Godinu za nama teško je proglasiti uspešnom, ali možemo da budemo zadovoljni činjenicom da su zaživele dve velike reforme – dugoočekivani Zakon o inspekcijskom nadzoru i nova, objedinjena procedura za građevinske dozvole.
Ono čime smo još više zadovoljni jeste da je Vlada Srbije usvajanjem Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije pokazala rane znake spremnosti da otvori dijalog s privredom u izgradnji ambijenta za poslovanje. S druge strane, ponovo smo imali hiperprodukciju propisa i biće izazov snaći se s njihovom primenom. Osim kod pomenutih građevinskih dozvola, nismo primetili ozbiljnije smanjenje administrativnog i fiskalnog opterećenja privrede što je i generalni utisak privrede vidljiv u istraživanjima.
Od čega početi prvih dana januara? Najpre od odluke šta zaista želimo. Teško je oteti se utisku da postoji velika doza hipokrizije u pristupu reformama. Prvo se državi zamera što ništa ne preduzima, a kada odluči da promeni sistem, javljaju se ljubitelji status quo-a koji snagu crpe iz ambijenta u kojem je sistem slab ili ne postoji. Ukoliko ne smeju da napadnu državu, napašće predlagača reforme. Navešću primer negativne reakcije na predlog da Srbija uvede online fiskalizaciju. Treba li da pišemo pisma da poštari ne bi nestali? Svet se menja, ne možemo da se opiremo novim tehnologijama, pogotovo ne onim koje će našu državu učiniti efikasnijom, smanjiti prostor za korupciju i nama kao građanima pojednostaviti bavljenje administracijom.
Verujemo da je sledeća godina – godina elektronskih servisa. Od 1. januara Srbija će dobiti elektronske građevinske dozvole i ta savremena usluga sama će pokazati koliko propuštamo što kasnimo s razvojem e-uprave. Zato smo spremni da pomognemo da Srbija što pre dobije zakon o elektronskom poslovanju i da kontakt sa šalterima i papirima svede na najmanju moguću meru.
Ako uzmemo u obzir podatak da direktor ili vlasnik firme 30% radnog dana potroši na bavljenje birokratijom biće veliki izazov da sledeća godina zaista bude upamćena kao godina preduzetništva. Teret administracije meri se iznosom od 1,3 milijarde evra na godišnjem nivou i neophodno je da je učinimo efikasnijom i jeftinijom – osmu godinu zaredom NALED publikuje Sivu knjigu 100 birokratskih procedura kao praktični vodič državi šta i kako da unapredi. Potreban nam je registar formalnosti u okviru kojeg bi procedure bile predstavljene na način koji bi bio pristupačan svima, a u cilju boljeg razumevanja samih postupaka, organa koji su nadležni za sprovođenje i troškova koje nose.
Paralelno sa tim potrebno je smanjivati finansijsko opterećenje. NALED-ov Registar neporeskih i parafiskalnih nameta evidentirao je 384 taksi i naknada koje privreda mora da plaća od čega su 247 parafiskali (20 najvećih parafiskalnih nameta privrednike koštaju više od 75 milijardi dinara). Uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta pomoglo bi da se ova oblast učini predvidljivijom i da se način obračuna taksi i sistem njihovog uvođenja dovede u red.
Ništa manje važno nije uređivanje procesa razvoja regulatornog okvira. Poražavajuće zvuči podatak Regulatornog indeksa NALED-a da se dve trećine zakona važnih za privredu donosi po hitnom postupku i bez adekvatne javne rasprave i analize efekata. Podzakonski akti koji bliže uređuju te propise kasne u proseku neverovatnih 1.300 dana (Barometar propisa NALED-a). Takva praksa mora da se menja jer privreda ne zna s kakvim troškovima i kakvim zahtevima može da bude suočena.
Na kraju, 2016. biće i godina suzbijanja sive ekonomije. Šta god da uradim, ne mogu da budem konkurentna IT kompanija, ako neko iz svoje sobe izrađuje softver i posao naplaćuje u kešu. Kako da tekstilna kompanija preživi kada je njen proizvod 50% skuplji u odnosu na proizvod izrađen u nekoj neprijavljenoj kućnoj radinosti? Državni budžet svakog dana ostaje bez 8 miliona evra dnevno i jasno se može izračunati koliko je to dobro opremljenih ambulanti i učionica ili podsticaja za razvoj biznisa. Za sivu ekonomiju može da postoji samo nulta tolerancija.
Sve ovo država ne može sama, ne zato što neće već zato što nije sveznajuća i nema uvek najbolja rešenja. Zato je potrebno da sva tri segmenta društva (javni, privatni i civilni) udruže snage, sednu za sto i postignu konsenzus kuda želimo da idemo. NALED je jedan takav društveni dogovor u malom. Ponosni smo na učešće i doprinos reformama koje sam pomenuo i one koje će tek uslediti. Još ponosniji smo na predloge koje nudimo upravo zato što smo ih birali kroz sinergiju razmišljanja i ideja državnog službenika, preduzetnika i građanina koji žele život u modernoj zemlji. Tako ćemo i nastaviti.
Autor je predsednik Upravnog odbora NALED-a
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
