Pšenice i za izvoz

Ipak, sudeći prema izjavi Miloša Milovanovića, pomoćnika ministra poljoprivrede za agrarnu politiku, razloga za brigu nema jer „pšenice na zalihama ima dovoljno“ a i vreme za setvu još nije sasvim „iscurelo“. On podseća na ustaljenu praksu zemljoradnika da se u optimalnom roku koji je za pšenicu već istekao, zaseje samo polovina planiranih površina. „Gotovo je izvesno da prehrambena sigurnost zemlje neće biti ugrožena, jer su ovogodišnji rod i prelazne zalihe dovoljna garancija da uvoza žita neće biti. Naprotiv, i pored niske cene pšenice na tržištu računa se i na izvoz izvesnih količina žita sa lagera“, tvrdi naš sagovornik.

Računica

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine podseća da Srbija raspolaže viškom pšenice koji se kreće od 800.000 do 900.000 tona. Prema njegovoj proceni, ukoliko prinosi pšenice u narednoj žetvi budu na nivou dosadašnjih višegodišnjih proseka, onda zasejane površine ne moraju da premaše 300.000 hektara „ jer će, sa oko 1,5 miliona tona, koliko se očekuje od naredne žetve, žita biti dovoljno ne samo za domaće potrebe nego i za izvoz „.

– Poljoprivrednici nisu spremni da veće površine zaseju pšenicom između ostalog i zato što nemaju preciznu računicu da li će im ta proizvodnja doneti zaradu. U prilog tome govori i podatak da je kilogram pšenice, u vreme ovogodišnje žetve, koštao 9,5 dinara a 2008. godine – 15 dinara. Na drugoj strani rast cena repromaterijala nije rezultirao povećanjem otkupne cene pšenice, da ne govorimo o tome da u troškove setve niko ne računa cenu oranja i rad poljoprivrednika – ističe Bugarin.

On podseća da bi, zahvaljujući povećanju obima proizvodnje pšenice, Srbija mogla da postane značajan igrač na tržištu žita, ali takođe ukazuje i na nedomaćinski odnos države prema agraru. Kao ilustraciju navodi činjenicu da se još ne zna da li resorno ministarstvo planira neke nove poteze, a nepoznanica je i iznos agrarnog budžeta za narednu godinu. „Pominje se samo da je ove godine na isplati subvencija namenjenih registrovanim gazdinstvima, za koje je bilo izdvojeno 10 milijardi dinara, ušteđeno oko četiri milijarde s obzirom na to da je isplaćeno oko šest milijardi od čega je deo sredstava preusmeren proizvođačima đubriva (Viktorija grupa, Fertil, Azotara, Azohem …)“, kaže Bugarin.

Vukosav Saković, direktor udruženja Žita Srbije, smatra da će prehrambena sigurnost zemlje biti obezbeđena ukoliko ove jeseni pšenicom zasejemo bar 400.000 hektara i ukoliko budu ostvareni prosečni prinose od oko 4,5 tona po hektaru. Na pitanje da li ćemo naredne godine morati da uvozimo pšenicu, naš sagovornik kaže da se to sigurno neće dogoditi do aprila 2011. godine, kada bismo mogli da se suočimo sa nedostatkom prelazne količine žita. On upozorava na još jedan bitan detalj o kome bi trebalo voditi računa. Reč je o odnosu cena kukuruza i pšenice na tržištu. „Jer, ukoliko cena kukuruza bude rasla, veće količine pšenice biće potrošene za ishranu stoke“. Saković procenjuje da će cena pšenice beležiti blagi rast, utoliko pre što je zbog ekonomske krize i u zemljama u okruženju pšenicom zasejano znatno manje površina nego obično.

Pariteti

Uprkos umirujućim izjavama naših sagovornika, činjenica je da su poljoprivrednici suočeni sa mnogim, pre svega, finansijskim problemima. Jer, iako bi ovogodišnja setva pšenice trebala bi da bude jeftinija, kako zbog pada cena nafte i semenske pšenice, tako i zbog regresirane nabavke 100.000 tona mineralnih đubriva, to se nije dogodilo. Umesto poljoprivrednika, odnosno registrovanih gazdinstava, regres od 10.000 dinara po toni iskoristili su prodavci. Poljoprivrednici tvrde da su se i fabrike đubriva, zaključivanjem ugovora sa resornim ministarstvom, našle u privilegovanom položaju u odnosu na druge učesnike u proizvodnji i prometu đubriva. Činjenica je takođe da se regresirano mešano đubrivo NPK prodaje po ceni od oko 23.000 dinara po toni, dok se cena đubriva koje nije regresirano kreće od 22.500 (domaće) do 24.000 dinara, koliko košta tona ruskog đubriva, što upućuje na zaključak da se budžetska sredstva troše nenamenski.

U Privrednoj komori Vojvodine podsećaju da je Direkcija za robne rezerve počela da ugovara naturalnu robnu razmenu 25.000 tona mešanog NPK đubriva za pšenicu iz jesenje setve a paritet je 2,61 kilograma pšenice za jedan kilogram đubriva. Računice govore da u toj razmeni, tona mineralnih đubriva ne košta više od 23. 500 (bez PDV), pri sadašnjoj ceni žita od oko devet dinara za kilogram, ali i da je neznatno skuplje od mešanih NPK đubriva na slobodnom tržištu. Ali, ako bi se u obračunu koristila cena pšenice od 13 dinara za kilogram, koliko je Direkcija platila 65.714 tona u vreme žetve, tona đubriva koštala bi čak 33.930 dinara. Kad je reč o semenskoj pšenici, njena cena od oko 20 dinara za kilogram, formirana je u paritetu sa merkantilnom – kilogram semenske za dva kilograma merkantilne (prošle godine maloprodajna cena semenske pšenice dostigla je čak 32 dinara). Pritom, cena evrodizela je krajem avgusta bila 102,50 dinara za litar, što je za oko šest odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a u vreme setve pala je na 99,60 dinara.

Problem viška pšenice mogao bi da bude rešen plasmanom na strana tržišta, ali sa cenom od devet dinara za kilogram izvoz tog artikla nije konkurentan, što znači da je neophodno uvođenje izvoznih podsticaja. Činjenica je da takav izvozni ambijent ne motiviše poljoprivrednike da seju pšenicu, utoliko pre što očekivano dodatno uvećanje prelaznih zaliha nagoveštava još nižu cenu. Stručnjaci procenjuju da bi jedan od izlaza mogao da bude dodatni otkup viškova pšenice za potrebe Direkcije za robne rezerve, kako bi se taj artikal kasnije plasirao na tržišta van CEFTA tržišta, što bi svakako bio dobar potez države.

Procene

Prema bilansu za ekonomsku 2009/10. godinu Srbija neće uvoziti žito, jer će potrebe domaćeg tržišta koje se izražavaju cifrom od oko 1,6 miliona tona biti zadovoljene iz sopstvenih izvora. Na zalihama se sada nalazi oko 500.000 tona pšenice a prema procenama Ministarstva poljoprivrede za izvoz bi moglo da se izdvoji oko 440.000 tona.