Radnici ne veruju u oživljavanje mrtvih fabrika

Menadžmenti Grupe Zastava vozila i Zastave kamiona i minule sedmice su po svetu tragali za potencijalnim kupcima imovine i(li) firmama spremnim za uspostavljanje strateškog partnerstva sa kragujevačkom fabrikom, za koju je, navodno, zainteresovano čak 13 inostranih kompanija. Među potencijalnim kupcima su i četiri kompanije iz Kine, od kojih su dve, JAK motors i Huang hai, vodeći kineski proizvođači teretnih i terenskih vozila, kao i ruski GAZ. Sa kompanijama JAK motors i Huang hai lane su potpisani memorandumi o saradnji, ali se nije odmakla od preliminarnih, i faktički neobavezujućih, dogovora. Za Kamione je, navodno, zainteresovan i ruski GAZ, no nevolja je što je reč o devastiranom preduzeću, u kojem već duže od dve decenije nema ozbiljne proizvodnje, i koje je nedavno ostalo bez velikog broja radnika i stručnjaka. Propadanje Zastave kamiona, jedinog proizvođača lakih i srednjih teretnih vozila, počelo je još 1992, neposredno posle uvođenja međunarodnih sankcija Jugoslaviji, nakon čega se italijanski IVEKO povukao iz zajedničke proizvodnje kamiona u Kragujevcu.

Po istom modelu, dakle prihvatajući socijalni program, početkom novembra se i 160, od ukupno 190, radnika nekadašnje Zastavine fabrike „21. oktobar“ izjasnilo za odlazak iz fabrike. Agencija za privatizaciju je upravo raspisala treći javni poziv zainteresovanima za kupovinu imovine „21. oktobra“, pošto se na prva dva nije javio niko od potencijalnih kupaca, čak ni Gorenje, za koje je to kragujevačko preduzeće, već godinama unazad, proizvodilo milionske serije delova za ugradnju u belu tehniku. U poslovodstvu „21. oktobra“ blagovremeno su upozoravali nadležne da je neophodno da se ta fabrika potencijalnim kupcima ponudi u delovima. Procenjeno je, naime, da za preduzeće te veličine, koje je svojevremeno proizvodilo svetlosnu opremu, hladnjake i delove od plastike za više od 200.000 Zastavinih automobila, kamiona i specijalnih vozila, te za domaće proizvođače poljoprivredne mehanizacije, neće biti zainteresovanih. Utoliko pre što je prva početna cena za dve proizvodne celine „21. oktobra“ iznosila oko deset miliona evra… U Sindikatu te fabrike ne veruju da će iko da se odazove i na treći javni poziv, usled čega radnici, izjašnjavanjem za socijalni program, najavljuju masovnu bežaniju iz firme, po principu „daj šta daš“.

I to nije kraj agonije fabrika metalskog kompleksa u Šumadiji. Nedavno je Poreska uprava Srbije odbila plan reorganizacije Zastava kovačnice u stečaju, što ukazuje na to da i najstarijoj fabrici otkovaka u Srbiji i na Balkanu preti bankrot. Procenjuje se da bi, ukoliko Poreska uprava ne promeni stav, u Kovačnici bankrot mogao da bude proglašen do kraja godine. I to uprkos činjenici da su proizvodnja i isporuka otkovaka za Zastavu oružje i partnere u Nemačkoj, Belgiji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini nastavljeni petnaestak dana nakon što je, 30. septembra prošle godine, u Kovačnici, usled finansijskih mahinacija prethodnog vlasnika, pokrenut stečajni postupak. Ukoliko i u Kovačnici bude proglašen bankrot, u Kragujevcu će bez posla ostati još nekoliko stotina radnika, a biće ugrožen i kontinuitet proizvodnje u Zastavi oružju… U prethodnim godinama i decenijama, iz kragujevačkih fabrika je, usled propalih privatizacija, restrukturiranja, stečajeva i bankrotstava, otišlo na desetine hiljada trudbenika.

Gašenje kragujevačkog (i srpskog) kompleksa koje se, po svemu sudeći, privodi kraju, posledica je nepostojanja bilo kakve strategije privrednog razvoja Srbije, što je praćeno procesom deindustrijalizacije zemlje. Propadanje srpske privrede i industrije počelo je krajem 80-ih i početkom 90-ih, čemu je u izvesnoj meri „kumovala“ i totalna izolacija države. Devastiranje industrije nastavljeno je 2001. pljačkaškom privatizacijom, dok je sada na delu pozicioniranje Srbije kao zone jeftinog rada. Iskustva drugih država u tranziciji pokazuju da to neminovno vodi u potpunu zavisnost od tuđeg novca, znanja i tehnologija.

„Uspešno“ zatiranje metalskog kompleksa

Odlaskom radnika iz Zastave kamiona i masovnim izjašnjavanjem zaposlenih u „21. oktobru“ za socijalni program, prema proceni upućenih, okončava se „zatiranje“ metalskog kompleksa u Kragujevcu, u kojem su, davne 1853, izlivanjem prvih topova u tadašnjoj Topolivnici, postavljeni temelji razvoja industrije u Srbiji i na Balkanu. Napomenimo s tim u vezi da je i u kragujevačkim Metal sistemima, u okviru kojih su poslovale fabrika krupnih lanaca nekadašnje Industrije „Filip Kljajić“ i Zastava procesna oprema, rešenjem nadležnog suda – proglašen bankrot. Tako je srpska privreda ostala i bez proizvodnje galovih lanaca koji su, s obzirom na to da su isporučivani inostranim partnerima na svim kontinentima, bili jedan od najznačajnijih šumadijskih izvoznih brendova.