Reforme po meri tržišta, a ne po diktatu vlasti

Gongpil Čoi, viši savetnik u Korejskom institutu za finansije (KIF), i Sang Đon Li, profesor Univerziteta Kukmin i saradnik Ekonomskog instituta multinacionalne korporacije Samsung, bili su prvi učesnici ovog skupa koji su preneli iskustva „privrednog čuda na reci Han“, stavljajući akcenat na ulogu koju je u tome imalo tržište.

Profesor Li smatra da je argument u prilog vladine intervencije to što ona može pomoći u popravljanju neuspeha tržišta kroz proaktivno upravljanje kapitalom u određenim kompanijama i sektorima. „Davanje zajmova pod povoljnim uslovima, pomoć u koordinaciji i izvozu, zaštita pri uvozu, te javno partnerstvo glavni su mehanizmi intervencije vlade. Iskustvo nas uči da je u svim uspešnim ekonomijama država uvek igrala važnu ulogu u sprovođenju strukturnih promena i pomaganju održivosti privatnog sektora. No, industrijske politike često nisu uspevale da ostvare zacrtane ciljeve“, primetio je Li. On je naveo kako je vlada Južne Koreje, na početku reformi 1962, odigrala centralnu ulogu, dok je ona iz 1982. smatrana glavnom preprekom razvoju. Li je podsetio da se posle globalne krize iz 2008. debate pomeraju od toga da li vlade treba da imaju aktivniju politiku, ka tome kako potrebne politike treba da budu projektovane. „Pri tome će potcenjivanje nacionalne valute verovatno zameniti industrijsku politiku. U svakom slučaju, institucionalna novina zahteva pragmatičan pristup koji izbegava ideološko ukopavanje“, smatra Li.

Gongpil Čoi je svoju prezentaciju bazirao na južnokorejskim iskustvima Velike azijske finansijske krize iz 1997-1998, koja je teško pogodila tamošnju privredu, kao i globalne finansijske krize iz 2008, u kojoj je Južna Koreja bila jedina razvijena privreda koja je izbegla recesiju. „Posle svake krize neophodno je sprovesti strukturne reforme, to je poruka tržišta svima da treba da se promene. Ekonomske reforme podrazumevaju napor svih aktera u nacionalnoj privredi i novi kvalitativan pristup, kao i promenu u kolektivnom načinu razmišljanja učesnika na tržištu. Održiva reforma treba da bude dobrovoljan tržišni proces, a ne da je diktiraju vlasti. U suprotnom, privreda će izgubiti vitalnost i zahtevaće neprestanu vladinu intervenciju“, primetio je južnokorejski stručnjak. Čoi tvrdi da je jedna od bitnih južnokorejskih pouka da reforme moraju da ostanu dugoročan program rada. Osim toga, autori reformi trebalo bi da imaju na umu buduće pravce privrednog razvoja. Obraćajući se srpskim predstavnicima vlasti i ekonomistima Čoi je poručio da reforme treba da budu raznovrsne. „To praktično znači da ne treba samo da sledite šta su drugi radili, već i da uzimate u obzir situaciju i uslove u kojima se Srbija nalazi“, zaključio je Čoi.

Ovim stručnjacima su se u izlaganjima pridružili ambasador Južne Koreje u Srbiji Li Do-hun, kao i Čan-kil Park, predstavnik Korejske agencije za promociju trgovine i ulaganja (KOTRA), čija će kancelarija uskoro ponovo biti otvorena u Beogradu. Ambasador Li je naveo kako bi sporazum o vazdušnom saobraćaju između Srbije i Južne Koreje trebalo da bude potpisan do kraja ove godine. „Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja spreman je za potpisivanje. Veoma važan sporazum, o zaštiti investicija, zahteva više vremena za dogovaranje i nadam se da će biti potpisan 2016. godine“, rekao je ambasador. Li je primetio da poslovni ljudi žele što je moguće više informacija. „Nedostatak informacija je uvek problem. U Srbiji postoji veoma dobar ambijent i za ulaganja, ali to naši poslovni ljudi ne znaju. Moramo smanjiti geografsku razdaljinu od 8.261 kilometra između Seula i Beograda, tako što ćemo prevladati psihičku i barijeru koju stvara nedovoljna informisanost“, poručio je ambasador Južne Koreje.

Dobar reformski kurs

– Reformski potezi Vlade Srbije veoma je dobrodošao znak za strane poslovne ljude koji planiraju ulaganja. Ali, oni žele da vide da je uspostavljanje zakonske i institucionalne strukture u Srbiji učvršćeno. Za razliku od Vlade, koja radi veoma dobro, u lokalnim sredinama gotovo uvek ima problema i zato bi nešto na tom planu trebalo učiniti. Ipak, dobro je što Srbija želi da bude deo Evropske unije i u tom kontekstu posmatrano ostvareni su veliki rezultati u konsolidovanju i reformisanju celokupnog privrednog sistema – poručio je ambasador Južne Koreje u Srbiji Li Do-hun.