RSE: Gubici tri EPS-ova preduzeća sa Kosova oko 580 miliona evra

Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji – pokazuju javno dostupni finansijski izveštaji u srpskom privrednom registru, koje je analizirao RSE.

Te firme, sa fiktivnim adresama na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema.

Proizvodnja struje je u rukama kosovskih kompanija, a tri srpske firme, sa više od 3.100 zaposlenih, posluju iz Beograda i gomilaju dugove, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR), prema kojima je ukupni minus ova tri javna preduzeća veći od 580 miliona evra.

Deo tih dugova je, kako su naveli u tim firmama nasleđen i potiče iz ranijeg perioda.

Ta tri preduzeća su za Prištinu nepostojeća, jer ih ne priznaju kosovski zakoni, ali, Srbija, koja osporava nezavisnost Kosova, sebe i dalje smatra vlasnikom kosovskih elektroenergetskih postrojenja.

Imovinski sporovi, kao i druga pitanja koja opterećuju odnose Srbije i Kosova, tema su dijaloga koji se vodi pod okriljem Evropske unije.

Dijalog Beograda i Prištine je, međutim, proteklih godina u zastoju. A postignuti sporazum o energetici se ne primenjuje u potpunosti.

Za to vreme, javno dostupni finansijski izveštaji koje je analizirao RSE, pokazuju da tri preduzeća pružaju usluge EPS-u.

Tako su njihovi radnici uglavnom angažovani na različitim pomoćnim poslovima u okviru sistema EPS-a: od remonta i održavanja elektroenergetskih postrojenja, do očitavanja brojila u Srbiji.

U njihovim finansijskim izveštajima navodi se da zapošljavaju radnike koji su nakon rata 1999. godine „proterani sa radnih mesta“, a firme „sprečene“ da obavljaju svoju delatnost u kosovskoj elektroprivredi.

Iako imaju nagomilane gubitke, ova tri preduzeća sa fiktivnim adresama na Kosovu raspisuju tendere i dodeljuju poslove različitim privatnim i državnim firmama po Srbiji.

Samo u 2025. godini, zaključila su više od 80 ugovora i sporazuma vrednih više od pet miliona evra – utvrdio je RSE, analizirajući zvanične podatke sa portala javnih nabavki.

Za potrebe tih preduzeća, nabavljani su, primera radi, automobili, kamioni, autobusi, gorivo, mašine, alat i različita građevinska oprema i materijali.

Novac je odlazio i na mobilne telefone i kompjutersku opremu.

EPS je, na primer firmi Termoelektrane Kosovo za plate i druge neophodne troškove isplatio 13,7 miliona evra, dok je za usluge koje firma obavlja za srpski elektroenergetski sektor uplaćeno oko 2,5 miliona evra.

Termoelektrane Kosovo, međutim, godinama posluju u minusu.

Poslovne gubitke, pored ostalog, pravdaju dugovima za inostrane kredite koji su nastali pre 1999. godine i nemogućnošću da raspolažu imovinom na Kosovu.

Gubitak Termoelektrana Kosovo je na kraju 2024. iznosio više od 355 miliona evra i bile su na desetom mestu najvećih gubitaša u Srbiji.

EPS i njegova tri zavisna preduzeća sa adresama na Kosovu nisu odgovorila na pitanja RSE o svom poslovanju, a odgovor nije stigao ni iz Vlade Srbije i Ministarstva energetike – kakav je plan za EPS-ova preduzeća sa Kosova.

Profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić rekao je da EPS-u o vratu vise neproduktivne firme i pare se rasipaju iz tog sistema

„Oni nisu formalno zaposleni u EPS-u, a dobijaju EPS-ove prihode“, rekao je Đukić.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja Elektroprivrede za 2024, na zarade zaposlenih u preduzećima sa Kosova otišlo je više od 54,7 miliona evra, a trošak za plate nije jedini novac koji im se uplaćuje.

EPS im plaća i pomoćne poslove unutar srpskog elektroenergetskog sistema, na kojima su ova tri preduzeća angažovana.

„EPS im nudi poslove koje bi verovatno mogao da radi i sam“, istakao je Đukić.

Fiskalni savet Srbije, nezavisno državno telo koje analizira javne prihode i rashode, transfere ovim firmama opisuje kao „čist trošak“.

„Stoga bi te isplate trebalo isključiti iz bilansa EPS-a, budući da ne predstavljaju troškove poslovanja samog preduzeća, već neku vrstu socijalne pomoći“, zaključio je Fiskalni savet u izveštaju iz 2022.

Nije poznato ni da li je svih 3.100 zaposlenih u ovim firmama svakodnevno angažovano.

Iako je zacrtani cilj smanjenje broja radnika, sve tri EPS-ove firme sa Kosova su u 2024. dobijale nove stalno zaposlene – po deset u Površinskim kopovima i Termoelektranama i 18 u Elektrokosmetu, pokazuju finansijski izveštaji.

„To se radi iz populističkih razloga. Vi te ljude držite kao zaposlene u jednom velikom sistemu. EPS je jedan ogroman rezervoar glasova za svaku vlast, pa i za ovu“, ocenio je Đukić.

Opozicioni pokret Kreni-promeni nabrojao je Termoelektrane i Površinske kopove Kosovo među javna preduzeća za koje tvrde da su im se zaposleni javili da trpe pretnje, pritiske i ucene rukovodilaca.

Kako je navedeno, od njih je, pod pretnjom otkazima, traženo da odlaze na mitinge vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), dok se predsednik države Aleksandar Vučić suočava sa masovnim antivladinim protestima.

RSE nije mogao nezavisno da potvrdi ove tvrdnje, a do objave teksta nije stigao odgovor Srpske napredne stranke na ove optužbe.