Protesti, sankcije, Generalštab, legalizacija: Kako je izgledala 2025. godina gledana kroz objektiv ekonomije

Nedugo potom stigla je i informacija o izmeni ugovora GSP-a sa turskom firmom „Bozankaja“ za kupovinu 25 tramvaja, prema kom se traži da ta firma isporuči tramvaje čija je boja „ultramarin plava“, u javnosti poznatija kao „nemanjićko plava“.

Podsetimo, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ranije je izjavio da je jedan od razloga za ovu promenu taj „da nas vozila više ne bi podsećala na kioske sa viršlama“.

Nisu samo budžeti građana opterećeni, Država Srbija je prinuđena da se i u 2025. godini zadužuje zbog budžetskog deficita. Glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević, istakao je u januaru da će država samo za kamate morati da plati 1,9 milijardi evra, naglasivši da je taj novac mogao biti korisnije upotrebljen.

Pretprošlu (2024) godinu obeležili su protesti, a i treći dan nove 2025. godine, obeležio je protest poljoprivrednika u Bogatiću, u znak podrške dvojici kolega zbog saslušanja.

Kao i ovih dana, i početkom 2025. Ministarstvo poljoprivrede je pozvalo mlekare i otkupljivače mleka da ne smanjuju otkupne cene sirovog mleka. Uprkos apelima Ministarstva, velike mlekare su smanjile nabavnu cenu, pravdajući ovu odluku viškom mleka na tržištu.

U januar su otpočele nedaće koje će se u ponoj meri ostvariti krajem 2025. i početkom 2026. godine. SAD su od 10. januara 2025. najavili sankcije NIS-u, ali do pune primene sankcija će doći nekoliko meseci kasnije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u svojim obraćanjima sa početka godine uveravao nas je kako „građani Srbije ne treba da brinu za uredno snabdevanje naftnim derivatima“. Pored predsednika i ministarka energetike, Dubravka Đedović Handanović izjavljivala je kako nemamo razloga za brigu i da će država osigurati stabilnost tržišta. Ipak Beogradska berza je zaustavila trgovanje akcijama NIS-a, kako bi se zaustavio dalji pad vrednosti akcija. Sve ovo je pokrenulo i priče o nacionalizaciji NIS-a, kao i prodaji ruskog dela i kakav uticaj bi ovakve odluke imale na Srbiju.

Pitanje odgovornosti u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i dalje je nerazrešeno. Početkom januara, nakon višemesečnih zahteva stručne javnosti i studenata deo dokumenata vezanih za rekonstrukciju Železničke stanice postao je dostupan javnosti. Građevinski fakultet je istakao da još uvek nedostaju ključni delovi o projektnim i ugovornim informacijama. Krajem januara je kompanija Starting objavila vrednost radova na Železničkoj stanici, prema tim informacijama nadstrešnica je koštala više od 120 hiljada evra.

U januaru se pojavila vest i da će Džared Kušner, zet Donalda Trampa i emiratski milijarder i osnivač „Eagle Hills-a“ Muhamed Alabar zajedno će izgraditi lukzusni hotel i apartmanski kompleks pod imenom Tramp, u Beogradu, na mestu bivšeg Generalštaba jugoslovenske vojske.
Dok su planovi za izgradnju hotela Tramp bili u jeku, svedočili smo rušenju hotela Jugoslavija. Na njegovom mestu planira se novi luksuzni poslovno-stambeni kompleks sa dva nebodera. Podsetimo, hotel Jugoslavija je prodat, za oko 27 miliona evra, dve godine ranije kompaniji „MV Investment“, u vlasništvu Milenijum tima.

Kraj januara doneo je i niz izazova u različitim sektorima. Dok su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i mlekare Imlek i Dr Milk dogovorili otkup viška mleka kako bi stabilizovali tržište, zaposleni u Apotekama Beograd upozoravali su na posledice loših odluka i neracionalnog trošenja sredstava, radnici su dva meseca bez plate, a apoteke su ostale bez lekova.

Pored protesta poljoprivrednika i studenata, poslednji dan u januaru je obeležio bojkot velikih trgovinskih lanaca.
Najkraći mesec u godini u Srbiji obeležili su bojkot trgovinskih lanaca, protesti apotekara protiv privatizacije državnih apoteka, blokade poljoprivrednika, štrajkovi radnika GSP-a i radnika na aerodromu, protesti penzionera u znak podrške studentima, kao i sami studentski protesti.
U februaru je odjeknula i informacija da je SBB prodat Telekomu.

Početak meseca je bio rezervisan i za uobičajeno povećanje akciza na gorivo, alkoholna pića, kafu, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju i komprimovani prirodni gas.

