Simboli nacije odlaze u bescenje

Visoke cene nafte počinju da uzimaju ozbiljan danak u svetskoj avio industriji, tako da je, kao logičan epilog, došla najava da će zbog velike krize avionske industrije u celom svetu, početna cena za prodaju Jata biti znatno manja od 150 miliona evra. Cena od 150 miliona evra je ranije određena, u vremenu kada nikome nije padalo na pamet da bi beskrajno otezanje privatizacije, moglo da ugrozi samo postojanje Jata. U Jatu danas veruju da svako dalje odlaganje privatizacije može pogubno da deluje na poslovanje i konkurentnost ove kompanije, zato što su samo zbog cene kerozina, Jatu ove godine troškovi veći za oko 20 miliona evra. Godinama unazad, pričala se priča o Jatu kao simbolu srpske privrede, gigantu koga se ni po koju cenu ne treba odreći. Neminovni račun je stigao, desetine hiljada ljudi u avio kompanijama dobija otkaze, kompanije koje su i do dvesta puta jače od Jata, nalaze se na ivici ponora. „Sa ovom cenom kerozina na tržištu, više od 100 odsto većom za samo godinu, sve avio-kompanije će imati teškoće, velike probleme u saobraćaju i opstaće samo najjače. Zato što imaju svoje probleme, limitiran je broj kompanija koje bi bile zainteresovane da nas kupe“, izjavio je generalni direktor Jata Saša Vlaisavljević. Tender za prodaju domaće avio-kompanije trebalo je da bude raspisan na proleće, da bi nakon toga privatizacija bila odložena, a novi tender trebalo bi da bude raspisan krajem jula. „Ako vi nešto ne uradite na vreme, čak i oni koji su zainteresovani za privatizaciju, žele da ulože i uđu u taj tender, a vi na to odgovorite svojom postupcima i otezanjem, kao što se desilo kod Jata, ljudi onda gube interes i napuštaju bilo kakvu ideju da uopšte uđu u dokapitalizaciju ili finansijske transakcije sa Jatom“, rekao je Milan Jovanović iz Sindikata pilota Srbije.

Četvrt veka bez novih stadiona, elektrana, deponija…

Fudbalski klubovi, proizvodnja električne energije, komunalne usluge, samo su neslavni primeri koji su nam po svojim posledicama doneli mnoštvo neslavnih rezultata: da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj u zadnjih dvadeset i pet godina nije napravljen ni jedan fudbalski stadion, ni jedan energetski objekat za proizvodnju struje, niti jedna deponija sa pogonima za reciklažu. Tako navijači Partizana „uživaju“ na stadionu građenom 1949. godine, građani bi uskoro mogli da dožive restrikcije struje zato što energetski sistem Srbije ne može da podnese 500.000 novopostavljenih klima uređaja, a 95 odsto smeća na poludivljim deponijama gradova po Srbiji raznosi vetar i divlje životinje, sa potencijalno pandemijskim posledicama po zdravlje ljudi u Srbiji.

Ono što, takođe, treba shvatiti jeste činjenica da ništa bolje nije ni kada se pogledaju druga javna preduzeća, privredni „simboli nacije“, veliki sistemi koje bi uskoro mogla da snađe sudbina Jata. Po relevantnim istraživanjima organizacija koje se bave borbom protiv korpucije, prva na listi usluga za koje ljudi u Srbiji daju mito, jeste pravo na novi fiksni telefon, i ta procedura, posebno u unutrašnjosti, može da traje i godinama. Demonopolizacija i privatizacija fiksne telefonije, slično kao i u slučaju Jata, beskrajno se odlaže, iako je već sada jasno da je korišćenje fiksnih telefona postalo ozbiljno ugroženo korišćenjem mobilnih telefona. Slična je priča i sa internet infrastrukturom, koja bi uskoro, slično već viđenom modelu u mobilnoj telefoniji, mogla da bude tehnološki „preskočena“ bežičnim internetom. Bilo ko može da uporedi iznos svog računa za fiksni telefon, sa svojim računom za mobilni telefon i da shvati da vreme za hitnu privatizaciju fiksne telefonije ubrzano ističe. Iz godine u godinu, demonopolizovano i visoko konkurentno tržište mobilne telefonije, samo će jačati svoj primat u odnosu na statično, visoko monopolizovano tržište fiksne telefonije. A kada tehnološki jaz postane dovoljno veliki, neće biti nikakvo iznenađenje ako saznamo da će u nekoj od narednih godina, cena vodećeg državnog provajdera fiksne telefonije, biti mnogo niža nego što se mislilo. Lista ovako odloženih privatizacija, sa katastrofalnim posledicama i po građane i po sama javna preduzeća, gotovo da je beskrajna.