foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Zoran Bogetić rekao je danas da se poslovanje trgovinske kuće Delez (Ahold Delhaize) u Srbiji temelji i na Bilateralnom sporazumu o zaštiti investicija (BIT), koji je 2004. godine potpisan između Srbije i Holandije i koji ne predviđa diskriminatorne mere.
On je, povodom najave Deleza o pokretanju međunarodne arbitraže u sudu u Vašingtonu zbog ograničavanja marži uredbom Vlade Srbije, rekao da član 3 BIT sporazuma predviđa da „ugovorne strane neće neosnovanim ili diskriminatornim merama narušiti poslovanje, upravljanje i raspolaganje ulaganjima investitora“.
„Upravo na osnovama BIT sporazuma Delez je pokrenuo međunarodnu arbitražu, kako bi zaštitio svoje značajne investicije u Srbiji“, rekao je Bogetić.
Dodao je da taj sporazum ukazuje i na „nepredvidivost donetih mera koje ugrožavaju poslovne planove kompanije, utemeljene na jasnim zakonskim odredbama, prilikom ulaska u poslovnu godinu“.
Za očekivati je, kako je naveo i insistiranje Deleza, kao aktuelnog tržišnog lidera, i na proceni osnovanosti mera uredbe o maržama, „primarno vezano za relevantne tržišne analize“.
Trgovina je, prema njegovim rečima, vrh ledenog brega svake privrede, pa i privrede Srbije, ispod koga u senci postoji i posluje veliki broj „nevidljivih“ privrednih subjekata.
„Građani, kupci i potrošači svakodnevno vide samo trgovinu, koja im je ‘bliska’, vezujući svoj standard gotovo isključivo za ono što vide i kupuju na prodajnim policama. Otuda je trgovina poslovična meta čestih populističkih mera, vezanih za kratkoročno ‘dizanje’ standarda potrošača. Nakon sankcionisanja trgovine i povratka u realnost tržišnog poslovanja dolaze očekivani troškovi“, naveo je Bogetić.
Istakao je da uredbom o ograničavanju marži za hiljade proizvoda i maloprodajnih off-rabata, donetom 1. septembra 2025, koja je naknadno nekoliko puta korigovana, maloprodaja u Srbiji je označena i sankcionisana kao glavni krivac za inflaciju i ugrožen standard građana.
„Brojni trgovci, strani i domaći investitori, su značajno pogođeni ovom uredbom, a sumnjivi su i efekti na podizanje standarda građana“, rekao je Bogetić.
Dodao je da je uredbom pogođen i Delez, koji je ocenio njen negativan uticaj na 85 odsto prihoda kompanije, direktan poslovni gubitak, zatvaranje 25 prodajnih objekata, gašenje stotine radnih mesta i obustavljanje investicije, planirane u 2026. godini.
„Poslovni pad kompanije dolazi nakon uspešne 2024, kada je, kako su izjavili, ostvarena neto profitna marža 4,4 odsto“, rekao je Bogetić.
Prema rečima Bogetića ograničavanje slobode tržišta širokim merama kontrole cena značajno utiče na reputacioni rizik loše investicione klime na tržištu, sa posebnim akcentom na nepredvidivost poslovnog ambijenta i poslovnih očekivanja investitora.
„Sloboda tržišne utakmice na fer osnovama je imperativ u EU. Da postoje odstupanja od datog principa govori tužba respektabilnog maloprodajnog lanca Špar protiv Mađarske zbog kršenja zakona EU i devastiranja poslovnih operacija dekretima“, rekao je Bogetić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
