„Visoke cene, slaba ponuda“: Zašto je potrošnja domaćih turista u inostranstvu porasla za 500 miliona evra?

Kako je danas ranije pisao, interesovanje domaćih turista za letovanja u inostranstvu ove godine bilo je smanjeno u odnosu na prošlu, što se videlo po tome što je broj uplaćenih turističkih aranžmana bio za oko 10 odsto manji.

Razlog za to jesu i poskupljenja u tradicionalno omiljenim mestima domaćih turista kao što su Grčka, Turska i slično. Sami turistički aranžmani su bili nešto skuplji ove godine, ali i generalno cene na destinacijama su otišle gore do 15 odsto.

Međutim, podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su u prvih pola godine građani značajno više potrošili u inostranstvu nego prošle godine i to za oko 370 miliona evra. Naime u prvih šest meseci prošle godine potrošeno je nešto manje od 1,6 dok je za isti period ove godine potrošeno blizu dve milijarde evra.

NBS je nedavno objavila podatke koji obuhvataju i sedmi mesec, gde se vidi da je potrošnja značajno skočila i u julu i to za oko 650 miliona. Takođe, u odnosu na prvih sedam meseci prošle godine, potrošnja je ove veća za preko 500 miliona evra i iznosila je 2,6 milijardi evra.

www.danas.rs/vesti/ekonomija/asocijacija-turisticke-industrije-srbije-atis-turizam-er-srbija-turisticke-agencije/

Dakle, u poređenju sa periodom od januara do kraja jula 2024. godine, potrošnja naših građana u inostranstvu porasla je za 24 odsto, odnosno skoro za četvrtinu.

Da ovaj problem nije novi govore nam i ranije izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je tražio od građana da više putuju po Srbiji i da novac ostavljaju domaćim turističkim radnicima, odnosno da ga ostavljaju u zemlji. Takođe je, svojevremeno, kritikovao i partijske kolege što letuju na Brionima umesto u Sopotu.

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević za Danas navodi da je jedno od objašnjenja to da je veći broj ljudi otišao na putovanje mimo turističkih agencija.

„Samim tim oni nisu tako evidentirani u tom turističkom prometu. Nisu bili u organizovanom turističkom kretanju, jer kada je organizovano ono se lako evidentira preko agencija i slično. Međutim, individualni odlasci ili odlasci u manjim grupama se teže evidentiraju ili se uopšte ne evidentiraju“, ukazuje on.

Krasojević dodaje da ga ne čudi to što je potrošnja povećana.

„Mislim da kvantitet nije toliko povećan, ali je kvalitet povećan. To znači da su cene značajno skočile i da je za godišnje odmore bilo potrebno 15 ili 20 odsto više novca nego prethodne godine. Ljudi su za iste turističke proizvode ili aranžmane ove godine plaćali višu cenu, jer je došlo do poskupljenja prevoza, smeštaja, ishrane, vanpansionske potrošnje… sve je to mnogo uticalo“, pojašnjava on.

Naš sagovornik ukazuje da mi imamo hronično deficitaran turistički bilans.

„Koliko god da mi prihodujemo od dolaska stranih turista to se anulira kroz odlazak naših turista u inostranstvo. I dalje imamo taj negativan turistički bilans, više trošimo u inostranstvu nego što prihodujemo u zemlji. To smanjuje rezerve zemlje, utiče na platni bilans i tako dalje“, navodi Krasojević.

Prema njegovim rečima, na to utiču i socijalne razlike.

„Građani sve više biraju inostranstvo kao neku prestižniju i atraktivniju opciju, za razliku od vremena kada je bila pandemija korone. Ili smatraju da je to veća vrednost za uloženi novac“, kaže on.

Krasojević naglašava da je jako važna i konkurentnost, ali da su negativan uticaj ostavile i prilike u zemlji koje su bile nestabilne.

„Želeli su ljudi da se malo sklone od tih ‘otrova’ i svega što se dešavalo u Srbiji, da malo promene sredinu. Jer ako ostanete u zemlji, opet na vas utiče prisustvo istih medija i dešavanja, sukoba, polarizacije i ostalog. To je ipak ređe na destinacijama van Srbije“, smatra on.

Ova godina je, kako podseća, dosta turbulentna, a ljudi ne žele da idu negde gde može da bude nekih nemira, ipak je na prvom mestu bezbednost, posebno kada se radi o porodicama, a oni su bitna ciljna grupa.

Krasojević navodi da nama ne predstavlja toliki problem nedostatak mora.

„Čak i kada se poredimo sa takozvanim kontinentalnim zemljama, koje nemaju more, mi smo daleko iza njih. To se odnosi i na Mađarsku, Slovačku, Češku, o Austriji da ne govorim. More nije primarno, jeste u letnjem periodu, ali tokom cele godine nije. Mora da se radi tokom cele godine, ali mora i da se prilagodi ponuda godišnjim dobima“, ukazuje on.

Kako poručuje, ne možemo da imamo istu ponudu, kao što često imamo, tokom cele godine.

„Mora da prati šta traže turisti i u sezoni i van sezone, ne samo u cenovnom smislu, već u smislu sadržaja ponude“, naglašava naš sagovornik.

On ukazuje da se vrlo često žalimo na slabu potrošnju stranih turista kod nas, ali dodaje da to nema veze sa njihovim platežnim sposobnostima, već da je naša ponuda slaba i nedovoljna, zbog čega oni nemaju na šta da troše osim smeštaja i ishrane.

„Naša ponuda je slična sa onim šta imaju u svojim zemljama, a cene su iste, ako ne i više kod nas za neke artikle“, ukazuje Krasojević.