Penzija kao nedosanjani san

To praktično znači da će u 2016. godini žene moći da ostvare uslov za starosnu penziju ako imaju 61 godinu života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok je za muškarce i dalje uslov – 65 godina života i 15 godina staža. Godine života će se, inače, uvećavati do 2032. kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. U znatno nepovoljnijem položaju su desetine hiljada ljudi koji su proglašeni tehnološkim viškom. Za većinu tih ljudi, koji će na ispunjavanje uslova za penzionisanje morati da čekaju deset i više godina, penzija će biti nedosanjani san. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na evidenciji te službe nalazi se 57.465 lica koja pripadaju kategoriji tehnološki višak (50,4 odsto čine žene). Stiče se utisak da zakonodavac nije vodio računa (da ne kažem da je sasvim prevideo) o ovoj kategoriji ljudi koji su bili prisiljeni da, uz skromne otpremnine, napuste radna mesta. Oni su stavljeni u isti koš sa onima koji su dobrovoljno pristali na prevremeno penzionisanje, što znači da će morati da plaćaju penale zbog rešenja koja su im nametnuta.

Uz opasku da penzijski sistem nije, i ne treba da bude, rešenje za probleme na tržištu rada, Zoran Milošević, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zadužen za Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje, kaže za Danas da je takva politika, uz druge faktore, upravo i dovela do problema u finansiranju tog sistema. On u tom kontekstu podseća da je odnos broja osiguranika i broja penzionera veoma nepovoljan i da je to dovelo do deficita u finansiranju sistema.

– Probleme tržišta rada treba da rešava adekvatna politika zapošljavanja, a ne sistem penzijskog i invalidskog osiguranja. Uslovi za odlazak u penziju propisani Zakonom odnose se na sve osiguranike, bez obzira na njihov status u trenutku promene uslova, odnosno da li je osiguranik u radnom odnosu ili ne, da li prima naknadu, koja nije obuhvaćena obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem. Prema tome, izmene uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju i uvođenje instituta prevremene penzije, počev od 1. januara 2015, odnose se i na lica koja u tom trenutku primaju naknadu prema socijalnom programu – objašnjava Milošević.

On ukazuje i na činjenicu da je jedan od ciljeva ponuđenih zakonskih rešenja stvaranje uslova za dugoročnu održivost penzijskog sistema. Ukazuje i na podatak da se produžava ne samo životni vek, već i period proveden u penziji, kao i broj i učešće starijih kategorija penzionera u ukupnom broju stanovnika.

– Novi uslovi za penzionisanje rezultat su kako demografskih faktora, tako i ekonomskih problema u društvu, koji se neposredno reflektuju na penzijski sistem. Adekvatan rast BDP-a, nove investicije i novo zapošljavanje pozitivno bi se odrazilo i na ekonomski položaj penzijskog sistema. Moglo bi se reći da je stanje u penzijskom sistemu posledica ukupnog stanja u ekonomiji i društvu. To praktično znači da bi adekvatnim merama usmerenim ka unapređenju zaposlenosti, a ne penzionisanjem, trebalo rešavati probleme tzv. tehnoloških viškova – naglašava naš sagovornik.

Dileme nema – i među nezaposlenima je sve više onih koji su uvereni da je ponuđeno zakonsko rešenje provereni recept za rasterećenje Fonda PIO, ali slaba je to uteha za njih, naročito imajući u vidu odredbe Zakona kojima je precizirano da će budući penzioneri koji nisu ispunili oba uslova za penzionisanje morati da se suoče sa surovom realnošću da će im penzija biti trajno umanjena za 0,34 odsto (tzv. penali), za svaki nedostajući mesec, a najviše do 20,4 odsto. Naime, izmenama zakona o PIO uveden je institut prevremena starosna penzija, što znači da osiguranici mogu da ostvare pravo na penziju pre navršavanja starosne granice, koja u 2016. godini iznosi 65 godine života – za muškarce i 61 godina života – za žene. U Fondu PIO podsećaju da je u 2016. uslov za prevremenu starosnu penziju za žene 37 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života, a za muškarce 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života.

– Prevremena starosna penzija je novo pravo uvedeno Zakonom o PIO i uslovi za ostvarivanje tog prava se sukcesivno menjaju kako za muškarce, tako i za žene, kako bi se 2024. godine došlo do 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života kao minimalnog uslov za ostvarivanje tog prava. Od volje svakog osiguranika ponaosob zavisi da li će da iskoristi to pravo, ili će raditi do pune starosne penzije. Kako je zakonom tačno predviđen procenat umanjenja, to znači da pojedinac, koji svojom voljom odluči da ostvari pravo na prevremenu starosnu penziju, unapred zna koliko će mu penzija biti umanjena, odnosno odlukom da podnese zahtev pristaje na umanjen iznos. Umanjenje po osnovu ostvarenog prava na prevremenu starosnu penziju je trajno – komentariše za Danas Jelica Timotijević, direktorka Sektora za odnose s javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Objašnjavajući sa kojim će se novinama suočiti podnosioci zahteva za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, sagovornica Danasa kaže da se starosna granica za žene podiže na 52 godine i šest meseci života, a kada su u pitanju muškarci, uslov je da imaju navršenih 57 godina i šest meseci života. Kada je reč o beneficiranom stažu, osiguraniku se snižava starosna granica ako je najmanje dve trećine od ukupno navršenog staža osiguranja ostvario na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž). „U 2016. godini, starosna granica se, po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, maksimalno snižava do 55 godina, a za stepen uvećanja kada se 12 meseci provedenih na radu računa kao 18, starosna granica kao uslov za penziju snižava se do 50 godina života“, precizira Jelica Timotijević.

Nema ustupaka za prekobrojne

Procenjuje se da će po okončanju restrukturiranja preduzeća koja su obuhvaćena tim postupkom, armija nezaposlenih koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje dodatno biti uvećana. Na pitanje da li bi to moglo da bude povod za razmišljanje da se eventualnim izmenama Zakona o PIO, ili nekim podzakonskim aktima, učini ustupak ljudima koji su proglašeni tehnološkim viškom, tako što bi im se omogućilo prevremeno penzionisanje, bez plaćanja penala, Zoran Milošević, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kaže da se ne razmišlja u tom pravcu, zato što bi time ostali osiguranici bili dovedeni u neravnopravan položaj. „Merama penzijskog sistema ne treba rešavati probleme na tržištu rada. S druge strane, međutim, kontinuirano se prate efekti zakonskih normi i njihov uticaj na različite kategorije stanovništva i osiguranika. Shodno tome, prate se i efekti norme o prevremenom penzionisanju uz primenu penala i razmatraju se mogućnosti za njeno unapređenje“, naglašava Milošević.