Planirana izgradnja ski-staza, hotela, turističkih naselja

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Novi planovi predviđaju širenje skijališta na čak 120 puta većoj površini nego sada, pri čemu se zanemaruje zagađenje prirode koje razvoj turizma donosi. Kako se ukazuje, planovi se ne zasnivaju na važećim propisima, sadrže kontradiktorne podatke, ne poštuju se propisi o javnim nabavkama, niti se vodi računa o zaštiti biodiverziteta. Brojne nevladine organizacije žalile su se Evropskoj komisiji zbog kršenja obaveza koje je Bugarska, ulaskom u Evropsku uniju 2007, preuzela u skladu sa direktivom Priroda 2000.

Pirin – svetska baština

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) proglasila je 1983. godine Nacionalni park Pirin svetskom baštinom, ali je 2010. isključio skijališta iznad zimskih centara Bansko i Dobrinište sa te liste jer je utvrđeno da je razvojem ski-turizma priroda nepovratno oštećena i urbanizovana. U julu 2015. bugarsko ministarstvo turizma i sporta zatražilo je od Uneska da sa liste svetske baštine isključi još deset odsto parka Pirin kako bi dozvolili dalji razvoj ski-turizma. Direktor Uneskovog Centra za svetsku baštinu Kišore Rao odgovorio je Sofiji da Bugarska može da razvija turizam bilo gde izvan područja pod Uneskovom zaštitom. Rao je za nacrt plana upravljanja nacionalnim parkovima rekao da je neprihvatljiv jer ne uključuje adekvatne procene uticaja na prirodu i ne pruža ključne podatke. Ministarstvo turizma dugo lobira za proširenje ski-zone Bansko na druge delove Nacionalnog parka Pirin. U ovom trenutku je to proširenje zabranjeno Zakonom o zaštićenim područjima i važećim planom upravljanja parkom. Planom za Pirin predviđeno je proširenje građevinskog zemljišta sa 219 hektara na 26.558 hektara, što je 65 odsto teritorije parka. Koalicija „Za prirodu u Bugarskoj“ u julu je objavila nacrt plana ističući da je „krajnje neprofesionalan“ i da, uz dozvolu za gradnju, ne zadovoljava pravila za javne nabavke. Kako navode, u planu se koristi terminologija iz regulative koja je prestala da važi još devedesetih godina 20. veka i zanemaruje se unapređenje zaštite biodiverziteta. Osim toga, ne postoji logička veza između rezultata istraživanja i planiranih aktivnosti, plan prikriva pravne propuste koncesije za ski-zonu Bansko i predviđa zoniranje i druge mere kojima se daje prednost novim ulaganjima u ski-centre.

Vitoša – najstariji park na Balkanu

Uspostavljen pre 80 godina, Vitoša je najstariji park prirode na Balkanu. Nacrtom plana upravljanja tim parkom otvaraju se vrata za razvoj, seču drveta i lov kao u nezaštićenim područjima. Novim planom predviđeno je da samo sedam odsto teritorije parka zadrži postojeći režim zaštite dok se područje u kojem je dozvoljena gradnja uvećava sa 300 na više od 4.000 hektara. Nevladin sektor ističe da plan ne nudi rešenje za problem parka Vitoša – seču drveta, nedostatak adekvatnog javnog prevoza do planine, oštećenje turističke infrastrukture i zagađenje vode. Umesto toga, cilj je razvoj novih skijališta, iako istraživanja, čiji se rezultati navode u planu, pokazuju da 82 odsto posetilaca u taj park odlazi leti i da je samo 17 odsto izrazilo želju da tu bude zimski centar. Planom se ignorišu zaključci stručnjaka za zaštitu čovekove okoline i predviđa razvoj koji će naneti štetu prirodi. Inače, nacrt plana za Vitošu uradilo je isto društvo sa ograničenom odgovornošću koje je napravilo i plan za Pirin. Taj plan za Pirin do sada je u javnim konsultacijama dobio više od 300 negativnih procena. Protivljenje novoj gradnji u Parku prirode Vitoša krajem septembra su iskazali i predstavnici nekoliko bugarskih političkih partija.

Na udaru i Rila

Rila je najveći od tri nacionalna parka u Bugarskoj koji se prostire na 81.000 hektara istoimene planine na jugozapadu zemlje. Prema oceni nevladinih organizacija, plan za Rilu ne nudi rešenje za ograničavanje velikog broja turista koji posećuju sedam jezera na Rili i za sobom ostavljaju organski otpad i ugrožavaju osetljiv jezerski ekosistem. Da je limitiranje broja turista na jezerima potrebno, smatra i bugarska javnost. Istraživanje javnog mnjenja povezano sa planom za Rilu pokazalo je da je 75 odsto ispitanika protiv razvoja turizma ako to nosi ekološki, socijalni ili kulturni rizik. Pored toga, snabdevanje vodom za više od dva miliona ljudi zavisi od novog plana upravljanja nacionalnim parkom. To pitanje, međutim, nije adekvatno obrađeno u nacrtu, baš kao ni pitanja sanitarne vode, infrastrukture, socioekonomskih karakteristika, šuma, lekovitog bilja, voća… I, što je još značajnije, u nacrtu nema zabrane gradnje za ceo nacionalni park, upozoravaju nevladine organizacije. Naime, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) zahteva da 75 odsto teritorije nacionalnog parka ostane netaknuto. To praktično znači da jedino mogu da se grade postrojenja za vodu za piće i tretman otpadne vode, zgrade uprave nacionalnog parka, zone za rekreaciju, kampovi, kao i da se popravlja postojeća infrastruktura.

Alarmantno upozorenje

Koalicija nevladinih organizacija okupljena u grupi „Za prirodu u Bugarskoj“, u kojoj je i Svetski fond za prirodu (WWF), upozorava da su nacrtima planova upravljanja nacionalni parkovi Pirin i Rila i park prirode Vitoša otvoreni za izgradnju i, u nekim delovima, za seču drva i lov u istoj meri kao u nezaštićenim područjima. Koalicija „Za prirodu u Bugarskoj“ zahteva sveobuhvatno preispitivanje planova i nove javne konsultacije jer su one do sada, kako kažu, bile organizovane na teško dostupnim mestima, u udaljenim regijama do kojih mnogi zainteresovani nisu mogli da stignu. Ističu, takođe, da planovi nisu u skladu sa odredbama o javnim nabavkama, iako su podržani sa četiri miliona evra iz fondova EU.