„Godišnja ušteda između 50 i 60 miliona evra“: Šta SEPA sistem zapravo znači i kakve će koristi od njega imati građani i privreda?

Kako Srbija nije članica Evropske unije (EU), to građanima otežava brojne stvari, a među njima i transfere novca sa tim državama.

Međutim, od maja prošle godine Srbija je postala deo SEPA (Single Euro Payments Area) sistema, a u maju ove godine on bi trebalo zvanično da počne da se primenjuje.

Dakle, SEPA je doslovno prevedeno jedinstveno područje plaćanja u evrima, to znači da se bezgotovinska plaćanja u evrima između zemalja članica obavljaju isto kao domaća plaćanja, odnosno brzo, standardizovano i jeftino.

Uvođenje ovog sistema građanima bi trebalo da olakša plaćanja ka inostranstvu. Ono što je još bitno naglasiti je da se SEPA sistem odnosi isključivo na evre, a ne na dinare.

Pored pogodnosti za građane, SEPA sistem trebalo bi da obezbedi i niže troškove poslovanja privredi.

Kako je najavljeno, ulazak u ovaj sistem odvijaće se fazno, a praktična primena očekuje se da počne u maju, kada banke u Srbiji budu spremne da učestvuju u SEPA šemama.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Danas objašnjavaju da će pristupanjem banaka iz Srbije SEPA platnim šemama, građanima biti omogućena brža, jednostavnija i povoljnija plaćanja u evrima ka zemljama Evropske unije i regiona.

„Posebno značajan iskorak se očekuje u oblasti instant plaćanja, jer će, nakon povezivanja domaćeg sistema za instant plaćanja sa sistemom Evropske centralne banke (TIPS), građani imati isti kvalitet usluge kod prekograničnih plaćanja kakav već imaju u domaćem platnom prometu“, objašnjavaju.

Takođe, kako dodaju, očekuje se smanjenje troškova međunarodnih transfera i novčanih doznaka, što je posebno važno imajući u vidu da gotovo 45 odsto doznaka u Srbiju dolazi iz država članica EU.

Za privredu, a naročito za mala, mikro i srednja preduzeća, SEPA donosi značajne koristi, naglašavaju iz NBS.

„Plaćanja sa poslovnim partnerima iz EU i regiona biće jednostavnija, brža i jeftinija, što direktno doprinosi unapređenju poslovanja i konkurentnosti“, ističu.

Prema analizama Svetske banke, na koje se poziva NBS, troškovi bezgotovinskih prekograničnih transakcija u regionu Zapadnog Balkana trenutno su i do šest puta veći u odnosu na zemlje EU.

„Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje sa platnom infrastrukturom EU doprineće značajnom smanjenju tih troškova, podsticanju ekonomske razmene i daljoj digitalizaciji plaćanja, što će imati i pozitivan efekat na smanjenje sive ekonomije“, ukazuju oni.

Iz NBS pojašnjavaju i da građani neće imati dodatne obaveze, niti će biti potrebno bilo kakvo posebno podešavanje.

„SEPA plaćanja će se realizovati preko banaka, koje su odgovorne za tehničku i operativnu implementaciju SEPA standarda. Korisnici će, u okviru ponude svoje banke, moći da koriste SEPA usluge, dok će sve regulatorne, tehničke i bezbednosne zahteve ispunjavati banke“, navode.

Oni podsećaju da su među prvim bankama koje su podnele prijave Evropskom platnom savetu za pristup SEPA platnoj šemi za izvršavanje transfera odobrenja (SEPA Credit Transfer) AIK Banka i ALTA Banka, koje su dobile pozitivan odgovor i od 13. februara 2026. godine biće zvanično uključene na listu učesnika SEPA platne šeme za izvršavanje transfera odobrenja u evrima.

„U narednom periodu očekuje se prihvatanje prijava i drugih banaka. U skladu sa očekivanjima NBS, sve banke su dužne da najkasnije od 4. maja 2026. godine započnu sa izvršavanjem SEPA platnih transakcija, dok su u obavezi da do 20. marta 2026. godine podnesu prijave za pristup SEPA platnim šemama i dobiju odobrenje Evropskog platnog saveta“, otkrivaju.

Kako dodaju, NBS aktivno prati ovaj proces i, kroz NASO telo formirano u okviru Udruženja banaka Srbije, obezbeđuje koordinaciju i podršku kako bi se priključenje SEPA području sprovelo u najkraćem mogućem roku, u korist građana i privrede Srbije.

Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas navodi da je SEPA za građane i privredu Srbije, pre svega, tehnička i troškovna reforma, a ne monetarna ili politička promena.

„Za građane, SEPA znači jeftinije, brže i predvidljivije plaćanje u evrima ka inostranstvu. Konkretno, transferi u evrima ka zemljama EU više se ne tretiraju kao međunarodna plaćanja, već kao domaća, provizije koje su ranije bile 10, 20 ili čak 40 evra, sada se svode na jedan do dva evra, često kao kod domaćeg prenosa. Takođe, novac koji je ranije putovao dva do pet radnih dana, sada se prenosi u roku od jednog dana, a u budućnosti i istog dana – postoji proizvod instant plaćanja i u milisekundi novac je tu“, pojašnjava on.

Vasić navodi i praktičan primer.

„Ako građanin šalje 500 evra detetu koje studira u EU ili plaća uslugu u inostranstvu, razlika u trošku i brzini je značajna i dugoročno vrlo opipljiva“, ističe naš sagovornik.

S druge strane, kako naglašava, za firme je SEPA još važnija vest.

„Za njih to znači niže transakcione troškove kod uvoza, izvoza i usluga, lakše upravljanje gotovinom i likvidnošću, brže fakturisanje i naplatu, kao i jednostavniju integraciju sa partnerima iz EU“, pojašnjava Vasić.

Kako dodaje, za izvozno orijentisane firme – IT sektor, frilensere, logistiku, konsultantske i kreativne industrije, ovo je konkretno povećanje konkurentnosti, bez dodatnih subvencija ili administrativnih zahteva.

Vasić napominje da ovo nije zamena dinara evrom.

„SEPA nema nikakve veze sa zamenom dinara niti sa monetarnim suverenitetom Srbije. Dinar ostaje jedino zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji. SEPA reguliše isključivo tehnički način prenosa evra između banaka, ne valutu u kojoj se plaća unutar Srbije“, objašnjava on.

Kako dodaje, onaj ko prima platu u dinarima, nastavlja da je prima u dinarima. Ko plaća račune u dinarima, plaća ih kao i do sada.

„SEPA samo čini evro-transakcije sa inostranstvom jeftinijim i efikasnijim“, poručuje Vasić.

Kako opisuje, SEPA je mali korak administrativno, ali veliki korak praktično.

„Građani štede novac i vreme, privreda dobija brzinu i konkurentnost, a finansijski sistem Srbije se dodatno usklađuje sa evropskim standardima bez gubitka kontrole nad sopstvenom valutom.
Procena je da će ukupna godišnja ušteda građana i privrede biti između 50 i 60 miliona evra“, zaključuje Vasić.