Rad na preko 39 stepeni može biti koban: Da li treba uvesti obavezu prekida rada po ekstremno visokim temperaturama?

Temperature u Srbiji ovih dana dostižu izuzetno visoke brojeve, a Republički hidrometeorološki zavod Srbije objavio je i hitno meteorološko upozorenje zbog toga.

Naime, u narednim danima očekuju se temperature od 37 do 40 stepeni, a lokalno i do 43 stepena.

Radnici u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim službama… koji posao obavljaju na otvorenom, izloženi su riziku od dehidracije, sunčanice, toplotnog udara i drugih zdravstvenih problema.

Iako zakon predviđa zaštitu zdravlja radnika, u praksi se pauze i uslovi rada često ne poštuju u dovoljnoj meri, a pored toga, zakon ne predviđa obaveznu obustavu rada bez obzira na to koliko je temperatura visoka.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu izdala je Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama.

U Smernicama se navodi da toplotni stres pogađa, pre svega, zaposlene na otvorenom, kao što su oni koji se bave poljoprivredom i koji rade na gradilištima.

„To je ozbiljan problem za veliki deo zaposlenih u poljoprivredi i drugih, kao što su oni koji su angažovani u građevinarstvu, na hitnim popravkama, u saobraćaju, turizmu i sportu. Temperature veće od 39 stepeni mogu dovesti do smrtnih slučajeva“, naglašeno je.

Dakle, neophodno je da poslodavac obezbedi određene mere zaštite i da rad organizuje tako da radnici imaju češće pauze, da mogu da se sklone u hladovinu, da se hidriraju i slično.

Međutim, poslodavci neretko pokušavaju da izbegnu preporuke države, što dovodi do zdravstvenih problema radnika, a nekada i do kobnih posledica.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić za Danas naglašava da bi trebalo napraviti određene promene.

„S obzirom na ponašanje poslodavaca u odnosu na poštovanje propisa, smatram da bi svakako, uz naravno ekspertizu stručnjaka i društveni dogovor, trebalo postaviti obaveznu temperaturnu granicu kada bi se prekidao rad, kako pri radu na otvorenom, tako i pri radu u zatvorenom prostoru“, navodi ona.

Međutim, kako ukazuje, nije samo problem u izuzetno visokim temperaturama, već i u dužini boravka na vrućinama.

„Postavlja se i pitanje kontinuiranog izlaganja zaposlenih visokim temperaturama i kad one ne dostižu neke ekstremne granice, jer takvo izlaganje sigurno dovodi do iscrpljivanja“, upozorava Andrić.

Kako podseća, obaveze poslodavca su da obezbedi bezbedne i zdrave uslove za rad u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

„To se sprovodi preventivnim merama zasnovanim na proceni rizika, a kontrolu istih vrši Inspekcija rada“, pojašnjava naša sagovornica.

Deo ovih mera za rad na otvorenom mora biti u skladu sa Preporukama i Smernicama Ministarstva za rad, dodaje Andrić i naglašava da to obavezuje poslodavca da, pre svega, organizacionim merama smanji izloženost radnika nepovoljnim klimatskim uslovima.

„Kada bi postojala jasna zakonska ograničenja i adekvatne kazne, sigurno bi stanje bilo bolje, uz malu skepsu u odnosu na rad naših pravosudnih organa i praksu kažnjavanja odgovornih za povređivanja na radu“, kaže ona.

Zaposleni, kako navodi, u skladu sa zakonom imaju pravo da odbiju posao ukoliko nisu sprovedene mere za bezbedan i zdrav rad.

„Takođe, ako im preti neposredna opasnost po život i zdravlje, samo je pitanje koliko su upoznati sa tim pravom, kako bi ga i konzumirali u određenim slučajevima“, ukazuje Andrić.

Sindikati se, kako kaže, trude da upoznaju radnike sa njihovim pravima.

„Bilo bi lakše kada bismo imali veći broj funkcionalnih Odbora za bezbednost i zdravlje na radu na nivou preduzeća“, poručuje Andrić.

Šta kaže zakon o radu na visokim temperaturama?

Advokatica Marija Pešović za Danas objašnjava da Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa opšte obaveze poslodavca da obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada, u skladu sa prirodom posla i klimatskim uslovima.

„U tom smislu, poslodavac je dužan da prilagodi radne uslove kada postoji rizik po zdravlje zaposlenih, uključujući i rizik usled visokih temperatura, i da kroz akt o proceni rizika predvidi odgovarajuće mere zaštite. Te mere treba da obuhvate i zaštitu od štetnog uticaja temperature“, navodi ona.

Propisane i novčane kazne za poslodavce

Ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna.

Tako za poslodavca sa svojstvom pravnog lica propisana je novčana kazna od milion i po do dva miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.

Pešović podseća da postoji i Uputstvo Vlade Srbije koje kao preporuku navodi temperaturu od 36 stepeni celzijusa, kao prag iznad kojeg bi poslodavci trebalo da prilagode organizaciju rada.

Međutim, važno je naglasiti da ovo uputstvo nije pravno obavezujuće, već predstavlja samo smernicu, naglašava naša sagovornica.

„Postoje i posebni pravilnici koji propisuju mere koje bi poslodavci trebalo da preduzmu. Te preporuke uključuju uvođenje smenskog rada, izbegavanje obavljanja fizički zahtevnih poslova u periodu od 11 do 16 časova, koji se smatra najrizičnijim tokom dana, angažovanje dodatne radne snage, kao i druge organizacione i tehničke mere u cilju zaštite zdravlja zaposlenih“, navodi Pešović.

Ipak, ona upozorava da ono što predstavlja poseban izazov u našem zakonodavstvu, i to ne samo u ovom slučaju, već i u širem smislu, jeste implementacija propisa u praksi.

„Iako zakonski i podzakonski akti omogućavaju da se bezbednost i zdravlje na radu efikasno štite, njihova primena često izostaje ili se sprovodi selektivno. U praksi se dešava da poslodavci ne poštuju sve propisane obaveze, posebno kada su u pitanju preventivne mere pri ekstremnim vremenskim uslovima“, ukazuje Pešović.

Zbog toga je važno istaći da zaposleni imaju pravo i trebalo bi da budu ohrabreni da reaguju kada primete kršenje propisa, poručuje ona.

„U takvim slučajevima, zaposleni mogu da se obrate Inspekciji rada, koja ima ovlašćenja da izvrši nadzor nad poslodavcem i da naloži promenu uslova rada, izrekne prekršajne kazne, pa čak i naloži prekid rada ukoliko postoji ozbiljna ugroženost zdravlja i bezbednosti zaposlenih“, objašnjava Pešović.

List Danas je ovim povodom kontaktirao Inspekciju rada, kako bismo saznali koliko radnika je prijavilo ovakve slučajeve, koliko puta je inspekcija izlazila na teren i da li su neki poslodavci kažnjeni. Međutim, do zaključivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.