Poverenje građana važno za nastavak reformi

Glavne teme razgovora sa srpskim vlastima bile su stanje javnih finansija i mogućnost povećanja penzija i plata u javnom sektoru, koje su umanjene od novembra 2014. godine. Očekivanja vlade bila su da će MMF odobriti te povišice, jer je budžet Srbije u deficitu manjem od planiranog, ali se to nije desilo. Misija MMF analizirala je i kako se sprovodi dogovor o reorganizaciji javnih preduzeća, pre svega, Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i Železnica Srbije.

Vlada Srbije i predstavnici MMF razgovarali su o prostoru za povećanje plata i penzija, izjavio je ministar finansija, istakavši da je sastanak bio „veoma dobar i konstruktivan“. Plan je da se to povećanje očekuje krajem ove godine i da će biti potvrđeno na sledećoj reviziji aranžmana, koja će biti za treći kvartal.

O platama i javnoj upravi

MMF je upozorio da to povećanje primanja ne bi smelo da naruši program reformi i fiskalne konsolidacije, ali „shvataju i podržavaju ideju da kupovanje poverenja građana, penzionera, jeste vrlo važno za nastavak i uspeh reformi“. Ministar finansija je naglasio da će za 1,1 do 1,2 miliona građana to biti apsolutno povećanje primanja, pošto njihove plate i penzije nisu smanjene. Deficit budžeta će biti revidiran naniže, sa 232 milijarde dinara, koliko je bilo zamišljeno na početku godine, na oko 160 milijardi. Oko 70 milijardi je, pre svega, na strani prihoda, a manjim delom na smanjenju kapitalnih rashoda.

MMF je pristao da razgovara o većim platama i penzijama, ali nije odustao ni od jedne od mera na koje se Srbija sporazumom obavezala. To podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih u 2016. i 2017. godini za po pet odsto. Srpska strana tvrdi da bi to umanjilo efikasnost uprave, dok MMF na to traži jasne računice kako je moguće umanjiti izdvajanja za plate u javnoj upravi, ako se ne smanji broj zaposlenih. Nema načina da MMF odustane od dogovorenog umanjenja mase zarada u javnoj upravi. Kako je prezentovano ekspertima MMF, već je napravljen plan za umanjenje uprave za više od 20.000 ljudi, ali slično mora da se uradi i 2017. Srpska delegacija je ukazivala na to da problem javne uprave nije toliko u broju, koliko u lošoj strukturi zaposlenih i manjku kadra.

Podsećanja radi, u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici koji je Srbija utvrdila sa MMF povodom odobravanja novog aranžmana iz predostrožnosti, stoji da će plate i penzije biti smanjene u narednom trogodišnjem periodu. Dogovoreno je i da učešće plata u BDP bude smanjeno sa 10 na sedam odsto, a penzija sa 13 na 11 odsto. Pojedini ekonomisti podsećaju da je vlada u fiskalnoj strategiji predvidela da se troškovi rada zaposlenih u državnom sektoru smanje sa 12 na osam odsto BDP-a u naredne tri godine. Ako se rashodi za zaposlene zadrže na preko 10 odsto BDP, biće teško smanjivanje fiskalnog deficita u narednim godinama.

A investicije?

U 2016. godini ne možemo očekivati ovako dobre rezultate po pitanju niskog deficita budžeta i najveći ekonomski izazovi Srbije u narednoj godini biće veći rashodi za kamate u otplati javnih dugova, otpremnine zaposlenima, i veći rashodi za kapitalne investicije, ocenili su pojedini ekonomski analitičari, koji smatraju da broj zaposlenih u javnom sektoru u naredne dve godine treba da se drastično smanji. U sprovođenju ekonomske politike vlade, u skladu sa aranžmanom s MMF-om, najveći pomaci ostvareni su na obaranju fiskalnog deficita, restrukturiranju javnog sektora, fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju inflacije. Ove godine smo kao zemlja već dostigli nivo deficita budžeta, koji je planiran da se ostvari za naredne dve godine trajanja aranžmana sa MMF.

Komentarišući ocenu MMF da imamo smanjene investicije u kapitalne projekte, istaknuto je da su ta ulaganja ubrzana u proteklih nekoliko meseci i treba očekivati njihovo blago ubrzanje u naredna dva meseca, ali ćemo do kraja godine ipak imati neželjene uštede na tom planu i teško ćemo dostići cilj da kapitalne investicije do kraja godine budu preko tri odsto BDP-a. Ove godine smanjili smo deficit budžeta na oko 24 milijardi dinara, a prošle godine imali smo ukupno 122 milijarde dinara, što predstavlja veliku uštedu. Najveća ušteda u budžetu za ovu godinu ostvarena je na smanjenju izdataka za plate i penzije u iznosu od oko 50 milijardi dinara, a do kraja godine, kako je navedeno, možemo očekivati deficit republičkog budžeta od oko tri odsto BDP-a.

