko godina svi troškovi poslovanja, kao i šteta koju su firme trpele ukoliko nisu mogle na vreme da naplate potraživanja, nekako „peglali“, i da su firme koje su dobro radile uspevale da prežive. Međutim, usled pada kupovne moći stanovništva tržište se znatno smanjilo, o čemu svedoči i podatak da je promet 41,5 odsto niži nego 2008. U takvoj situaciju se čak i preduzeća koja su nekada dobro radila sada ponašaju kao davljenik koji se bori za vazduh – komentariše za Danas Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku (Business Support Network – BSN).

On upozorava da je krajnje vreme da država postane efikasnija, odnosno da smanji poreze, pre svega porez na rad. U protivnom biće sve više preduzetnika koji će postati svesni činjenice da im se ne isplati da rade u Srbiji.

– Računica je jednostavna – ako preduzetnik može da zaradi, recimo 10 odsto, po nekom poslu, a u slučaju da na vreme ne izmiri obaveze prema državi, mora da plati kamatu od 16 odsto, onda je jasno da se država ponaša kao zelenaš. S druge strane, to je i pokazatelj da Srbija ima ogroman birokratski aparat, zatim bankarski sektor koga zanima samo profit i privredu, koja je negde na začelju. Za državu ove veličine i sa ovakvom ekonomijom javni sektor mora da bude prepolovljen kako bi se stvorio prostor za reforme fondova, kako penzijskog, tako i zdravstvenog – ističe Rajić.

Tvrdi, takođe, da je neophodna i reforma poreskog sistema i, što je posebno važno, mora da se pojača kontrola lokalnih samouprava koje imaju sedam do osam puta više zaposlenih nego što to norme EU propisuju. „To praktično znači da se privrednici, koji ne mogu da predvide troškove poslovanja, suočavaju i sa velikim javašlukom lokalnih samouprava koje nikome ne polažu račune gde troše njihov novac“.