Foto: BETAPHOTO/MRE SRBIJE/Emilija JovanovićPredstavnici Udruženja za gas Srbije i Saveza energetičara ocenili su za današnje izdanje nedeljnika NIN da nema realne alternative ruskom gasu, dok stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović potencijal vidi u gasnoj interkonekciji sa Bugarskom kroz koju može da prođe gas iz Azerbejdžana, ali i terminala za tečni prirodni gas u Grčkoj.
„Kapacitet tog gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara, koliko tokom godine potroši samo naša privreda. Ali, kroz taj gasovod možemo da dobijemo više od polovine nephodnog gasa, pod uslovom da na vreme obezbedimo dovoljne količine“, rekao je Gavrilović.
On je dodao da bi azerbejdžanski gas u idealnom slučaju mogao da nadomesti više od polovine količine gasa koju Srbija kupuje od Rusije, ali da bi bio skuplji za 20 do 25 odsto.
Prema njegovim rečima, Srbija može da se snabdeva i iz velikog gasnog čvorišta u Austriji, skladišta Baumgarten, za koji postoji konekcija preko Mađarske, ali bi gas mogao da se nabavi na berzama, poput one u Holandiji, čija je cena makar 20 odsto veća od cene koju država plaća za ruski gas.
Gavrilović je dodao da bi na srednje staze Srbija trebalo da izgradi gasovod ka Rumuniji, jer bi se na taj način snabdevala gasom iz Crnog mora, navodeći da ta investicija ne bi bila veća od desetak miliona evra, a ni cena ne bi bila velika jer bi se gas dobijao direktno od susedne zemlje.
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić pak smatra da održiva alternativa za Srbiju u ovom trenutku ne postoji.
„Evropska unija nema dovoljne rezerve gasa kojima bi mogla da snabdeva naše tržište i na taj način nam pruža pomoć. Kada je pak reč o azerbejdžanskom gasu, važno je naglasiti da su najveće količine koje se proizvode rezervisane za kupce u Italiji. To znači da Azerbejdžan nema dovoljno gasa za naše tržište“, rekao je Vuletić i dodao da tečni prirodni gas nije rešenje, jer ni njega na tržištu nema dovoljno.
Predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković rekao je za NIN da trenutno nije realno govoriti o tome da bi Srbija mogla da se snabdeva potrebnim količinama, a da se odrekne ruskog gasa.
„Možemo da pokušamo da se gasom snabdevamo iz više pravaca. I putem interkonekcije s Bugarskom i kupovinom gasa od preprodavaca u Austriji. Možemo da ga nabavljamo i na najvećoj evropskoj berzi u Holandiji. Bojim se da čak ni sve to objedinjeno ne bi bilo dovoljno da podmiri naše potrebe“, rekao je Rajković i dodao da se na alternativu ruskom gasu realno može računati tek za desetak godina.
Srbiji je za potrebe privrede i domaćinstva svake godine potrebno između 2,8 i tri milijarde kubnih metara gasa, najveći deo nabavlja se iz Rusije, oko 516 miliona kubnih metara gasa iz Azerbejdžana i oko 300 miliona kubnih metara gasa iz Grčke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
