Prođe Dan dostojanstvenog rada, a prekarnog – nikad

 Prvo, tu je povezivanje tema prekarnosti i dostojanstva rada, kao najčešće prakse i najveće radničke želje; drugo, ukazivanje na dostojanstvo radnika, a ne rada; i treće, pokušaj uvođenja SPC u radničke teme. Ako niko ne krivi rad za ovu, za nas veliku ekonomsku (i socijalnu) krizu, već radnike, te lenje zabušante koji su previše plaćeni za njihov maloučinkoviti rad, onda 7. oktobar ne bi trebalo da bude Dan dostojanstvenog rada, već Dan dostojanstvenih, ili barem Dan dostojanstva na radu kao što to tvrde Dragan Lubarda i Rajko Kosanović. Ne može se boriti za dostojanstvo proizvoda radničkih ruku, a da se ne bori za samo dostojanstvo radnika. Dan prekarnih radnika postoji a da se u nas malo o tome zna, neki čak i ne veruju da tako nešto postoji. Već ima naznaka zajedničkog obeležavanja prekarnog i dostojanstvenog rada. Evo tri događaja gde se o dostojanstvenom radu razgovaralo u kontekstu prekarnog rada. Savez samostalnih sindikata Hrvatske i zaklada Fridrih Ebert obeležili su Svetski dan dostojanstvenog rada konferencijom „Rad nije roba“, na kojoj su upozorili na ubrzani rast prekarnog rada. U Briselu je održana radionica posvećena temi nesigurnog rada. Fokus radionice bio je na zaustavljanju nesigurnog rada i dostojanstvenom radu. Od naših tamo su bili Zlata Zec, sekretarka UGS Nezavisnost, i Zoran Mihajlović, sekretar Samostalnog sindikata. U tom kontekstu je okrugli sto sindikata Nezavisnost i Samostalnog sindikata.

Nema nama dostojanstvenog rada bez Crkve i molitve. Nedavno se prvo profesor Zoran Stojiljković obratio Crkvi za razumevanje i pomoć, a potom i Aleksandar Vučić za nešto oko Kosova. Ako Crkva ne pomogne, ne znam ko će. Verujem u posredujuću ulogu Crkve u rešavanju naših najtežih problema i zato podržavam profesora Stojiljkovića. Doduše, ne slažem se sa redosledom poteza, ja bih da prvo Crkva pomiri naše sindikate, a da potom pređe na radničke teme. Po tom pitanju valja se ugledati na Katoličku crkvu. Ne mislim samo na sadašnjeg, neki kažu komunističkog papu, koji je očito radnicima naklonjen, već i na ranije. Treba pomenuti imena papa: Lav XIII (Rerum Novarum enciklika objavljena 15. maja 1891. pod naslovom „Prava i obaveze rada i kapitala“), a potom i Pije X, Benedikt XV, Pije XI… Da dodam da samo zlobe i cinici mogu da tvrde kako se u ovom vremenu, po radnike sve goreg kapitalizma, treba moliti i ruku ljubiti, ne našim crkvenim velikodostojnicima već Novom svetom trojstvu koje čine Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Svetska trgovinska organizacija.

***

Koncept dostojanstvenog rada promovisala je Međunarodna organizacija rada (MOR) pre petnaestak godina (na svoj osamdeseti rođendan). MOR je tripartitna organizacija koju čine vlade, organizacije poslodavaca i sindikati gotovo svih zemalja sveta (više od 180). To znači, kaže nam elementarna logika, da Svetski dan dostojanstvenog rada obeležavaju sve države sveta, svi kapitalisti i svi sindikati (i radnici). Pa, kako su Svetski dan dostojanstvenog rada obeležili naša vlada, „naši“ vlasnici kapitala i sindikati ovdašnji? Dešava nam se kad čujemo nešto neverovatno da posumnjamo u naš sluh, jer ne možemo lako da poverujem u apsurd koji smo čuli. To se meni desilo kada sam, u vreme dok sam radio na ovom tekstu, čuo da je doneta odluka o povezivanju staža, ali samo za one radnike koji nisu tužili svoje firme. Kažu, tako Vlada odlučila još letos. U stvari, posle sam saznao da će država „povezati staž“ svih 13.000 radnika koji treba da idu u penziju, pa i onima koji su tužili svoju firmu – ako povuku tužbu. Imao bih barem malo razumevanja za ovakvu odluku da je država vlasnik, ili većinski vlasnik, tih firmi koje nisu uplaćivale samodoprinos. Razumeo bih barem malo takvu državu koja kaže: „E, ne dam pare za povezivanje staža jer me tužite zbog neisplaćenih plata; ja vas častim, a vi me tužite. Gde to ima?“. Čudi me da državni mediji (uključiv i sve njene tabloide) nisu povezali to „povezivanje staža“ sa Svetskim danom dostojanstvenog rada. Kao, povodom Dana dostojanstvenog rada država je odlučila da časti 13.000 radnika „povezivanjem staža“ tako da mogu da idu u penziju! Bez obzira na to što je po MOR-u obeležavanje Dana dostojanstvenog rada i njihova obaveza, kapitalisti su se, izgleda, opredelili za svakodnevno proslavljanje Sv. Profitarija (valjda je to pandan radničkom Sv. Prekariju).

Sve sindikalne centrale su obeležile Dan dostojanstvenog rada. Neke više, neke manje, ali nijedna nije zaboravila (neke su previdele Dan prekarnog rada). Sindikati iz Socijalno-ekonomskog saveta imali su okrugli sto i delili su liflete na Terazijama, drugi sindikati su imali pored tekstova na svojim sajtovima i neke manje akcije po gradovima Srbije. A mediji su sve to prećutali. Na tu ćutnju reagovao je, saopštenjem, UGS Nezavisnost: „U medijima ni slovca o tome. Istovremeno mediji javljaju o velikim protestima radnika u Briselu organizovanim istim povodom. Poruka je više nego jasna – kada budete i vi izašli na ulice, biće vas u medijima. Više volimo polupane izloge i glave od socijalnog dijaloga, kao da poručuju mediji“. Po tome kako je Vlada privržena dijalogu, izgleda, da deli istu poruku sa medijima. Hvala na poruci, imaćemo to u vidu. „No valja reći, a o tome je bilo reči na sajtovima Industrijskog sindikata i USS Sloga, nema dostojanstvenog rada bez dostojanstvenih sindikata. Pristojnih, spremnih na dijalog i međusobne dogovore i zajedničke akcije…