Privreda Srbije u finansijskoj komi

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Gubici privrede su povećani, prema podacima APR-a, četiri puta, finansijski rashodi, koji su već bili visoki i u prethodnom periodu, uvećani su za 51 odsto, gubitak po osnovu finansiranja povećan je čak 2,3 puta. Ukupni gubici privrede iznose 3.282.375 miliona dinara i 13 odsto su veći nego u prošloj godini. Dalje, 1.438.962 miliona dinara čine gubici iznad visine kapitala i uvećani su u odnosu na prošlogodišnje za 25 odsto.

Ukupne gubitke iskazalo je 42.098 društva. Sa gubicima iznad vrednosti kapitala poslovalo je 24.079 društava. Finansijski rashodi uvećani su 51 odsto. Rashodi za kamate povećani su za 14 odsto. Negativni obrtni kapital veći je za 55 odsto nego prošle godine. O dubini finansijske kome u kojoj se nalazi privreda, svedoči i činjenica da su 20.424 privredna društva bila u blokadi dužoj od 90 dana a nose četvrtinu ukupnih gubitaka i prikrivaju dramu 146.893 radnika koji su zaposleni u tim preduzećima i strepe zbog izvesnog gubitka radnih mesta.

Katastrofalni trendovi u prošlogodišnjem poslovanju privrede prouzrokovani su smanjenjem agregatne tražnje, slabljenjem investicione i kreditne aktivnosti, visokih izdataka za kamate, loše ročnosti kredita, smanjenjem izvoza, izostajanjem poreskih reformi, kao i zbog sivog tržišta i parafiskalnih nameta… Računi svih nepromišljenih poteza ispostavljeni su polumrtvoj privredi, čije interese više niko i ne zastupa. Umesto da se spašava što se spasiti može, privreda se opterećuje novim nametima. Povećava se porez na imovinu pravnih lica, akcize na struju, izglasano je povećanje akciza na angažovanu električnu snagu, gorivo… Iz privrede se kroz kazne i takse izvlače ogromna sredstva. Troškovi knjiženja povećani su za 100 miliona evra.

Dugovi privrede bankama u zemlji i inostranstvu dostižu 17 milijardi evra. Iznos međusobnih dugovanja privrednih društava ne zna se ni koliki je, kao ni dugovanja prema državi i države prema privredi. Raste broj nenaplativih kredita. Pod hipotekama je veliki deo i privatne imovine.

Budžetom su planirane državne kapitalne investicije u iznosu 49 milijardi dinara a realizovano je do kraja oktobra svega 17 milijardi. Država je odlučila da štedi tamo gde jedino ne bi smela – u javnim investicijama. Time je dodatno smanjila ionako malu kupovnu moć građana. O negativnim posledicama budžetskog uravnoteženja ni reči od politike i struke. Ono što dodatno brine je potpuno odsustvo interesa svih državnih struktura za stanje u privredi. Zaćutali su svi proizvođači intelektualne magle.

Šta privrednici očekuju u novoj 2016. godini? Ništa dobro. Svi negativni trendovi će se radikalizovati i biće znatno gore nego ove godine. Privrednici su poslovanje finansirali izuzetno skupim kratkoročnim pozajmicama, gubicima na poslovnoj supstanci i kapitalu. Sad to pristiže na naplatu. Privreda može ostvariti rast BDP-a i tri odsto, ali ako taj rast finansira iz zaduživanja i prodaje imovine, takvo poslovanje samo ubrzava njen finansijski kolaps. Stopa rasta BDP-a ne odražava stanje u celoj privredi.

Bez namere da kvarim slavlje zbog „velikih“ rezultata aktuelne vlade, javljam da je privreda Srbije je u potpunom kolapsu. NJena sudbina i sudbina ogromnog broja zaposlenih, ušla je u dramatičnu fazu kad oporavak velikog broja preduzeća više nije moguć. Odavno privreda kleči na kolenima ali niko, još uvek, ne nudi ni rešenja a ni ostavke.

* Autor je predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća