Prvo ekonomski rast, potom socijalna pravda

Meksiko je jedna od zemalja sa najslobodnijom trgovinom u svetu i ima raznovrsniju i stabilniju ekonomiju od većine latinoameričkih zemalja zavisnih od sirovina. Danas će i oko 65.000 turista uživati u meksičkim plažama i kulturnom nasleđu, od astečkih ruševina do kvalitetne kuhinje, a neki od njih će posetiti Meksiko Siti i otkriti da nije onakav kakav su očekivali da će biti, već bogatiji, živopisniji i bezbedniji.

Danas će jedan moderan restoran biti otvoren. Jedan među 35 miliona Amerikanaca meksičkog porekla će se vratiti u domovinu kako bi pokrenuo biznis, možda u uslužnom sektoru zbog narastajuće srednje klase. Prema proceni Bostonske konsultantske grupe (BCG), srednja klasa u Meksiku raste za tri odsto godišnje, ili gotovo dva miliona ljudi.

Pre dve i po godine, Enrike Penja Nieto iz Institucionalne revolucionarne partije (PRI) je na izborima za predsednika Meksika pobedio sa 38 odsto glasova. Predsednik Penja Nieto je promenio politiku u odnosu na prethodnu administraciju Felipea Kalderona, koja je vodila rat protiv organizovanog kriminala u kome je više od 60.000 ljudi poginulo. Penja Nieto je umešno sproveo seriju reformi u Kongresu i pomoću novih zakona.

Meksički trenutak

Prethodno nedodirljivi oligopoli u oblasti telekomunikacija, kao što je America Movil jednog od najbogatijih ljudi na svetu Karlosa Slima, su smanjeni i započeta je reforma meksičkog sistema obrazovanja. Energetski sektor koji je kontrolisala država, otvoren je za privatne investicije, prvi pu u poslednjih 75 godina. Čak i sa padom cena energenata, očekuje se da će velike naftne kompanije ponuditi milijarde dolara na tenderima u narednih nekoliko godina, čime će proizvodnja tog energenta u Meksiku, u padu poslednjih godina, biti povećana.

Za neko vreme, reforme su obasjale Vladu i prizvale ono što je nazvano „Meksički trenutak“. Meksiko je „otvoren za poslovanje“ i investitori i strane vlade su pohvalili stratešku poziciju 15. ekonomije u svetu, mereno nominalnim ukupnim domaćim proizvodom (BDP).

Meksička privreda je u 2014. porasla za 2,1 odsto i nominalni BDP je izneo 1,28 biliona dolara, dok je meren paritetom kupovne moći dostigao 2,14 biliona, i po tome je ta zemlja bila 11. najveća ekonomija. Prosečan dohodak je prema nominalnom BDP iznosio 10.750 dolara, a mereno PPP, 17.881. Vlada ove godine očekuje da rast GDP bude između dva i 2,8 odsto.

Ministar finansija Luis Videgaraj Kaso je prošle nedelje, podnoseći nacrt budžeta, izjavio da je za 2016. predviđen rast od 2,6 do 3,6 odsto, iako bi to moglo biti promenjeno u zavisnosti od stanja ekonomije na globalnom nivou. Vlada veruje da je u 2018. moguć rast BDP od pet odsto. Džim O'Nil, koji je „izmislio“ zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) veruje da reforme predsednika Penja Nieta pružaju šansu Meksiku da ostvari prosečan rast od blizu četiri odsto u dekadi koja počinje od 2015.

Isplativi susedi

Meksiko ima urođenu prednost da je sused SAD, najvećeg investitora u inostranstvu i zemlje koja pruža najveće mogućnosti za uvoz. Dve zemlje sa Kanadom imaju tesne trgovinske veze kroz Sporazum o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi (NAFTA).

Takođe, Meksiko je zemlja od 125 miliona ljudi, a broj stanovnika, raspoloživih i u stanju da rade je, zajedno sa produktivnošću radne snage, faktor koji odlučuje o veličini neke privrede. U narednih 30 godina, prema procenama, stanovništvo Meksika će biti udvostručeno. Trenutno oko 60 odsto Meksikanaca ima manje od 35 godina, a samo 6,5 odsto je iznad 65 godina.

