Suša, mraz i protesti: Ima li država pola milijarde evra da ispuni „ultimatum“ poljoprivrednika?

Ova godina samo je još jedna u nizu u kojoj se poljoprivreda bori sa klimom i sve više tu bitku gubi.

Početak godine doneo je mrazeve, zatim smo imali oluje sa gradom, a onda je udarila i suša koja je dokrajčila ono što je do tada opstalo.

Prinos će, prema svim procenama, biti značajno umanjen, a za mnoge kulture biće prepolovljen.

Iako država na to nije reagovala do sada, poljoprivrednici su odlučili da pošalju javni „ultimatum“ u kom traže finansijsku pomoć ili prete protestima.

Naime, oni su izneli zahtev da država isplati po 300 evra jednokratne pomoći po hektaru za sve jare kulture žitarica i sve hektare pod voćem navedene u eAgraru.

Oni zahtevaju da uredba o ovoj isplati mora da bude usvojena do 1. avgusta ove godine, a sredstva isplaćena do 20. avgusta.

Pored toga, oni traže i isplatu svih zaostalih subvencija do 1. avgusta, zatim izmena Zakona o akcizi do 1. septembra, po kojem bi poljoprivrednicima bilo omogućeno točenje dizela po osnovnoj ceni, bez akcize. Dodatno, traže i refinansiranje svih poljoprivrednih kredita sa jedan odsto kamate.

Koliko novca bi država morala da izdvoji ako bi plaćala 300 evra po hektaru?

Na osnovu dostupnih podataka u zvaničnim dokumentima državnih institucija, pokušali smo da dođemo do okvirne računice koliko bi država morala da izdvoji novca za ovu pomoć poljoprivrednicima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupno su pod usevima jarih pšenice, kukuruze, soje, suncokreta i šećerne repe našlo 1.461.059 hektara. Ukoliko se ova površina pomnoži sa 300  to iznosi 438.317.700 evra samo za ove kulture.

Podaci za ukupne zasade voća za ovu godinu nisu dostupni, pa nije moguće izračunati koliko bi novca trebalo izdvojiti za te kulture.

Međutim, ako uzmemo podatke iz brošure RZS nakon Popisa poljoprivrede 2023. godine, tada je ukupna površina pod voćnim zasadima na teritoriji cele Srbije iznosila oko 214.330 hektara.

Ako uzmemo tu brojku i pomnožimo ponovo sa 300 evra, dobijamo  64.299.000 evra.

Na kraju, dobijamo da bi ukupno bilo potrebno izdvojiti više od 500 miliona evra za ovu jednokratnu pomoć.

Ako uzmemo u obzir da budžet namenjen za poljoprivredu ove godine iznosi 149,5 milijardi dinara, odnosno oko 1,28 milijardi evra, to znači da bi za ovu isplatu trebalo izdvojiti oko 40 odsto ovogodišnjeg budžeta, odnosno više od trećine.

Od Ministarstva poljoprivrede do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor na pitanje koliko bi koštalo ispunjavanje zahteva poljopivrednika.

Šta kažu poljoprivrednici, a šta stručnjaci?

Vojislav Malbaški iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata za Danas navodi da su vrlo lako došli do brojke od 300 evra.

„Štete od suše su izuzetno velike i taj novac bi ublažio samo veći deo gubitaka koje ćemo imati sa ovom proizvodnom godinom, ne bi moglo čak ni da namiri u potpunosti gubitke“, ukazuje on.

Malbaški podseća da nije u pitanju samo ova godina, nego i nekoliko prethodnih koje su bile sušne.

„Kamata na kamatu, kredit na kredit i dolazimo sad u situaciju da ne možemo ni da se razdužimo. Okolne zemlje, iz kojih imamo informacije, prošle godine su dobile sredstva od države mimo subvencija koje redovno primaju, za sušne godine i elementarne nepogode“, kaže on.

Zbog toga je, kako naglašava, 300 evra najminimalnija brojka.

„Prethodnih loših godina smo se zaduživali da bismo zasnovali novu proizvodnju, godina za godinom su loše, a krediti su prisutni i dalje, niko ih ne prašta. Mi sad moramo da vratimo te dugove. Ova godina je ekser u kovčeg, ako ne bude bilo reakcije države da pomogne poljoprivrednicima“, poručuje Malbaški.

Iako poljoprivrednici nisu uputili zvaničan dopis Ministarstvu, on smatra da je to što su ih javno obavestili sasvim dovoljno.

„Bilo bi dobro da od njih dobijemo neku reakciju, ako ne, mi moramo da izađemo na puteve. Moramo da se izborimo, jer nam spasa nema, godina je katastrofa“, upozorava Malbaški.

On dodaje da to na koji način će država proveriti štetu i isplaćivati novac nije na poljoprivrednicima, već da oni treba da odluče kako će to da sprovedu.

„Ako će da šalju ljude na teren da proveravaju, nek šalju, nek se uvere i nek rešavaju problem koji je evidentan“, zaključuje Malbaški.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas ističe da podržava poljoprivrednike, ali da je trebalo postupiti drugačije.

„Oni imaju četiri godine unazad problem sa prinosima zbog klime, zbog suša. Poljoprivrednici su stvarno u velikim problemima bez obzira što im je na raspolaganju najveći agrarni budžet koji su do sada imali. Međutim, ovaj zahtev da se za još 300 evra po hektaru podigne subvencija deluje paušalno“, objašnjava on.

Galetin podseća da već postoji zakon koji reguliše nadoknadu štete u slučaju elementarne nepogodne i da se zna procedura.

„Prvo se proglasi elementarna nepogoda, pa opštine prave te štabove koji procenjuju štetu i tako dalje. Postoji zakonska regulativa koja to uređuje. Ovo deluje previše proizvoljno. Neko će dobiti  300 evra po hektaru, a samo ga je malo ‘očešao’ led ili vetar i neće imati možda i nikakvu štetu, a s druge strane će 300 evra dobiti i oni kojima je sve uništeno“, ukazuje on.

Kako sumira, podržava zahtev da se ljudima nadoknadi šteta, ali ne na ovakav način.

„Ovo je suviše proizvoljna odluka, treba da se nadoknadi onima koji su zaista preživeli štetu, u skladu sa nekom procenom. To jeste procedura i traži vreme i oni imaju jako loša iskustva sa tim stvarima, ali ovo deluje previše ‘partizanski'“, smatra Galetin.

On upozorava da će ova pomoć, i ako se isplati, samo opet ugasiti kratkotrajni požar.

„To su ad hok mere, a nije sistemska mera koja rešava problem, već samo ‘zapušava rupu’. Treba problemima pristupiti sistemski“, poručuje naš sagovornik.

Kako dodaje, država je mogla brže da reaguje, da do ovoga ne dođe.

„Nas sad svake godine ovo čeka, to je postala normalnost. Ne bismo smeli više da se iznenađujemo sušama, to nisu ekstremi više, to je normalnost kod nas. Treba doneti dokument koji sistemski rešava ovaj problem“, navodi Galetin.

Ovogodišnji budžet koliko god bio veliki, kako kaže, nema razvojnu notu.

„On se najviše sveo na podsticaje po biljnim kulturama, po grlu stoke, subvencionišu se neke kamate… to je sve korisno, ali treba misliti na vreme i već sada napraviti plan za sledeću godinu. Na neke stvari ne možete da utičete, kao što je visoka temperatura, ali na mnoge druge stvari može da se utiče“, zaključuje Galetin.