SAD, Kina i EU: Ko je lider u ulaganjima, a ko u primeni veštačke inteligencije

Najnovija istraživanja pokazuju da primena veštačke inteligencije (AI) može značajno unaprediti produktivnost i doprineti međunarodnoj konkurentnosti.

Međutim, politike koje se tiču primene AI u vodećim svetskim ekonomijama nisu usaglašene. Primena AI u privredama SAD, Kine i EU se razlikuje i još uvek je u ranoj fazi, objavljeno je u publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“ Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta.

SAD zadržavaju vodeću poziciju u globalnom AI ekosistemu zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, koncentraciji visokotehnoloških kompanija i velikoj dostupnosti rizičnog kapitala. Institucionalni okvir karakteriše fleksibilna regulacija, koja, uz relativno visoke stope usvajanja AI u privredi, podstiče kontinuiranu komercijalizaciju istraživanja.

Kina beleži najbrži rast primene veštačke inteligencije i intenzivno je integriše u industriju, javnu upravu i nadzorne sisteme. Državna strategija „Next Generation AI Development Plan“ pozicionira AI kao stub nacionalne tehnološke i ekonomske politike. Visok nivo državnih ulaganja i relativno brza implementacija omogućili su Kini da postane drugi najveći globalni izvor naučnih radova u oblasti AI, ali i dalje zaostaje u razvoju najnaprednijih čipova.

EU je u junu 2024. godine usvojila prvu na svetu regulativu za oblast veštačke inteligencije (AI Act) koja postavlja standarde za etičku, transparentnu i bezbednu primenu veštačke inteligencije. EU ima najrazvijeniji regulatorni okvir na svetu, ali je i njegova restriktivnost usporava u komercijalnom usvajanju i smanjuje atraktivnost evropskog AI tržišta u odnosu na SAD i Kinu. Dodatni izazov za Evropsku uniju predstavlja i nedostatak rizičnog kapitala i ograničenost kapaciteta digitalne infrastrukture, što ograničava razvoj startapa i širinu primene AI, posebno u malim i srednjim preduzećima.

Prema istraživanju Mekinzija, u privredi se AI najviše primenjuje u oblasti marketinga i prodaje. Lider u primeni AI je SAD, ali je Kina pokazala jednu od najznačajnijih stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu (rast od 27 odsto), a sledi Evropa sa rastom od 23 odsto.

Primena veštačke inteligencije najviše je dovodila do uštede u upravljanju lancem snabdevanja i zalihama.

Majkrosoftova studija o radnim procesima utvrdila je unapređenje produktivnosti usled primene AI tehnologija u čestim kancelarijskim zadacima kao što su uređivanje dokumenata gde je produktivnost povećana za 10–13 odsto ili obradi mejlova gde je utrošeno vreme smanjeno za 11 odsto.

Efekti primene AI bili su još veći kod specijalizovanih poslova. Stručnjaci za bezbednost su za 23 odsto brže završavali poslovne zadatke uz povećanu tačnost, dok su prodajni timovi skratili vreme operacija za 39 odsto, takođe uz povećanu tačnost.

Produktivnost se takođe povećala i u oblasti softverskog razvoja.

SAD su globalni centar privatnih investicija u AI, Kina ima učešće od oko 10-15 odsto, kroz ulogu države, dok EU značajno zaostaje u pogledu investicija budući da ukupne privatne investicije EU u AI čine tek oko pet odsto svetskih.

Prema podacima iz poslednjeg AI izveštaja za 2025. godinu privatne investicije u AI u SAD su iznosile čak 109,1 milijardi dolara što je gotovo 12 puta više od 9,3 milijarde koliko je u AI investirala Kina, odnosno 24 puta više od 4,5 milijardi koliko je investirala Velika Britanija.

U poređenju tri regiona, SAD dominiraju u inovacijama i tržišnoj implementaciji, Kina u brzini primene na širokom ekonomskom i društvenom nivou, dok EU prednjači u normativnom pristupu, ali zaostaje u investicijama i primeni AI rešenja.