Pozitivni trendovi obeležiće i 2016. godinu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Tome je najviše doprineo značajan oporavak investicija, rast neto izvoza, kao i pad privatne potrošnje. Osim toga, Vlada Srbije je, uz podršku aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, sprovela plan fiskalne konsolidacije i zahvaljujući tome javni deficit je sa 6,6 odsto BDP-a, u 2014, smanjen na očekivanih 3,5 do četiri odsto. Ovako dobri rezultati i pozitivni kratkoročni indikatori za oktobar uticali su na našu odluku da revidiramo projekciju rasta za 2015, sa 0,5 na 0,7 odsto – poručuju analitičari Erste grupe Milan Deskar-Škrbic i Alen Kovač, koji su procenili da će se stopa rasta BDP-a u 2016. godini zaustaviti na nivou od oko 1,5 do 1,7 odsto.

Kad je reč o monetarnoj politici tu vide prostor za dodatnu, manje izraženu, relaksaciju, a od vlade očekuju da ubrza proces restrukturiranja i privatizacije državnih preduzeća. Rizici po fiskalne projekcije odnose se na dogovor o povećanju zarada u javnom sektoru i penzija i kašnjenja u realizaciji strukturnih reformi.

– Kratkoročni indikatori za prvih deset meseci pokazuju da i strana tražnje i strana proizvodnje imaju pozitivan efekat na perspektivu rasta, jer su rezultati maloprodaje u odnosu na početak godine na nivou od 1,9 odsto, dok je oporavak u industrijskom sektoru uticao na podizanje stope do nivoa od čak osam odsto u odnosu na početak godine. Tome treba dodati i dobre izvozne rezultat (rast za 11,1 odsto), koji su nadmašili rast uvoza od 8,3 odsto, ukazujući na to da bi i eksterna tražnja trebalo da igra podsticajnu ulogu – ističu analitičari.

Povoljniji ekonomski pokazatelji popravili su, u izvesnoj meri, situaciju na tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu iznosila 17,9 odsto, naspram 20,3 odsto, koliko je registrovano u drugom kvartalu 2014. godine. Očekuje se da se pozitivni ekonomski trendovi nastave i u 2016. zahvaljujući daljem oporavku u industriji, pozitivnom doprinosu neto izvoza i eventualnim pozitivnim efektima zakonodavstva, čiji je cilj unapređenje poslovnog okruženja.

Analizirajući kretanje inflacije istraživački tim Erste grupe zaključuje, pozivajući se na kretanja indeksa potrošačkih cena, da su još uvek prisutni dezinflatorni pritisci, s obzirom na to da je stopa u oktobru iznosila samo 1,4 odsto, što je znatno ispod ciljanog intervala NBS od četiri odsto. Za naredni period, preciznije za drugi kvartal, predviđaju vraćanje inflacije u ciljani koridor. Ukazujući na činjenicu da je NBS, pod uticajem relativno snažnih dezinflatornih pritisaka, ranije od očekivanog, snizila referentnu stopu na 4,5 odsto, stručnjaci Erste grupe procenjuju da bi NBS i u 2016. godini mogla da zadrži referentnu stopu na nivou od 4,5 odsto. Kreatorima monetarne politike poručuju da bi trebalo da bude oprezni, kako ne bi previše smanjili prinose, kao i da pažljivo prate kretanja na međunarodnim tržištima, jer je dinar osetljiv na nervozu na tim tržištima. Dodaju, takođe, da ima prostora za smanjenje prinosa na obveznice u lokalnoj valuti.

– Očekujemo da će se i u narednoj godini deficit zadržati na nivou iz 2015. Takođe, vlada je najavila intenzivniju racionalizaciju u državnoj upravi i restrukturiranje državnih preduzeća, a pošto smo već videli rast cena električne energije i akciza na gorivo procenjujemo da će se to pozitivno odraziti na prihodnu stranu. Imajući sve to u vidu, deficit u 2016. će se, po svemu sudeći, zadržati na oko 3,8 odsto BDP-a. S druge strane, jasnija slika u vezi sa kretanjem stopa u SAD i pomacima naviše u prognozama prinosa na referentne državne obveznice u dolarima, očekujemo da se prinosi na srpske obveznice u dolarima kreću oko pet odsto. Nasuprot tome, kad je reč o prinosima na obveznice u lokalnoj valuti, vidimo prostor za dodatno smanjenje. Atraktivna razlika u kamatnim stopama, niska inflacija i predusretljivija monetarna politika takođe deluju u tom smeru pa procenjujemo da će prinos na referentne obveznice u dinarima, sa rokom dospeća 2022. godini, postepeno opadati ka 6,5 odsto – zaključuju analitičari Erste grupe.

Stabilan kurs dinara

U uslovima niske inflacije, NBS je bila u situaciji da obnovi devizne rezerve, kupovinom 770 miliona evra, kao i da drži kurs nacionalne valute na nivoa od 120 dinara za evro. Prema našim procenama kurs dinara prema evru će i u 2016. godini ostati stabilan i kretaće se u rasponu od 120,5 do 122,5 dinara za evro, a neće izostati ni povremene intervencije centralne banke na deviznom tržištu. Imajući u vidu trend indeksa potrošačkih cena, smatramo da apresijacija domaće valute ispod 120 dinara za evro ne bi imalo smisla. Potencijalni rizici dolaziće od bilo kakve pojave nervoze na svetskim tržištima i eventualnog odstupanja od dogovorenog stend baj aranžman sa MMF-om – procenjuju analitičari Este grupe.