Ukoliko ste sedamdesetih godina prošlog veka koristili termin „poslovna etika“, uobičajeni odgovor glasio je: „Zar to nije oksimoron“? Takva dosetka neretko je bila praćena citiranjem Miltona Fridmana, koji je tvrdio da je jedina društvena odgovornost direktora kompanije da zarade što više novca za deoničare. U naredne četiri decenije, pak, biznismeni su prestali da citiraju Fridmana i počeli su da pričaju o odgovornosti direktora ne samo prema vlasnicima deonica, već i prema kupcima, zaposlenima i članovima zajednice u kojoj posluju.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Godine 2009. zakletva je „kružila“ na predavanjima prve klase studenata ekonomije na Univerzitetu Harvard koja je diplomirala posle izbijanja globalne finansijske krize. Postoji priča da su se malobrojni na taj način zakleli da će obavljati svoj posao na „etički način“ i voditi kompanije „pošteno, kloneći se odluka i ponašanja kojim bi se podstrekivale moje sebične ambicije i nanosila šteta kompaniji i društvu“. U međuvremenu su istu zakletvu položili i studenti na 250 ekonomskih fakulteta. Ove godine svi holandski bankari, njih 90.000, zakleli su se da će postupati pošteno, stavljajući interese klijenata ispred interesa svih ostalih (uključujući deoničare) i ponašati se otvoreno, transparentno i u skladu sa odgovornošću koju imaju prema društvu. Takođe, u Australiji postoji „dobrovoljna zakletva u bankarstvu i finansijama“ koju je dosad položilo više od 300 ljudi, a odnosi se, između ostalog, na „propovedanje protiv lošeg ponašanja i ohrabrivanje drugih da postupaju ispravno“. Pre dva meseca direktorka Veronika Lori izjavila je da je njena profesionalna ambicija da na „pozitivan način utiče na širi svet“. Možda biste pomislili da ona vodi neku dobrotvornu organizaciju, a ne Kingsfišer, kompaniju za snabdevanje domaćinstava, koja ima oko 1.200 prodavnica širom Evrope i Azije. Istovremeno, najveći snabdevač Mekdonaldsa jajima u Sjedinjenim Državama takođe je doprineo napretku etike najavom da ogranci te kompanije u SAD i Kanadi neće više koristiti jaja kokošaka koje se gaje u kavezima. Prema mišljenju Pola Šapira, potpredsednika Humanog društva SAD za zaštitu životinja, takvi signali ukazuju na kraj loše prakse koja je dominirala industrijom jaja u Americi.
Ali, sasvim neočekivano, usledilo je otkriće da je Folksvagen instalirao softver za manipulisanje pri kontroli izduvnih gasova u čak 11 miliona vozila. Nakon objavljivanja skandala, list NJujork tajms pozvao je stručnjake da prokomentarišu da li je „duboko ukorenjena praksa obmanjivanja“ učinila da moralno ponašanje postane stvar prošlosti, a tekst je objavljen pod naslovom „Da li je poštenje za naivce“. Cinici bi rekli da se ništa nije promenilo u proteklih 40 godina i da se ništa i neće promeniti, imajući u vidu da je u biznisu sva priča o etici osmišljena samo da bi se prikrio krajnji cilj: uvećanje profita. Ipak, Folksvagenova prevara je čudnovata, s obzirom na to da je čak i sa stanovišta principa povećanja prihoda bila izuzetno rizična. Naime, svi u toj kompaniji koji su znali za softver mogli su da predvide da će Folksvagen verovatno na kraju biti na gubitku. Vrednost kompanije je nakon obelodanjivanja skandala smanjena za trećinu, 11 miliona vozila biće povučeno s tržišta, a kazna koju će Folksvagen morati da plati samo u Sjedinjenim Državama dostiže gotovo 18 milijardi dolara. Što je najgore, ugrožena je reputacija ovog proizvođača automobila.
Dakle, na pitanje: „Da li je poštenje za naivce“, trži�te daje odgovor koji glasi: „Ne, poštenje je za one koji, na duže staze, žele da ostvare profit“. Naravno, pojedine korporacije će proći nekažnjeno iako se služe prevarama, ali uvek postoji opasnost da će biti uhvaćene u laži, pa će se ispostaviti da ništa nije vredno gubitka reputacije. Poštenje podrazumeva povećanje vrednosti na duge staze, čak iako pod vrednošću podrazumevamo samo ostvarivanje profita. Ali, očigledno je da vrednost podrazumeva i osećaj zadovoljstva načinom na koji obavljamo posao. Ilustracije radi, nekoliko studija pokazalo je da su pripadnici generacije koja je stasala u novom milenijumu zainteresovaniji za uticaj koji imaju na svet nego na zarađivanje novca zarad sopstvene koristi. To je generacija koja je začetnik „delotvornog altruizma“, čime se podstiče efikasno trošenje novca.
Autor je profesor bioetike na Univerzitetu Prinston
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
