Prokop pred rekonstrukcijom: Armatura manja od projektovane, pukotine na gredama

Međutim, baš u februaru osvanule su slike popucalih zidova i stubova, otpalog maltera na glavnoj železničkoj stanici dvomilionske prestonice.

Mnogi su pozivali tada da se stanica zatvori, a arhitekta Ines Radović je uputila na više adresa zahtev da se obavi vanredni inspekcijski nadzor. Nikakav odgovor do danas nije dobila, ali kako možemo da vidimo reakcija nadležnih ipak postoji.

Kako je otkrio Forbs, Infrastruktura železnice dobila je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda, a u toku je izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Naime, kako se navodi u lokacijskim uslovima na peronskim gredama železničke stanice „Beograd Centar“ na sredinama raspona uočene su prsline u donjoj zoni.

Na osnovu ispitivanja koje je uradio institut IMS iz Beograda, zaključeno je „da je armatura u tim gredama znatno manja od projektovane“.

Kako se dalje navodi u obrazloženju, nakon ispitivanja urađene su naknadne računske analize i došlo se do zaključka da je neophodno uraditi ojačanje postojećih greda.

„Da bi se smanjili statički uticaji u njima predlaže se da se ispod postojećih greda na sredinama raspona izvedu novi stubovi. Na mestima gde je predviđeno izvođenje novih stubova nalazi se kolektor prečnika 1,6 metara. Fundiranje ovih stubova treba izvesti tako da se dopunsko opterećenje ne prenosi na kolektorsku cev. Zbog navedenog, predlaže se rešenje da se opterećenje sa temeljne stope ispod stubova prenosi preko šipova na dublje slojeve tla van kolektorske cevi“, navodi se u ovom dokumentu.

Juče se se opozicione političke stranke oglasile sa zahtevima da se zatvori stanica dok ne bude bezbedna.

Ines Radović, arhitekta koja je zimus upućivala dopise nadležnima, ocenjuje da „nažalost, u ovoj situaciji nije samo problem u oštećenju konstrukcije, već u opasnom amaterizmu i neodgovornosti koje vladaju u sektoru infrastrukturnih projekata. Korupcija koja je duboko ukorenjena u ovom procesu onemogućava ozbiljan nadzor i kvalitetnu gradnju. Građevinski pravilnici se često paušalno tumače, a nadležni organi prečesto zanemaruju svoje odgovornosti i ne reaguju dok je još moguće sprečiti ozbiljne posledice“, ističe ona u izjavi za Danas.

Ona ocenjuje da građani ne znaju ni ko je sve i na koji način ‘gradio’ projekte poput železničke stanice Prokop, kao i da ne postoje jasni odgovori na pitanja da li su građevinski dnevnici vođeni kako treba i da li je stvarno sve ono što je u njima zapisano, zapravo urađeno na terenu.

„Ovo je klasičan primer u kojem neodgovorne vlasti forsiraju projekte sa minimalnim nadzorom, dok se potencijalna opasnost samo gomila“, upozorava ona dodajući da je „vlast toliko arogantna u sopstvenom neznanju da će i gravitacionu silu uskoro proglasiti za državnog neprijatelja“.

Ona dalje kaže da je takav nivo ignorancije opasan, „jer pokazuje da se donošenje odluka temelji na kvazi političkoj volji, tj potencijalnoj finansijskoj dobiti, a ne na stručnosti ili bezbednosti građana. Loša gradnja u stvari nema veze sa političkim ideologijma, upravo je lišena bilo kakve ideologije i na delu je isključivo koruptivna radnja“.

Možda, izolovano, problemi sa gredama u Prokopu i ne bi izazvali ovoliko pažnje javnosti, da ne dolazi devet meseci nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

U međuvremenu je Infrastruktura železnice Srbije raspisala tender za proveru statičke stabilnosti pet staničnih zgrada u železničkim stanicama Subotica, Bačka Topola, Naumovićevo, Žednik i Kisač. Traži se ko će to isto da uradi za Železničku stanicu u Novom Sadu, a planiraju se dodatni radovi na rekonstrukciji stubova i na Železničkoj stanici na Novom Beogradu.

Radović napominje da to sve ulazuje da se takvi incidenti nisu desili slučajno.

„To je rezultat dugotrajnog zanemarivanja osnovnih principa građevinske sigurnosti i odgovornosti. S obzirom na ozbiljnost trenutne situacije na železničkoj stanici Prokop i evidentnu opasnost po bezbednost putnika, sada je neophodno hitno zatvoriti stanicu dok se ne izvrši temeljna inspekcija i popravka svih oštećenih delova“, apeluje ona upozorivši na moguće teške posledice.

U stanici „Beograd Centar“ očekuje se, u konačnom obliku, oko 6.200 putnika u vršnom satu i oko 250 pari vozova, od čega 200 regionalnih, prigradskih i gradskih, a 50 daljinskih.

Građevinski inženjer Danijel Dašić ističe da je problem sa Prokopom što je na konstrukciju nazidano pet spratova i prizemlje, na mesto gde je bila metalna konstrukcija.

„Po projektu železnice iz 2009. na ploči je trebalo da bude građevina od metalne konstrukcije, a sada imamo 5-6 spratova od armiranog betona. To je oko 15 puta teže od originalnog projekta“, napominje on.
Dašić ističe da će se na mesto na kom su se pojavile naprsline sada stavljati metalni stubovi, ali da je moguće da ima potrebe i za intervencijom na stubovima.

„Ovo deluje kao sistemski problem. Svuda važi pravilo tri put meri jednom seci, a kod nas prvo sevi, pa onda meri, pa popravljaj. Ovaj način rada nije moguće logično objasniti. Ponekad me sramota što sam građevinski inženjer“, napominje Dašić.

Infrastruktura železnice: Radovi su na gredama iz 1997. godine

Infrastruktura železnice Srbije saopštila je danas da je železnička stanica Beograd Centar u Prokopu bezbedna za korišćenje i funkcionisanje železničkog saobraćaja.

Planirani radovi na ojačanju peronskih greda u Prokopu, kako navode, odnose se na grede izgrađene 1997. godine.

„Taj deo stanice nije obuhvaćen radovima na izgradnji nove stanične zgrade u Prokopu, koja je otvorena 2023. godine. Planirani radovi obuhvataju sanaciju dva stuba ispod kote 105 i ti radovi počeće narednih dana, a njihova vrednost iznosi oko tri miliona dinara“, tvrdi se u saopštenju.

Za par meseci počeće i radovi na ojačavanju peronskih greda ispod kote 105.5, a vrednost tih radova iznosiće oko 28 miliona dinara.

Sanacija obuhvata lokalnu zonu oštećenja i utezanje gornjeg dela stuba, sa ciljem povećanja njegove nosivosti i smanjenja statičkih uticaja.

Tokom izvođenja radova neće biti obustave železničkog saobraćaja u Prokopu, saopštila je „Infrastruktura železnice Srbije“.

Inače, 2021. godine država je ušla u partnerstvo sa privatnom firmom „Railway city“ koja je trebalo da završi staničnu zgradu, a zauzvrat dobije pravo da gradi komercijlane sadržaje na Prokopu.

Organizacije civilnog sektora koje se bave korpucijom i javnim nabavkama ocenile su ovaj potez nezakonitim, jer ovo faktički javno-privatno partnerstvo nije sprovedeno u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama, a i ugovor je ostao nedostupan javnosti.