Ima pomaka u poboljšavanju uslova poslovanja u Srbiji, ali se strani investitori i dalje suočavaju sa nekim starim izazovima. Tu pre svega mislim na strukturne reforme, i to posebno na proces privatizacije, koji se mora obavljati brže i transparentno.
Osim toga, iako se dosta radilo na usaglašavanju domaćeg sa zakonodavstvom Evropske unije, i dalje zaostajemo u primeni važećih zakona. Zato je bitno da se osigura da novi i važeći zakoni budu primenljivi i da doprinose rastu privrede. To se može postići samo kroz aktivan dijalog između Vlade i privatnog sektora, poput onog koji je bio organizovan prilikom predstavljanja Bele knjige – kaže za Danas Džon Kiricis, član UO Saveta stranih investitora i generalni direktor Delez Srbija, komentarišući preporuke stranih investitora izrečene na promociji Bele knjige 2015.
* Osim ubrzavanja strukturnih reformi Savet od Vlade očekuje ne samo da unapredi sprovođenje zakona već i da nastavi sa usklađivanjem zakonske regulative sa pravnim tekovinama Evropske unije (tzv. Acquis). U kojim segmentima se u tom procesu usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom najdalje odmaklo, a gde kasnimo?
– Već sam istakao da su srpski zakoni u priličnoj meri usklađeni sa zakonima EU, ali posao još uvek nije završen i zbog toga strani investitori podržavaju nastavak tog procesa. Ovo je posebno važno kada uzmemo u obzir dobrobit koju bi za privredu, kroz Zakon o deviznom poslovanju, doneo cash-pooling, kao i proširenje mogućnosti stranaca da daju garancije. Zakon o naknadama bi trebalo da omogući rasterećenje kroz zaštitu od novih parafiskalnih nameta, a kad je reč o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, treba ga usaglasiti sa propisima EU i regulisati lizing radne snage.
*Jedno od zapažanja stranih investitora odnosi se na konzistentniju primenu poreskih zakona, a akcenat se stavlja i na efikasnu primenu novih zakonskih rešenja o konverziji zemljišta i inspekcijama. Šta je u tim oblastima najspornije, odnosno šta strancima najviše smeta?
– O čemu god da razgovaramo čini se da uvek dolazimo do istog zaključka – ključni problem u Srbiji je primena zakona. Zakon o privatizaciji postoji, ali on se mora sprovoditi brže i transparentno. Isto važi i za novi Zakon o konverziji zemljišta kojim se omogućava uvođenje privatnog vlasništva nad zemljištem. Kada govorimo o Zakonu o inspekcijskom nadzoru, predlog FIC-a je da se formira Savet za analizu rizika kako bi se ojačala saradnja sa ministarstvima i inspekcijama i obezbedilo dosledno sprovođenje novog zakonskog rešenja. Ali za dosledniju primenu poreskih propisa važna je reforma Poreske uprave.
*Jedna od preporuka upućenih Vladi Srbije jeste da uloži više napora kako bi se postupak privatizacije i korporatizacije državnih preduzeća što pre okončao. Koliko je to važno za stvaranje poslovnog ambijenta koji bi privukao strani kapital?
