Priželjkivali "tipo", dobili redizajn "fijata 500L"

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Tada je nešto više od 3.500 zaposlenih, gotovo svake druge sedmice, bilo na porinudnim odmorima, pri čemu su im zarade bile za 35 odsto manje od uobičajenih. Doduše, menadžment FCA Srbija nije zvanično saopštio plan proizvodnje za ovu godinu, ali sve ukazuje na to da će u 2016, iz pogona kragujavačke fabrike izaći između 90.000 i 100.000 automobila, koliko ih je sa proizvodnih i montažnih traka sišlo i 2015. To je, inače, zbog pada prodaje na severnoamerfičkim tržištima, desetak hiljada vozila manje nego prethodnih godina. Kako nema nagoveštaja da će u 2016. biti zabeležen rast plasmana automobila na američko tržište, a izostala je i zvanična informacija o, godinama unazad, najavljivanom bescarinskom izvozu bar manjeg kontingenta na tržište Rusije, to nema ni osnova za očekivanja da će proizvodni reultati nadmašiti prošlogodišnje, napotiv! To kod zaposlenih izaziva, reklo bi se opravdani strah, da bi se i u 2016. mogli suočiti sa prinudnim odmorima i umanjenim platama. Uzgred, o tomu su, uoči Nove godine, razgovarali predstavnici Sindikata i poslovodstvo FCA Srbija, pri čemu sindikalci nisu pristali na povećanje zarada, „u zamenu“ za otpuštanje određenog broja radnika.

Sve su to razlozi zbog kojih zaposleni u FCA Srbija, nesrpljivije nego ikada, iščekuju informacijiju o početku proizvodnje još jednog modela čime bi bili popunjeni kapaciteti kragujevačke fabrike, projektovane za proizvodnju do 300.000 vozila godišnje. To bi dalje značilo siguran posao za više od 3.000 radnika i upošljavanje još neloliko hiljada, kao i za dolazak novih Fijatovih kooperanata u Kragujevac i povećanje tržišne ponude FCA Srbija. U ovom trenutku izvestan je samo restiling, ili redizajn, već postojećeg modela „fijat 500L“. Radovi na redizajnu, odnosno delimičnoj promeni izgleda „velikog fiće“, čemu pribegavaju sve svetske automobilske kompanije kad neki model provede nekoliko godina na tržištu, trebalo bi da počnu u januaru dok će se redizajnirani „fijat 500L“ pred kupcima pojaviti krajem prvog ovogodišnjeg kvartala. Zaposleni se, ipak, nadaju da će do kraja 2016. dobiti bar informaciju o još jednom modelu, koji bi se u dogledno vreme proizvodio u FCA Srbija. Svoj optimizam baziraju na činjenici da ni Grupaciji Fijat Krajsler nije u interesu da fabrika u Kragujevcu upošljava tek polovinu instalisanih kapaciteta.

Radnici FCA Srbija, ali deo stručne javnosti, sada priželjkuju da nakon redizajna „fijata 500L“, startuje proizvodnja redizajniranih starih modela „fijat 500“ („topolino“) i „fijat 128“, koji su se nedavno u javnosti pojavili tek kao idejna rešenja. Popularni „topolino“ prvi je Fijatov posleratni model, koji je slovio za „narodni auto“ i koji je bio preteča „fijata 600“, čiju je licencu Zastava kupila 1954. i „zastave 750“, ili „fiće nacionale“, koji je nekada bio najpopularniji automobil u bivšoj SFRJ. Istovremeno, novi „topolino“ je, nakon povratka Fijata u Kragujevac, neretko pominjan kao prvi model koji bi mogao da se proizvodi u novoj fabrici. Još veće ushićenje, čini se, izazvala bi proizvodnja novog „fijata 128“, čija se originalna verzija pojavila još 1969. i koji je svojevremeno bio proglašen za evropski automobile godine. Zastava je, prema Fijatovoj licenci, „128-icu“ godinama proizvodila kao gotov automobil, ali i u rastvaljenom stanju. Mada je bila u senci „juga“, „zastave 101“, pa i „floride“, „zastava 128“ bila je popularna, kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima, pre svega u Egiptu, gde je prodato na desetine hiljada tih automobila koji su prethodno sklapani u Zastavinoj partnerskoj fabrici El Nasko u Kairu.

Konačnu odluku o proizvodnji novih modela u Fijatovim fabtrikama širom sveta donosi top menadžment Grupacije Fijat Krajsler, na čelu sa Serđom Markioneom koji, još uvek, nije odlučio gde će da se proizvodi naslednik „punta“. Otuda ima onih koji smatraju da bi u kragujevačkoj fabrici evntualno mogao da se proizvodi i model koji će na tržištu da nasledi „punto“, koji je u originalnoj verziji, već pravljen u Kragujevcu. Nadležni u MInistarstvu privrede, ne tako davno, najavljivali su da će Vlada Srbije, u pregovorima sa menadžmentom Fijat Krajsler Grupacije tražiti da se u Kragujevcu proizvodi jedan novi Fijatov automobil, ili model nekog drugog proizvođača na platformi sličnoj Fijatovoj. Po tom principu u Fijatovoj fabrici u Poljskohj godinama je pravljen automobil „forf K“. Od te najave prošlo je već nekolimo meseci, a iz Vlade ni glasa o tome da je sa menadžmentom Fijata razgovarano o bilo čemu.

Bilo kako bilo, Vlada Srbije i menadžment Fijata trebalo bi da razgovaraju ne samo o novom modelu, već ni o neispunjenim ugovornim obavezama obe strane. Podsećanja radi, Fijat još nije ispunio obavezu o proizvodnji dva modela automobila u FCA Srbija i pet odsto rezervnih delova za sve Fijatove fabrike širom sveta, dok je država „zaboravila“ na obećanje da do početka proizvodnje novog Fijatovog modela u Kraguijevcu („fijat 500L“) završi auto-put do Koridora 10, južnu obilaznicu oko Kragujevca, kao i da modernizjue prugu Lapovo-Kraljevo. Nedovršeni auto-put, već godinama, stoji zakorovljen, radovi na južnoj obilaznici nisu ni započeti, dok prugom Kraljevo-Kragujevac-Lapovo, kompozicije sa Fijatovim vozilima prema Luci Bar putuju kao u 19. veku, kad je puštena u saobraćaj.

Nerealne nade

Zaposleni u kragujevačkoj fabrici su se do nedavno nadali da će proizvodnja najnovijeg Fijatovog modela „tipo“, zbog sukoba Turske i Rusije, biti prebačena u Srbiju. Ispostavilo se, međutim, da su njihova očekivanja nerealna. Tim pre što su Turci u Fijatovu partnersku fabriku Tafas u Bursi, u 2014. godini, investorali čak milijardu dolara, kako bi stvorili uslove za proizvodnju tri nova modela, među kojima je i „tipo“.