Bojkot trgovinskih lanaca pokrenut je kao reakcija potrošača na rast cena. Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva pozvalo je građane da bojkotuju nekoliko velikih lanaca zbog, kako su naveli, prekomernih cena proizvoda, što se brzo proširilo regionom.

U februaru su stigli i povećani računi za telefon i internet usluge korisnicima Telekoma, a Beograđane je sačekalo i poskupljenje parkinga po zonama.
Radnici Benetona, u Nišu, obavešteni su o zatvaranju fabrike čime bi 900 radnika postalo tehnološki višak. Paralelno, u Zrenjaninu se planira postepeno zatvaranje nemačke kompanije za proizvodnju kablovskih setova za automobilsku industriju Drekslmajer. I u fabrici Jura u Leskovcu je pristuno otpuštanje radnika.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da studentske blokade i protesti „razaraju“ srpsku ekonomiju i da će se to potencijalno odraziti i na plate i na penzije.

Prema podacima Udruženja hotelsko‑ugostiteljske privrede Srbije HORES, oko 20 odsto rezervacija u pojedinim hotelima je otkazano, najviše iz Slovenije i Hrvatske.

Kraj meseca je obeležila informacija da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je, postupajući po zahtevu investitora „Infrastrukture železnice Srbije“, izdalo upotrebnu dozvolu za zgradu železničke stanice Prokop u Beogradu.

Mart je protekao u znaku upozorenja da dosadašnji model rasta Srbije ulazi u zonu rizika. Fiskalni savet i MMF upozorili su da privredni rast zasnovan na javnim ulaganjima više nije održiv. Godišnja inflacija u februaru iznosila je 4,5 odsto, dok su cene na mesečnom nivou porasle za 0,5 odsto.

Iako su zvanične projekcije Narodne banke Srbije, Vlade i MMF-a predviđale rast BDP-a iznad četiri odsto, ekonomisti biltena „Kvartalnog monitora“ ocenili su da je izvesno da će privredni rast u 2025. biti ispod tog nivoa, uz upozorenje da će ishod u velikoj meri zavisiti od političke stabilnosti u zemlji, globalnih trgovinskih sukoba i eventualnog uvođenja sankcija NIS-u.

Desetak meseci kasnije, upitno je da li će privredni rast u ovoj godini biti i upola od toga.

Mart su obeležile i tenzije u velikim državnim sistemima. Otkazi zaposlenima u Elektroprivredi Srbije, povezani sa javnom podrškom studentskim protestima, otvorili su pitanje političkih pritisaka i radnih prava.

Otkaz je uručen dugogodišnjoj radnici EPS-a i RB Kolubara Vesni Lakićević, nakon objava na društvenim mrežama o podršci studentskim protestima. U slučaju otpuštanja Dragoslava Ljubičića sud je doneo privremenu meru o vraćanju radnika na posao do okončanja sudskog procesa.

Paralelno s tim, privrednici u Srbiji suočavaju se sa novim poskupljenjem struje. EPS je preduzećima ponudio nove ugovore za snabdevanje električnom energijom, sa cenama višim za osam do 12 odsto, što je izazvalo zabrinutost zbog rasta troškova poslovanja.

Voćari su se suočili sa velikim štetama zbog mraza koji je pogodio rane voćne vrste, posebno kajsiju. U pojedinim krajevima stručnjaci procenjuju da šteta u pojedinim krajevima i do 95 odsto.

Država je u martu nastavila da promoviše program subvencionisanih stambenih kredita za mlade, čija je primena počela sredinom meseca. Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, najveće interesovanje zabeleženo je u Novom Sadu i Beogradu, a 85 odsto zahteva odnosilo se na kupovinu stanova.
Nemačka kompanija „Boge“ je započela izgradnju fabrike u Nišu, koja bi u prvoj fazi trebalo da zaposli nekoliko stotina radnika. Najavljen je i ulazak ruskog trgovinskog lanca Fiks Prajs na srpsko tržište.

Kraj marta obeležilo je i nesvakidašnje ujedinjenje pet najvećih sindikata u Srbiji na poziv studenata. Cilj njihovog jedinstva jeste zajedničko delovanje na izmenama Zakona o radu i Zakona o štrajku.

Kraj marta i početak aprila obeležile su procene o slabijem privrednom rastu Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će rast u prvom kvartalu 2025. godine, prema fleš procenama, iznositi oko tri odsto, uz tvrdnju da je mogao da dostigne i 3,8 odsto da nije bilo višemesečnih blokada i protesta.