Preko polovine stanovništva živi u urbanim sredinama. Prema veličini i lokaciji, stanovništvo pruža konkurentne cene. No, nije u pitanju samo jeftina radna snaga. Na meksičkim univerzitetima svake godine diplomira oko 111.000 inženjera građevinarstva i tehnike.

Konačno, poslednjih godina Meksiko se okoristio povećanjem nadnica u svetskoj fabrici, Kini i u troškovnoj je prednosti u odnosu na ostale rivale u industrijskoj proizvodnji. U 2014. je Meksiko privukao 366 grinfild investicija vrednih 33 milijarde dolara. Prema podacima za juni ove godine, investicije na godišnjem nivou su povećane za 8,6 odsto, najviše od 2012.

Prema londonskom Fajnenšel tajmsu, Meksiko je pretekao Kinu u udelu na tržištu investicija u automobilsku industriju. Meksiko je na putu da u 2015. izveze rekordnih 2,9 miliona automobila. Ford sada ulaže 2,5 milijardi dolara u nove proizvodne pogone u Meksiku. Značajne investicije imaju Audi, Dženeral Motors (GM) i proizvođač aviona Boing. Početkom ove godine je IBM objavio da planira otvaranje klaud kompjuterskog centra u Meksiku, kao deo investicija vrednih 1,2 milijarde dolara. Vol Mart de Mehiko je obelodanio prodaju roba vrednu 6,7 milijardi dolara u drugom kvartalu ove godine, što je povećanje od 9,9 odsto u odnosu na isti period 2014.

Više od polovine radnika u „neformalnom“ sektoru

– Verujem da će reforme doneti mnogo Meksiku. Trebaće vremena dok ne budu donele rezultat, ali mi smatramo da će njihov rezultat biti dodatan rast za oko 1,5 do dva odsto – rekao je ministar finansija Videgaraj Kaso.

Početni znaci da reforme daju rezultat jesu značajan pad cena telekomunikacionih usluga i struje. No, Penja Nietove reforme tek treba da budu dokazane kao važan fakat. U međuvremenu, najveći izazov nije privreda, već vladavina prava, što priznaje i ministar Videgaraj Kaso.

Naime, danas će 55 ljudi biti ubijeno i biće počinjeno više od 90.000 kriminalnih dela – od iznuđivanja do otmica. Možda će izbiti još neki korupcionaški skandal, novi mito će biti plaćen.

Podjednako važno, prema nekim procenama, najbogatijih 0,12 odsto Meksikanca sada kontroliše 50 odsto bogatstva zemlje. U isto vreme udeo siromašnih u Meksiku je između 2012. i 2014. porastao sa 45,5 na 46,2 odsto. Gotovo šest od 10 zaposlenih je u neformalnom sektoru.

Zvaničnici i ekonomisti smatraju da se privredni preobražaj u protekle tri decenije isplaćuje, možda više u formi ekonomske stabilnosti nego kratkoročnih plodova i snažnog rasta. Nasuprot periodima kada je bio pogođen globalnom ekonomskom nestabilnošću početkom 1980-ih i 1990-ih, Meksiko je izbegao poslednje velike privredne krize.

Predsednik Penja Nieto takođe prvo forsira rast, a socijalna pravda treba da usledi potom. Kako bi rekao predsednikov zemljak, političar i univerzitetski profesor Horhe Kastanjeda Gutman, meksički usud je da uvek izgleda kako raspodeljuje značajan privredni rast mańana, pre nego danas.

Bogatstvo prvo da se stvori

Predsednik Meksika između 1946. i 1952, Migel Aleman Valdes, za koga se smatra da je položio osnovu savremenom privrednom razvoju zemlje tako što je veoma ulagao u infrastrukturu i industriju, čvrsto je verovao „da bogatstvo prvo mora da bude stvoreno, pre nego što bude raspodeljeno… rast prvo, a pravda kasnije.“ Sličnu politiku promoviše i sadašnja vlast u zemlji.