Poljoprivrednici zbunjeni, Ministarstvo bez objašnjenja: Šta će biti sa subvencijama?

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nedavno je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS) pričao o direktnim davanjima za poljoprivrednike.

Tom prilikom, ministar je izjavio nešto što je izazvalo burnu reakciju dela poljoprivrednika, iako u konačnici nije potpuno jasno šta to zapravo znači.

Da podsetimo, Glamočić je pričao o ruralnom razvoju i direktnim davanjima, gde je došlo do preklapanja, a zatim i nejasnoća.

Ministar je, govoreći o povećanim izdvajanjima za ruralni razvoj, poručio da će novac davati onima koji hoće da se razvijaju.

„Daćemo povraćaj od 50, 60 ili 70 procenata, zavisno od kategorije, za izgradnju novih objekata, za kupovinu nove opreme ili mehanizacije, sve ono što treba da ljudi unaprede svoju konkurentnost“, rekao je.

Međutim, Glamočić je nastavio rekavši da kada se daju direktna davanja, novac se dobija u kešu, te da kada velika količina para završi na gazdinstvu, neretko se dešava da taj novac ode u kupovinu kola, stanova i slično.

„Od naredne godine biće i za taj novac obavezno pravdanje računima, znači sve ono što je prihvatljivo za poljoprivredu mi ćemo uvažiti i novac će dalje brzo ići do naših proizvođača“, poručio je.

On je ukazao i da mehanizam do sada nije bio dobro definisan.

Kupovina stana je, prema njegovim rečima, do sada bila dozvoljena, jer niko nije rekao da to ne može.

„Sada ćemo reći šta je prihvatljivo – da li je to đubrivo, pesticidi, hrana za stoku, neka mehanizacija… propisaćemo tačno šta je prihvatljivo za poljoprivredu i onda možemo da kažemo da li je neko to zloupotrebio“, kazao je.

Glamočić je otkrio i da će taj novi propis biti aktivan od Nove godine.

Ovo gostovanje ministra pokrenulo je talas nezadovoljstva kod dela poljoprivrednika, koji su održali sastanak i izašli sa upozorenjem državi na nove blokade.

Kako je poručeno, biće organizovane nove blokade saobraćajnica ako direktna davanja od 18.000 dinara po hektaru budu morali da koriste za ulaganja u kupovinu mehanizacije i izgradnju objekata.

Dakle, oni pretpostavljaju da bi obaveza ulaganja novca u mehanizaciju i objekte mogla da se odnosi na direktna davanja, što smatraju neprihvatljivim. Međutim, iako deluje da se taj deo izjave ministra Glamočića odnosio na ruralni razvoj, ostaje nejasno šta je to za „poljoprivredu prihvatljivo“, odnosno na šta će moći da se troši državni novac da bi to bilo opravdano.

Upravo tim povodom, list Danas pisao je Ministarstvu poljoprivrede za pojašnjanje, ali smo od njih dobili kratak i nedefinisan odgovor.

„Informacije će biti blagovremeno dostavljene svim zainteresovanim stranama. Trenutno se radi na pripremi odgovarajućih dokumenata koji će precizno urediti ovu oblast, a nakon usvajanja biće javno dostupni“, piše u odgovoru.

S druge strane, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović za Danas kaže da su reagovali brzo da ne bi prošlo nešto što nije prihvatljivo.

„Mi smo seli sa više udruženja i stvarno tu niko ne zna šta je time ‘pesnik hteo da kaže’. Zato smo izašli sa reakcijom, da ne bude da smo prećutali, pa da nam se onda provuče nešto kroz iglene uši, da saznamo za to kad već bude gotovo“, navodi on.

Filipović ukazuje da se stalno nešto menja, a uglavnom ne na bolje.

„Nemamo nikakav kontinuitet. Ne možemo dve godine da sastavimo da budemo na miru i da znamo šta nam sleduje. Ja se bojim, čak, da ne krenu i sa smanjivanjem tih direktnih isplata, jer je ovih 18.000 dinara po hektaru definisano uredbama, a ne zakonom“, upozorava.

Ipak, Filipović naglašava da je problematično uopšte pravdanje tog novca računima.

„U ovom trenutku je sve problematično, jer treba da imamo neka osnovna direktna davanja, koja svaka država daje. Da li će neko to da koristi da plati ratu kredita ili će da kupi gorivo za to, to ne bi trebalo da bude ograničeno, jer to što je osnovno, ne treba da ide na pravdanje“, smatra naš sagovornik.

On poručuje da taj novac svakako ide u poljoprivredu.

„Samo je problem da posle ovako teških godina, to pravdamo računima za seme, đubriva i slično. Možda je stvarno neko planirao od toga da plati ratu kredita, a ako to ne može da uradi,  on će biti u problemu i moraće da proda neku mehanizaciju ili nešto drugo“, ukazuje.