Istovremeno, zabeležene su i pojedine vlasničke promene. Finska grupa „Mehilainen“ preuzela je stoprocentno vlasništvo nad zdravstvenim sistemima MediGroup u Srbiji i Regina Maria u Rumuniji. U sektoru telekomunikacija završen je prelazak SBB-a u vlasništvo „e& PPF Telecom Grupe“, dok je usluga Total TV u potpunosti integrisana u sistem Telekoma Srbija.

Socijalne i potrošačke teme ostale su u fokusu javnosti. Udruženje „Efektiva“ pozvalo je na novi bojkot trgovinskog lanca „Maksi“ zbog visokih cena u trajanju od mesec dana.

Predstavnici akademske zajednice upozorili su da je Vladinom uredbom praktično obustavljeno finansiranje naučnoistraživačkog rada na univerzitetima.
Pet najvećih sindikata u Srbiji su prvi maj dočekali ujedinjeni istim zahtevima. Neki od zahteva su bili skraćivanje roka za prijavu štrajka, promene definicije zaposlenog u Zakonu o radu kao i bolje rešenje za otkaz ugovora o radu i prestanak radnog odnosa. Ovo ujedinjeno delovanje bio je još jedan uspeh studenata na čiji su se poziv za zajednički sastanak sindikati i odazvali.

U maju je objavljen izmenjeni plan za Beograd na vodi koji obuhvata prenamenu više objekata među kojima su i zgrada Železničke stanice, Hala 1 Beogradskog sajma, i kulturno-umetnički distrikt Savamala. Predviđena je i adaptacije objekata nekadašnje pošte na Savskom trgu, Ložionice i okretnice vozova kao i transformacija prostora sadašnjeg Sajma, nakon izmeštanja Sajma u zonu Nacionalnog fudbalskog stadiona.

Umesto kredita koji je država u decembru 2024. godine obećala preduzeću „Lasta“, prema rečima potpredsednika sindikata radnika saobraćajnog preduzeća „Lasta“ Beograd, Dragana Filipovića, država je u maju ove godine prodala svoj paket akcija. Novi većinski vlasnik „Laste“ je obrenovački prevoznik „Strela“, čiji je vlasnik Miroslav Nikolić. On je svoj deo u „Lasti“ koji sada iznosi 83 odsto, platio deset miliona evra.

Za poljoprivredni sektor godina je krenula loše, sa martovskim mrazom, nastavila se naletom grada u maju, a potom je i stigla suša u letnjim mesecima. Samo mraz je voćarima naneo gubitke od 300.000 tona, najgore je nastradao plod u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Proizvođačima malina je mraz s početka godine umanjio prinos za oko pedeset odsto. Potom su bili nezadovoljni otkupnom cenom od 300 dinara po kilogramu, a u međuvremenu, dok je cena skočila na prihvatljivijih 400 dinara, količina ploda se zbog suše još više smanjila. Ista je situacija bila i sa kukuruzom, suncokretom, sojom i šećernom repom. Izuzev pšenice, koja je dobro rodila, ali čija je cena bila niska, svi usevi su pretrpeli velike gubitke.

Proizvođači svinjskog mesa i mleka nisu bili u mnogo boljoj situaciji. Odgajivači svinja saopštili su da su uvoznici i trgovci uništili fond svinja u Srbiji, smanjivši ga za oko 70 odsto u odnosu na prethodne godine, najviše uvozom iz Španije. Navode da se nikada ranije nije dogodilo da prasići ne mogu da se prodaju za prvi maj.

Domaći proizvođači mleka tvrdili su da država uvozom mleka i mlečnih proizvoda smanjuje otkupnu cenu za oko dvadeset dinara po litru i da zbog toga imaju gubitke. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Predrag Veljković izjavio je da je ovo najveća kriza u oblasti proizvodnje mleka u ovom veku.

Jun je počeo ukidanjem N1 iz ponude operatera Orion telekom, uprkos ugovoru koji je važio do kraja marta 2026. godine i uz obaveštavanje korisnika pola sata pre isključenja.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o EXPO, koji je ušao u skupštinsku proceduru krajem januara, predviđalo se da objekti u okviru izložbe EXPO mogu da budu pušteni u rad bez upotrebne dozvole, kao i da se može izdati rešenje o građevinskoj dozvoli bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Zatim je taj predlog iznenada povučen početkom marta da bi sredinom maja ponovo ušao u skupštinsku proceduru sa, kako kažu sagovornici Danasa, malo ulepšanim tekstom ali istom suštinom.