– U prethodnih deset godina proces završetka privatizacije odlagan je više puta, dok su sa druge strane globalna i lokalna ekonomska kriza smanjile zainteresovanost za nova ulaganja. Sve to negativno je uticalo na konkurentnost privrednih društava koje treba privatizovati, s obzirom na to da je njihova vrednost smanjena. Uprkos tome, ima investitora, uključujući i članove Saveta, koji su zainteresovani za učešće u privatizaciji. Analizom portfolia privatizacije moglo bi se zaključiti da nisu sve državne i društvene kompanije podjednako privlačne, a za neke je stečaj jedini put da krenu napred. Veliki problem je, međutim, što se u Srbiji stečaj često doživljava kao kraj, što nije istina. Stečaj može da pomogne privrednim društvima da ponovo stanu na noge. Zato je od ključnog značaja promena načina razmišljanja i pristupa tom procesu, jer privatizaciju ne bi trebalo posmatrati samo kao način da država ostvari prihod i smanji rashod kad se ukine državna pomoć, već i kao važan korak ka uvođenju reda i ravnopravnih uslova na tržištu, ali i omogućavanja efikasnog korišćenja resursa, koji su sada zarobljeni u društvenim i državnim privrednim društvima koja loše rade. Zbog toga se Savet stranih investitora zalaže za privatizaciju kao i za korporatizaciju državnih preduzeća. Osim toga, tu su i uslovi koje će Srbija morati da ispuni u procesu pristupa EU, a tu konkretno mislim na funkcionisanje otvorene, tržišne privrede. Imajući sve to na umu, ohrabruje činjenica da je aktuelna srpska Vlada izrazila maksimalnu posvećenost okončavanju procesa privatizacije.
*Svetska banka i Međunarodni monetarni fond pozitivno su ocenili reformske poteze aktuelne vlasti i već su korigovali naviše projektovanu stopu rasta BDP-a koja bi 2016. mogla da dostigne nivo od oko 1,7 odsto. Koliko su ocene tih međunarodnih institucija važne za odluku potencijalnih investitora da uđu na neko tržište, ili se, možda, više oslanjaju na sopstvene procene?
– U svakoj zemlji investitori pre nego što uđu na bilo koje tržište rade detaljne analize poslovne klime, a tek onda prave dugoročne poslovne planove i strategije. Iz toga razloga neophodno je da im se obezbede predvidljivi i stabilni uslovi poslovanja. U svemu tome međunarodne finansijske institucije mogu pružiti značajnu podršku, bilo u vidu direktne finansijske podrške budžetu, ili određenim projektima, ili kroz ekspertsku podršku u formulisanju određenih politika. Na kraju svega dolazi i potpisivanje sporazuma i zvaničnih dokumenata koji služe kao garant zdrave ekonomske politike. Kao primer dobre prakse pomenuću nedavni aranžman sa MMF-om kojim je poslat pozitivan signal potencijalnim investitorima, s obzirom na to da povoljno utiče na percepciju rizika ulaganja u zemlju.
* Na čelu ste kompanije Delez Srbija, koja već godinama unazad beleži dobre poslovne rezultate na ovom tržištu. Iz vaše perspektive kako izgleda poslovni ambijent u Srbiji i kako biste ga ocenili u poređenju sa tržištima u okruženju?
– Srbija prednjači po vrednosti stranih investicija u regionu, iako treba još mnogo toga da se uradi na tom polju. Srbija je napredovala, između ostalog, u oblasti nekretnina i gradnje, inspekcija, transporta i intelektualne svojine. Delez Srbija kao jedan od vodećih stranih investitora je u potpunosti ispunila svoje poslovne rezultate, kao i očekivanja Delez grupe. Na tom putu veoma je važna saradnja sa lokalnom vlašću i lokalnim samoupravama. Tako smo pre godinu dana izgradili najveći distributivni centar na Balkanu, iz koga svakog dana snabdevamo našu mrežu od 390 prodavnica.
Pozitivan signal
*Da li otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom može značiti još jedan pozitivan signal upućen stranim investitorima? Kako biste Vi to protumačili?
– Otvaranjem prvih pristupnih poglavlja Srbija nastavlja da napreduje na putu ka Evropskoj uniji. Ovo je za privredu pozitivan signal, kojim se jasno pruža podrška reformama u oblastima o kojima se pregovara. Verujemo da će otvaranje pregovora o ekonomskim pitanjima, pre svega o finansijskoj kontroli (poglavlje 32) i javnim nabavkama ubrzati transparentniju raspodelu i upotrebu budžetskih sredstava. Pored toga, u pristupnim pregovorima velika pažnja posvećuje se načinu na koji se zakoni sprovode i zbog toga i sami pregovori mogu da pomognu u rešavanju trenutnih problema u pogledu nedoslednosti i neefikasnosti u primeni zakona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
