Sijarto o sankcijama NIS-u: MOL se priprema za povećanje izvoza nafte prema Srbiji, ali samo povećan izvoz MOL-a ne može da reši problem

Poručio je da Mađarska podržava Srbiju i NIS.

„Svakog meseca smo slali pisma podrške OFAK-u u Vašingtonu, odeljenju njihovog trezora i pružili smo podršku Srbiji u zahtevu da se odloži uvođenje sankcija. Svakog meseca se ispostavilo da smo bili uspešni, ali ovog puta nismo sigurni kakav će ishod biti. Mi smo ponovo poslali pismo podrške i nadamo se da će ova izazovna situacija moći da se reši na način koji omogućava da energetsko snabdevanje Srbije ne bude ugroženo. Mi ćemo učiniti sve što možemo da vas podržimo“, naglasio je on.

Kako je naveo, MOL se priprema za povećanje izvoza nafte i proizvoda od nafte prema Srbiji, ali dodaje da samo povećan izvoz MOL-a ne može da reši problem.

„Prilično sam siguran, znajući vašu vladu, vašeg predsednika i ministra finansija, da oni naporno rade na rešenju. Danas smo imali sastanak sa ministrom finansija i ja sam ga uverio da kako god pomaže da im od nas treba da bi prevazišli ovu krizu, mi ćemo je pružiti, stojimo vam na raspolaganju“, poručio je Sijarto.

Pored zahteva američkog predsednika Donalda Trampa i EU da obustavite uvoz energenata iz Rusije, Mađarska insistira da to nije moguće.

Na pitanje koliko dugo očekuje da će Budimpešta moći da zadrži stav da nije moguće obustaviti uvoz energenata iz Rusije, uprkos traženju Donalda Trampa i EU, on navodi da je to fizičko pitanje

„Ne radi se o vremenu, o trenutku, nije stvar u tome da ću ja sutra misliti drugačije, ovo nije političko pitanje, da mišljenje može da se promeni, nije ni ideološko pitanje, ovo je suštinsko, fizičko pitanje. Geografija je odredila našu lokaciju, mi se nalazimo ovde, vi tamo, mi smo susedi, nalazimo se u centralnom delu Evrope i jedna i druga zemlja smo kontinentalne, ne izlazimo na more, nemamo priliku da na primorju izgradimo energetsku luku, jer nemamo primorje. Nemamo izlaz na more, ne možemo da imamo rafineriju nafte na moru, jer nemamo primorje. Kad bismo imali primorje izgradili bismo energetsku luku ili rafineriju nafte, tržište bi bilo otvoreno i pristupačno i mogli bismo da kupujemo naftu i gas odakle god želimo. Ali pošto smo kontinentalna zemlja, to znači da se međusobno povezujemo sa našim susedima, kao što smo radili sa 6-7 suseda kad je reč o snabdevanju gasom. Ali od naših suseda i od njihovih suseda i njihovih suseda zavisi i njihovih investicija, zavisi cela situacija“, objasnio je on.

Sijarto tvrdi da je Mađarska potrošila stotine milijardi evra da se međusobno poveže sa najizglednijim susedima.

„I Srbija je uradila svoj domaći jer trenutno, uglavnom, dobijamo gas kroz Srbiju, kroz Turski tok. To je velika količina gasa i ove godine će biti rekordna količina gasa zabeležena, ali i druge zemlje i njihovi susedi nisu izvršili pravilna ulaganja. Evropska komisija je odbila da nas podrži kada smo tražili finansijsku pomoć kako bismo povećali kapacitete mreže za isporuku energije u jugoistočnom delu Evrope. Dakle, svi su nas izneverili, osim vas i još nekoliko partnera iz regiona, Bugarska, Turska, na primer. I prosto taj fizički faktor odlučuje odakle možemo da kupimo naftu i gas“, ukazao je on.

Kad je reč o nafti, kako je pojasnio, do Mađarske dolaze dva puta, jedan iz Rusije, kroz Belorusiju i Ukrajinu, a drugi kroz Hrvatsku sa mora.

„Ako ne dobijemo gas kroz družbu iz Rusije, šta će se desiti? Umesto dva naftovoda, sada ćemo imati jedan. Da li je to bezbednije nego što je bilo? Nije, jer mnogo je bezbednije da imamo dva naftovoda nego jedan. Zašto? Zato što tom jednom može bilo šta da se desi. Bilo šta. U političkom smislu, tehničkom, zakonskom, bilo šta može da zaustavi isporuku ako imamo samo jedan naftovod. Vidite šta se sada dešava i sa kakvim se izazovima Srbija suočava“, naglasio je Sijarto.

On je poručio da ih pritisak iz Brisela i novi pritisak iz Zagreba stavljaju u veoma težak položaj.

„Ako ne dobijamo naftu iz Rusije, onda potpuno zavisimo od hrvatskog naftovoda, a mi to ne želimo iz brojnih razloga. Prvo, ne želimo da zavisimo od samo jednog naftovoda, jer bilo šta može da se desi. Broj dva, taj naftovod neće moći da zadovolji potrebe Mađarske i Slovačke. Hrvati kažu da mogu, ali to nije tačno. To prosto nije istina. Testovi su to pokazali da kapacitet tog naftovoda na godišnjem nivou je niži u poređenju sa realnim potrebama Mađarske i Slovačke da bi zadovoljili potrebe naših zemalja“, upozorio je Sijarto.

Kako je dodao, objasnili su to američkoj strani i Amerikanci poštuju tu realnost više nego Evropljani.

„Evropljani ne mare za to. Šta god im kažete, oni ne mare. Dakle, oni kažu samo da nafta i gas ne mogu da dolaze iz Rusije, iako zemlja onda neće imati dovoljno. Problem je u tome što oni posmatraju ovo pitanje sa ideološke i političke perspektive. Ali, sa političkim izjavama i preskonferencijama ne možete da zagrejete kuću, da obezbedite toplu vodu, da napajate fabrike. Dakle, potrebni su nam energenti. A da bismo dobili energente, to je čisto fizičko pitanje, nema nikakve veze sa politikom, ideologijom ili sa ličnim preferencijama. To je prosto realnost koja se svodi na fiziku i geografiju. Amerikanci to bolje razumeju nego Evropljani“, poručio je on.

Sijarto je ukazao i da su operatori JANAF-a povećali tranzitne cene korišćenja njihovog naftovoda čak pet puta u odnosu na evropske referentne vrednosti od početka rata u Ukrajini.

„Šta to znači? Oni žele da profitiraju, žele da monopolizuju snabdevanje naftom, a mi to ne želimo. Ne želimo da zavisimo samo od jednog naftovoda. Imamo dva naftovoda, koji bezbedno snabdevaju našu zemlju i ne želimo da se odreknemo sigurnog energetskog snabdevanja. Sa druge strane, kao što su testovi koji su izvedeni potvrdili, ne možemo biti potpuno sigurni da taj jedan naftovod može da zadovolji naše potrebe, jer su testovi pokazali da taj naftovod neće moći da bez prekida, dugoročno, pod velikim pritiskom radi kako treba, a ako nismo u to sigurni da će to sigurno funkcionisati, a nama je to apsolutno neophodno, onda ne možemo da se pouzdamo u to“, objasnio je on.