Naredni korak u sprovođenju planirane izložbe napravljen je početkom juna, održavanjem prvog sastanka za planiranje međunarodnog učešća na „EXPO 2027“. Sastanak je održan u Sava Centru, uz prisustvo predstavnika 154 zemlje, ali i studenata i građana okupljenih ispred, kako bi iskazali protivljenje domaćeg stanovništva održavanju izložbe.

Inženjeri zaduženi za stručni nadzor na deonici auto-puta „Miloš Veliki“, od Pakovraće do Požege, jednoglasno su odbili da potpišu dokumentaciju neophodnu za izdavanje potvrde da je deonica završena. Uprkos tome, deonica je nedelju dana kasnije puštena u rad.

Od ovog leta, uplate računa za struju više ne ležu direktno na račun državne Uprave za trezor, već idu preko privatne Alta banke. Ova promena je uznemirila veliki broj građana. Iako to naravno ne znači da novac ide direktno Alta banci, ostaje sporno zašto joj je dodeljen ovaj posao koji svakako donosi pogodnosti za ovu banku. EPS sa računa u Alti obavlja različita plaćanja na svakodnevnom nivou i da svako plaćanje znači određenu proviziju, čega nema na budžetskom računu. EPS navodi da je sproveden tender na koji se javilo šest banaka i na kome je pobedila Alta, ali to je bio tender za servisiranje transakcija preko aplikacije, a ne za izbor banke preko koje će ići platni promet.

Dan rudara koji se obeležava 6. avgusta kao dan sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku 1903. godine kada su se rudari prvi put organizovano zalagali za zaštitu svojih prava, ove godine je obeležen protestom ispred Rudarske česme u Lazarevcu zbog neispunjenih zahteva koji su upućeni Ministarstvu rudarstva i energetike, direktoru i Sindikatu EPS-a. Radnici su tražili da rukovodstvo potpiše isti kolektivni ugovor kao iz prethodnog perioda, da se odblokiraju svi računi kako bi radnici mogli da nesmetano koriste fondove solidarnosti, kao i račun kase uzajamne pomoći, kako bi radnici mogli da nasmetano da podižu svoje ušteđevine.

Alternativni izveštaj o položaju mladih u Srbiji za 2025. godinu govori da 48 odsto mladih nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali, da je 60 odsto mladih moralo da odustane od nastavka školovanja zato što nisu mogli da ga priušte ili zato što su morali da rade kako bi izdržavali sebe i porodicu, kao i da blizu polovine mladih planira da se odseli iz Srbije, dok 43 odsto njih ne otpisuje tu mogućnost. Glavni razlozi za odlazak su dostojanstveniji život i viši standard života. Kao razlog za ostanak u Srbiji 58 odsto mladih mladih navodi želju da menjaju Srbiju kako bi bila pristojna za život i rad, navodi Krovna organizacija mladih Srbije.

Septembar je počeo uz vest da je Uredba Vlade Srbije o ograničenju trgovačkih marži stupila na snagu. Od Uredbe se očekivalo da će dovesti do pada cena od 15 odsto u marketima, što bi građanima pomoglo da uštede u kupovini bar onoliko koliko je uspeo ministar finansija Siniša Mali, koji je tada izjavio da je samo tri dana pre ovog događaja u prodavnici proizvode platio oko 15 odsto više. Ipak, nakon mesec dana pitali smo Beograđane da li su osetili pad cena od uvođenja Uredbe, za koju su mnogi od njih tvrdili da je nisu osetili „ni na svojoj koži, ni na svom novčaniku“.

Za to vreme su se poljoprivrednici okupili u Novom Sadu na protestnom skupu zbog nezainteresovanosti države da im isplati subvencije. „Sistemska rešenja su protiv poljoprivrednika i nama ne ostaje ništa drugo nego da se borimo na ulicama“ rekao je tada Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika, a sutradan su privedena tri poljoprivrednika u Novom Sadu.

Čitajući prethodni pasus, zli jezici će cinično tvrditi da država nema para. Ova tvrdnja se pokazuje kao neistinita, uzimajući u obzir da je na Novom Beogradu 20. septembra održana vojna parada pod imenom „Snaga jedinstva“, a cena obnove bulevara koji su za vreme događaja ruinirani tenkovskim gusenicama – iznosila je čak 280 miliona dinara.

