Rumunski privredni procvat

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Druga po veličini nova članica EU, zabeležila je u trećem kvartalu rast na godišnjem nivou od 3,6 odsto, drugi najviši u Uniji, posle Češke koja beleži najvišu stopu rasta od 4,3 odsto. Prema procenama Nacionalnog statističkog instituta Rumunije (INS) u 2015. očekuje se rast BDP-a od 3,5 odsto, dok stopa nezaposlenosti opada i iznosiće 6,7 odsto. To su samo neke od dobrih vesti u zemlji sa 22 miliona stanovnika, koja je 1. decembra proslavila nacionalni praznik, 93 godine od formiranja savremene države.

Da je Rumunija na dobrom putu o tome svedoče i izveštaji Evropske komisije i Evropske banke za obnovu i razvoj koje su značajno poboljšale svoje procene privrednog rasta te države za ovu i narednu godinu. Svi pokazatelji ukazuju na to da će privreda Rumunije nastaviti da raste, pri čemu je za 2016. projektovan rast od 4,1 odsto. Nastaviće da opada i broj nezaposlenih, u proseku 10 procentnih poena svake godine da bi u 2016. stopa nezaposlenosti iznosila 8,6 odsto, a u 2017. godini 6,5 odsto. Stručnjaci Banke Transilvanije, smatraju da je Rumunija ušla u novi ekonomski ciklus pošto se prošle godine BDP vratio na nivo iz 2008. Očekuje se da će privredni rast zemlje biti ubrzan narednih godina, a da će BDP porasti sa 150 milijardi evra u 2014. na 177,5 milijardi u 2017. Uvoz će i dalje nadmašivati izvoz što će, prema procenama MMF-a, povećati deficit tekućeg računa sa 0,7 odsto BDP-a, u ovoj na 1,5 odsto u 2016, odnosno na 2,8 odsto BDP-a u 2017. S druge strane, javni dug će na kraju ove godine biti smanjen sa 39,2 odsto BDP-a na 36,1 odsto na kraju 2017, pod uslovom da vlada održava budžetski deficit na nivou utvrđenom srednjoročnim ciljevima Pakta za stabilnost i rast članica EU. Kad je reč o inflaciji ona će imati negativan trend, odnosno iznosiće – 0,4 odsto (u2015) i – 0,2 u 2016. godini. Prema aprilskoj prognozi MMF-a očekivalo se da će cene rasti po stopi od jedan odsto ali je u međuvremenu porez na novostvorenu vrednost kod prehrambenih proizvoda smanjena sa 24 na devet odsto, što je rezultiralo negativnim stopama rasta inflacije u period juni-avgust.

Jedan od motora rumunskog privrednog rasta bili su trgovina i turizam, te informatičke i komunikacione tehnologije (ICT). Ta dva sektora su zamenila, ka izvozu orijentisanu, industriju. Vetar u leđa razvoju dali su i industrija, građevinarstvo i nekretnine, što se ne bi moglo reći za poljoprivredu žestoko pogođenu sušom. Prema podacima INS trgovina i turizam učestvuju sa 17,9 odsto u ukupnom BDP-u, dok su ITC, iako podstaknute stranim ulaganjima u istraživačke i centre za podršku (takvi centri otvoreni su u Bukureštu, Klužu, Temišvaru, Jašiju…) ostvarile znatno manji udeo – 7,4 odsto. Industrija ostaje najznačajniji privredni sektor sa udelom od 22,8 odsto, uprkos činjenici da industrijska proizvodnja značajno smanjena. Niko ne spori ohrabrujući trend ekonomskog napretka, ali pojedini ekonomisti i poslovni ljudi, smatraju da privredni rast treba da bude udvostručen kako bi Rumunija mogla da se pridruži Poljskoj i Češkoj Republici. Jedan od preduslova za to jeste i rešavanje problema korupcije, s obzirom na to da je prema Indeksu doživljavanja korupocije za 2014, koji je uradila organizacija Međunarodna transparentnost, Rumunija pri dnu lestvice EU. Takođe, bazični makroekonomski scenario koji je iznela Banka Transilvanije, može biti ugrožen vladinim fisklanim i budžetskim odlukama. Mere fiskalnog „labavljenja“ predviđene novim Fiskalnim zakonom, kao i povećanje plata u javnom sektoru značajno će se odraziti na potrošnju i investicije kao i na makroekonokmsku ravbnotežu.

Privatna potrošnja kao pokretačka snaga

Solidnom privrednom rastu doprinela je, pre svega, snažna domaća potrošnja podstaknuta većom količinom novca u džepovima Rumuna, ali i niskom inflacijom. U Rumuniji plate povećane za šest odsto a nova tehnokratska prelazna vlada najavila je dodatno povećanje zarada u javnom sektoru za 25 odsto. „Potrošnja je glavni faktor rasta u Rumuniji, koji je usledio posle dugog perioda stagnacije izazvanog globalnom ekonomskom krizom, kada je potrošnja opala za 10 odsto“, ističe Bogdan Jon, iz rumunskog ogranka kompanije Ernst i Jang. Prema procenama analitičara Banke Transilvanija privatna potrošnja će biti pokretačka snaga ekonomije i u 2016. zabeležiće rast od 5,3 odsto a u 2017. skok za 5,5 odsto.