Postojao je strah da će zbog strogih mera stezanja kaiša, privredna aktivnost, odnosno BDP, biti u padu. Umesto toga, mi imamo rast, stopa nezaposlenosti pada, a stopa zaposlenosti raste, kazao je šef misije MMF. Prilikom druge kontrole programa iz predostrožnosti koju Srbija ima sa MMF, stopa rasta korigovana je sa nula na plus 0,5 odsto. To je treći put da MMF koriguje stopu rasta za Srbiju sa prvobitno planiranih minus jedan odsto. Prošle godine je privredna aktivnost bila u padu od minus 1,8 odsto. Budžet je skrojen na proceni da će prosečna godišnja inflacija biti 2,7 odsto, a ona sada iznosi jedan procenat.

Ova glavna svetska finansijska institucija je zadovoljna dosadašnjim napretkom Srbije i objavila je dobre rezultate u pogledu makroekonomske stabilnosti i fiskalne konsolidacije. Ali, bez obzira na dobre ocene MMF-a, ostaje još veliki broj reformskih zahvata, koje će srpska vlada preduzeti. U budućnosti moramo da računamo sa rešavanjem pitanja problematičnih kredita, to jest više od tri milijardi evra izloženosti prema bankama. Kao izazov u narednom periodu takođe vidi se i restruktuiranje 13 velikih preduzeća, a do kraja godine treba da se reši najmanje sedam, što neće biti lako. Vlada je obećala da se okreće novim zadacima, a da su najveći upravo strukturne reforme.

Polovina ušteda trajna

Misija MMF je pozitivno ocenila rezultate druge revizije aranžmana sa Srbijom i najavila da će se o mogućnosti povećanja plata u javnom sektoru i penzija razgovarati u novembru mesecu, tokom sledeće posete misije. Članovi misije MMF su istakli napredak Srbije u sferi makroekonomske stabilnosti i fiskalne konsolidacije. MMF je pohvalio to što je postignuta finansijska i fiskalna stabilnost u zemlji, tako da će se tokom sledećeg dolaska delegacije razgovarati o tome u kojoj meri trajno povećanje budžetskih prihoda može da bude iskorišćeno za povećanje potrošnje u 2016. godini.

– Kad se budemo vratili u novembru, razmatraćemo budžet za 2016. i sve trendove i kretanja u ekonomiji vezana za naplatu prihoda. Na osnovu toga vlada i mi ćemo doneti odluku koliki postoji prostor za relaksaciju plata i penzija. Eventualno povećanje zarada bi trebalo da bude selektivno i targetirano – poručio je šef misije MMF, a vodiće se i računa o kretanju inflacije, koja je trenutno jedan odsto. Pošto misija MMF u novu posetu dolazi tokom novembra, već početkom decembra bi se očekivala potvrda Odbora direktora MMF, tako da bi odluka o eventualnom povećanju penzija i plata u javnom sektoru mogla da bude doneta do kraja ove godine.

Upitan koliko udeo u uštedama od 70 milijardi dinara čine trajne, a koliko jednokratne uštede, od čega zavisi buduće povećanje plata i penzija, šef misije MMF je rekao da će se na to pitanje fokusirati u novembru, prikom narednog razmatranja budžeta, ali da polovinu ušteda čine trajne, a polovinu jednokratne uštede, uključujući i podbačaj u javnim investicijama. Misija MMF je ponovila da su vidljiva trajna fiskalna povećanja, ali i da je pitanje povećanja plata i penzija koegzistentno sa opštim ciljem, a to je konsolidacija fiskalnog deficita i smanjenje javnog duga.

Recimo na kraju, da i ako bude nekog povećanja, odnosno delimičnog vraćanja uzetih plata i penzija iduće godine, ono će najverovatnije biti vrlo skromno, u stvari simbolično, uprkos najavama vlade da će njihovi primaoci to osetiti. Vlada se preterano populistički hvali da smo od skoro verovatnog bankrota došli do sređenih finansija, do unapređenja u fiskalnom deficitu i prešli od recesije, koja je pretila da postane veliki problem, u pozitivan rast ekonomije.

* Autor je naučni savetnik i redovni član NDES

Podsećanje

Dogovor o kreditnom aranžmanu postignut je u novembru 2014. godine, a Odbor direktora MMF ga je odobrio u februaru 2015. godine. MMF je krajem juna ove godine odobrio prvu reviziju trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom bez diskusije, pošto su ispunjeni svi indikativni ciljevi utvrđeni programom za kraj marta 2015. godine i sprovedene planirane reforme.

Administrativne kočnice

Među zamerkama MMF na račun srpskih institucija na prvom mestu je sporost u sprovođenju strukturnih reformi. Ministar finansija je istakao i da su bankari očekivali da će biti manji „taj stepen otpora i sporosti u sprovođenju strukturnih reformi, kako zbog administrativnih teškoća tako i zbog otpora pojedinih interesnih grupa, u svim delovima“. Prema njegovim rečima, opravdanje je bilo samo to što smo tražili dopunsko vreme i dali obećanje da ćemo ubrzati sve te procese. Najveći problem jeste i to što imamo projekte nerealizovane zbog kašnjenja u vrednosti od 13 milijardi dinara. Na sastanku je konstatovano da je to rezultat slabijeg planiranja i administrativnih kočnica koje postoje odranije.