Filipović navodi da je poljoprivrednicima dosta promena u agrarnoj politici i u pravilnicima.

„Hoćemo kontinuitet. Mi smo tražili pomoć zbog suše i umesto da dobijemo nešto tako, mi opet imamo novitete i opet se zatežu pravila. To vodi ka tome da se što manje para izdvoji na poljoprivredu, jer svaki sledeći uslov neko ne može da ispuni“, upozorava on.

Filipović kaže da poljoprivrednici od svog rada jedva preživljavaju i da svaki novi pravilnik i novo uslovljavanje stvaraju problem.

„I opet ćemo ostati bez jednog dela poljoprivrednika“, smatra.

Što se tiče opaske ministra da neki kupuju stanove i kola od tog novca, Filipović odgovara da se to možda odnosi na nekolicinu bogatih.

„To možda može neki režimski poljoprivrednik, koji radi više hiljada hektara državne zemlje. Ja živim u sredini gde državne zemlje nema, gde su svi poljoprivrednici neke srednje klase do 50 hektara zemlje. Svi su prinuđeni da se bave još nekim dodatnim poslom, jer od ovoga ne može da se preživi. Tako da ja ne vidim da tu neko ide na more i da kupuje kola“, odgovara Filipović.

On poručuje da želi što pre da vidi taj plan Ministarstva.

„Ako tamo bude ono čega se pribojavamo, mogu ponovo očekivati poljoprivrednike na ulici“, zaključuje.

Gubi se svrha direktnih davanja?

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas kaže su poljoprivrednici zbunjeni.

„Sve ono što do sada nije moralo da se pravda računima – nabavka đubriva, zaštitnih sredstava i slično, sada će verovatno morati da se pravda računima da bi se opravdala ta davanja“, smatra on.

Galetin poručuje da bi to moralo detaljno da se obrazloži nekom posebnom uredbom.

„Ipak, čak i ako se to uradi, lično mislim da to nije svrha direktnog davanja po hektaru. Svrha tih davanja je da se relaksira poljoprivreda u smislu njenog tržišnog nastupa“, poručuje naš sagovornik.

Kako dodatno pojašnjava, doživljava tih 18.000 dinara kao podršku poljoprivrednicima od tržišnih rizika.

„Sada ako to mora da se pravda različitim računima, to će biti problem, jer to nije svrha“, ukazuje Galetin.

On veruje da ima i toga da neki kupuju stanove i kola od tog novca, ali ako žele da se nešto pravda, kako dodaje, neka donesu posebnu meru.

„Recimo, da donesu posebnu meru za nabavku zaštitnih sredstava uz pravdanje računima ili da subvencionišu kamate ili nešto treće. Ovako je to prilično maglovito i nejasno“, naglašava.

Ako je svrha da se na taj način suzi prostor poljoprivrednicima i da ne mogu to da pravdaju, kako poručuje Galetin, onda je to „nekorektno prema poljoprivrednicima“.

Šta je namenjeno poljoprivrednicima u predlogu budžeta za narednu godinu?

O Predlogu budžeta za 2026. godinu trenutno se razmatra u Skupštini Srbije, a Fiskalni savet nedavno je izneo i svoju ocenu tog dokumenta.

Prema njoj, najveća slabost rashodne strane predloženog budžeta je to što značajan broj izdvajanja za pojedinačne sektore pokazuje ozbiljne probleme u pogledu kredibilnosti i transparentnosti.

Oni su podsetili da subvencije za poljoprivredu ostaju na identičnom nivou kao u budžetu za 2025, ali da je njihova unutrašnja struktura izmenjena. Pa su tako sredstva za ruralni razvoj povećana, dok su direktna davanja smanjena, ali bez pratećeg dokumenta koji bi objasnio promene politika, zakonskih rešenja ili strateških prioriteta.

„Istovremeno, postoji i rizik da ovi rashodi probiju planirani nivo, što se već dešavalo u prethodnim godinama“, upozorili su iz Fiskalnog saveta.

Dakle, subvencije u poljoprivredi se u Predlogu budžeta za 2026. zadržavaju na nivou od oko 116 milijardi dinara, ali se smanjuju direktna davanja sa 95,9 na 89,1 milijardu dinara, dok istovremeno rastu podsticaji za mere ruralnog razvoja sa 5,8 na 12,8 milijardi dinara.

Iz Fiskalnog saveta ovaj plan su ocenili preterano ambicioznim, pozivajući se na iskustvo iz proteklog perioda (2018-2024).

„Naime, ovi rashodi ne samo što imaju stabilan trend nominalnog rasta godinama unazad, već gotovo po pravilu probijaju izvorni budžetski plan. Subvencije u poljoprivredi su u svega dve godine (2018, 2019) ostale u okvirima limita predviđenog Zakona o budžetu, dok su mnogo češće (2020, 2021, 2022, 2023. i 2024. godine) probijale tu granicu“, podsetili su oni.