Problem neozbiljne države: Nova godina, stara neizvesnost oko NIS-a

Država i dalje odbija da vuče državničke poteze, kaže sagovornik Dojče Velea, a izgledna prodaja udela Mađarima ima krupnih mana.

Da li se konačno nazire rešenje situacije oko Naftne industrije Srbije (NIS) koja je delovala kao beskrajni problem i pretnja da će Srbija ostati bez energenata?

Tokom proteklih meseci čulo se i pročitalo toliko teorija, nagađanja i proizvoljnih najava, od stečaja do nacionalizacije.

Srpska strana se sve vreme ponašala kao slučajni prolaznik koji ne želi da se meša u svoj posao.

Većina srpskih zvaničnika je govorila o NIS-a kao problemu o kojem raspravlja neko drugi, i kao po starom dobrom običaju, očekivali su da se nešto desi.

Rafinerija Pančevo bila je obustavila rad, ali vlasti se hvale činjenicom da i pored toga građani nisu osetili nestašicu naftnih derivata.

Kao neka vrsta opomene iz Moskve je stigla više puta ponovljena poruka kako se očekuje poštovanje ugovora, i da je gasni aranžman produžen za svega tri meseca.

Dalja neizvesnost?

Najava mogućeg razrešenja stigla je kad je američka strana odložila rešavanje problema odlukom svoje Agencije za kontrolu inostranih računa (OFAK) da do 24. marta produži rok za izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a.

Nekoliko sati pre nove godine stigla je i vest da je OFAK produžio licencu NIS-u do 23. januara. Rafinerija će ponovo raditi nakon prekida od 36 dana.

„Te odluke svejedno samo znače dalju neizvesnost za potrošače i privredu Srbije“, ocenjuje za DW Milan Ćulibrk, urednik ekonomske rubrike nedeljnika Radar:

„To znači kratak predah, ali i dalje ostaje neizvesnost do 24.marta, jer će u najgorem slučaju gorivo ipak morati da se uvozi, do tada će se potrošiti neke rezerve, i ne isključujem mogućnost da će pred kraj tog roka početi problemi u snabdevanju“, kaže naš sagovornik.

Udar za srpsku industriju

Sličnu bojazan je izrazio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je je izjavio da ovakva odlaganja ne znače mnogo, jer problem snabdevanja mora brzo da se reši.

Milan Ćulibrk dodaje da je problem što rafinerija ima pauzu u radu, jer svaki dan njenog nerada je veliki trošak, a pored toga u rafineriji se ne proizvodi samo benzin već i neke druge stvari koje su potrebne domaćoj petrohemiji.

„Ne zaboravimo takođe da NIS u strukturi srpske industrije učestvuje sa šest odsto, i sve dok ona eventualno stoji neće biti tog udela u srpskoj industriji“, skreće pažnju Milan Ćulibrk.

Aktuelne vesti sada u prvi plan stavljaju prodaju NIS-a mađarskom MOL-u, ali to je već praćeno brojnim upozorenjima.

Upozorava se da se može dogoditi da Viktor Orban tokom 2026. godine izgubi vlast, što bi značilo i drugačiji odnos prema Rusiji, a isto tako se navodi da bi MOL mogao i da zatvori rafineriju u Pančevu.

No „mađarski scenario“ deluje privlačno jer se ukazuje na dobre veze trougla Beograd-Moskva-Budimpešta, ali to može biti razlog za sumnjičavost i podozrenje američke strane.

„Srbija, da je normalna država, mogla je da iskoristi pravo preče kupovine“, ističe Milan Ćulibrk, „ali se tu postavlja pitanje i šta ako država preuzme.

Šta bi bilo sa NIS-om svih ovih godina da ga je vodio neko poput Milorada Grčića, koji je upropastio Elektroprivredu Srbije?“

„Što se tiče MOL-a, to sada deluje kao rešenje za trenutni problem. Mađarska i MOL naravno imaju ekonomski interes, jer bi tom transakcijom MOL praktično preuzeo energetsku kontrolu celog regiona. Ako je takva greška načinjena 2008. godine, mislim da ne moramo da je ponavljamo i ovog puta“, upozorava Milan Ćulibrk.

Srbija u pregovaračkom mraku

Postoji utisak da je tokom proteklih godinu dana nastupila čitava konfuzija povodom stava američke strane oko NIS-a.

Uporno se, naime, govori o nekakvim smanjenim procentima vlasništva, ili o prodaji trećoj strani, iako je prilično jasno da Amerika ne želi da novac od prodaje NIS-a ode bilo kome u Rusiju.

„Jasno je da Amerikanci neće dozvoliti da Rusi, ako postignu dogovor sa bilo kojim kupcem, prosto uzmu taj novac“, kaže i Ćulibrk.

„Potpuno je pri tome razumljivo zašto Gasprom to neće da proda. Zašto bih pristao da prodam uspešno preduzeće, koje ima stratešku kontrolu nad velikim delom tržišta na Balkanu, pa da čekam novac onog trenutka kada sankcije budu ukinute?“

„Zato uopšte i nisam siguran da li oni to uopšte žele da prodaju, šta oni generalno i da li uopšte pregovaraju, a verujem da to ne zna ni naša ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović“, smatra Ćulibrk.

Problem neozbiljne države

Vlast će stoga morati da uradi nešto kako bi zaštitila svoje interese, nastavlja naš sagovornik, ali je sada pravo pitanje šta je to nešto?

„Država bi morala da skrene pažnju da u tom međudržavnom ugovoru stoji da svaka zemlja mora da obezbedi svoju energetsku stabilnost. Američke sankcije jesu viša sila, ali srpsko tržište će uskoro imati problem sa snabdevanjem, i to je dovoljan razlog za ozbiljnu državu da kaže mi to ne smemo da dozvolimo.“

„Nisam siguran da smo ozbiljna država, jer da jesmo ne bismo sada čekali 24. mart da se nešto desi“, napominje Ćulibrk.

Deo srpske opozicije je kao rešenje ponudio predlog zakona o uvođenju prinudne uprave u NIS, ali Milan Ćulibrk smatra da to za OFAK nije dovoljno.

„Jasno su rekli da hoće da se ruski udeo svede na nulu. To je možda moglo da bude rešenje pre deset meseci. Ali, najgore od svega je što mi ne znamo šta su naše vlasti obećavale Rusiji, pa sada ne smeju da štite državne interese“, zaključuje za DW urednik ekonomske rubrike nedeljnika Radar.