Oktobar, a i celu godinu, obeležile su sankcije SAD-a usmerene ka NIS-u. Za građane to znači da na benzinskim pumpama NIS i Gasproma više se ne može plaćati inostranim platnim karticama poput Mastercard i Visa, već samo gotovinom, domaćom Dina karticom i metodom „IPS pokaži“. Za NIS to znači da ne može da uvozi sirovu naftu JANAF-om do Rafinerije, zapadne banke ne smeju da obavljaju finansijske transakcije sa njim, kao i da u praksi ne može legalno da posluje sa zapadnim firmama. Do kraja meseca će se odigrati još jedan veliki događaj, a to je izglasavanje saveta EU da se zabrani uvoz i tranzit ruskog gasa na prostoru zemalja Evropske unije. U svetlu ovog događaja, Ursula fon der Lajen je tokom svoje posete Beogradu poručila da bi EU bila spremna da poveže Srbiju sa energetskim tržištem u Evropi u slučaju odvajanja od ruskog gasa.
Vlada Srbije je usvojila izmene prostornog plana za proširenje Beograda na vodi, čime bi on mogao da se proširi na 330 hektara u opštinama Savski venac, Novi Beograd i Čukarica. Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam je u ovom periodu dostavljeno preko 10.000 primedbi na ovaj plan, kao i dve peticije građana.

Uoči komemorativnog skupa žrtvama pada nadstrešnice koji se održao 1. novembra u Novom Sadu, vozovi širom zemlje bili su zaustavljeni zbog dojava o postavljenim bombama.

Novembar mesec otvoren je povećanjem minimalca u Srbiji za 9,4 odsto, odnosno sa 53.592 na 58.630 dinara, a pored ovoga, očekuje se povećanje minimalca i u januaru za 10,1 odsto. Savez samostalnih sindikata Srbije je zbog efekta kompresije zarada održao protestni skup ispred zgrade Vlade Srbije, na kome su pozvali predsednika Vlade Đura Macuta na socijalni dijalog, za koji tvrde da odavno nije prisutan između radnika i države.

Ubedljivo najveća ekonomska aktuelnost u novembru bila je potencijalna kupovina kompleksa Generalštab. Firma „Atlantic Incubation Partners LLC“ iza koje stoji zet predsednika SAD-a Džared Kušner, u maju prošle godine sklopila je sa državom Srbijom investicioni ugovor koji nalaže da će država Srbija dobiti 22,5 odsto novonastale firme, kao i da će se obavezati da će skinuti status kulturnog nasleđa sa zgrade Generalštaba i sama srušiti sve objekte čije rušenje je neophodno za ostvarenje projekta. Ugovor takođe uključuje i zakup zemljišta na kome se Generalštab nalazi na 99 godina.
Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Milenko Jovanov priložio je predlog „autentičnog tumačenja“ kojim se od nadležnih institucija traži da skinu zaštitu u mnogo širem krugu, u koji spada čak 15 zaštićenih objekata, među njima i zgrada SKC-a i Vaznesenjska crkva.
Ovaj mesec završio se vešću da se obrušila cela deonica puta u Kragujevcu u naselju Bubanj.

Na samom početku decembra NIS je saopštio da Rafinerija u Pančevu prestaje sa proizvodnjom usled nedostatka sirove nafte. Ova postrojenja spremna su da nastave rad čim se za to steknu uslovi, a u međuvremenu je u kancelariji Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom potpisan memorandum o razumevanju o potencijalnoj izgradnje rafinerije nafte u Smederevu. Dva potpisnika ovog dokumenta predstavljaju kompanije iz Kine, dok je treća ipak domaći akter, čiji vlasnik ulaže napore u to da Smederevo dobije rafineriju još od 2010. godine.

U Srbiju je konačno, neki kažu i sa pet godina zakašnjenja, zvanično stigla i 5G mreža, nakon što je RATEL odobrio licence Telekomu Srbija, A1 i Jetelu.

Burni ekonomski decembar upotpunio je početak primene Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti, u narodu poznatijeg kao zakon o legalizaciji.

Do kraja godine više od 400.000 prijava je podneseno, a o tome da li je ovo zaista legalizacija ili nije, šta donosi građanima, a šta državi pisalo se naširoko.

Na jugu Srbije u fabrici kompanije „Leoni“ u Malošištu kod Doljevca posao je izgubilo 1.900 radnika, a fabrika će se zatvoriti zbog, kako kažu iz ove kompanije, neodržive proizvodnje. U Beogradu je, na mestu na kome je skoro 100 godina bila kultna kafana „Lipov lad“, a koja je zatvorena još u januaru, otvorena „Mozzart“ kladionica.

Na samom kraju godine, završila se i „Generalštabijada“ – Džared Kušner povukao se iz projekta izgradnje hotela u Beogradu, kako zbog velikih protesta koje je ovaj projekat izazvao, tako i zbog optužnog predloga koje je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo protiv ministra kulture Nikole Selakovića, sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače , v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića zbog nezakonistosti koje su vezane upravo za kompleks Generalštaba.