„Moramo ojačati sistem“: U Srbiji od siromaštva najugroženiji deca i stariji

Održiva ulaganja u ljudski kapital ključna su kako bi se obezbedilo da niko ne bude zapostavljen dok zemlja ostvaruje ekonomski napredak, istaknutno je na današnjem panelu.

„Siromaštvo predstavlja multidimenzionalni problem, koji se ogleda u pristupu obrazovanju, zdravstvu i životnom standardu. Gledajući globalne brojeve, Srbija beleži dobre rezultate, ali fokus mora da bude usmeren na nacionalna merenja. Posmatrano po prihodima, u 2024. godini, 7,7 odsto građana Srbije je siromašno, dok je u rizku od siromaštva 19,7 odsto“, izjavila je stalna koordinatorka za Ujedinjene nacije u Srbiji Matilda Mort.

Ključ u smanjenju siromaštva, prema njenim rečima, ogleda se u izgradnji sistema koji štiti ljude i koji bi otvorio nove mogućnosti.

„Kroz partnerstvo UN-a sa Evropskom unijom radi se na tome da ekonomski rast i socijalna uključenost napreduju zajedno, kako bi se napredak osetio svuda“, dodala je.

Zamenica šefa EU Delegacija u Srbiji Plamena Halačeva, poručila je da siromaštvo u Srbiji ne sme samo da se meri u brojevima i kroz statistiku. Prema njenim rečima, Srbija jeste napravila značajne promene, BDP je porastao, nezaposlenost se smanjila, ali treba obratiti pažnju na sve one ljude koji su ispod ovog praga.

„Socijalna zaštita igra ključnu ulogu u smanjenju siromaštva. I dalje, mnoga domaćinstva koja primaju neki vid podrške muče se da zadovolje osnovne potrebe. Moramo ojačati sistem“, navela je Halačeva.

Podsetila je i da je od 2014. godine, EU investirala više od 91 miliona evra u Srbiju, kako bi se ojačao sistem obrazovanja, zapošljavanja i socijalne zaštite, fokusirajući se specifično na ranjive grupe.

Dodala je i da je od izuzetnog značaja ulaganje u ljudski kapital, jačanje socijalne zaštite i stvaranje dodatnih inkluzivnih poslova.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji i kopredsedavajuća Radne grupe UN-a za ljudski kapital i socijalnu inkluziju, Dejana Kostadinova govorila je o starici iz manjeg grada u Srbiji, koja vodi brigu o svoja dva unučeta i to finansira od svoje penzije.

„Problemi sa kojima se svakodnevno suočava tiču se zadovoljenja osnovnih potreba, od brige da li će imati grejanje tokom zime do toga kako osigurati deci svakodnevno hranu, kako osigurati da deca budu u školi u predviđeno vreme. Ono što je ona tražila nije bila samo finansijska podrška. Tražila je da bude viđena. Tražila je da bude saslušana i važna“, istakla je Kostadinova.

Prema njenim rečima, siromaštvo se ne ogleda samo u visini prihoda, već i u nedostupnosti potrebnih usluga, koje mogu biti nemanje grejanja tokom zime, udaljenost od bolnice ili zdravstvenih ustanova, pa i nemanje interneta.

„Može značiti da nas samo jedan medicinski račun deli od zaduženosti“, zaključila je ona.

Bojana Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji ponovila je da siromaštvo nije samo ekonomski izazov, već je multidimenzionalno i intersekcionalno i oblikovano je faktorima koji uključuju starost, pol, etničku pripadnost i mesto stanovanja.

„Više od polovine žena u Srbiji je van radne snage u poređenju sa muškarcima, kod koji je to 36,4 odsto. Žene i kada ne rade puno radno vreme, one se bave i brigom dece ili drugim članovima porodice“, rekla je Jeremić.

Istakla je i da je veoma bitno raditi na stvaranju i promociji fleksibilnog radnog vremena, obezbeđivanju brige o deci i jednakoj podeli posla između muškaraca i žena.

„Deca i stariji pripadaju grupi koja je najviše pogođena siromaštvom. Skoro jedna od četiri žene u Srbiji živi u siromaštvu“, ocenila je ona doajući da posebnu pažnju treba usmeriti na starije žene koje žive same, na jednočlana domaćinstva, osobe sa malim penzijama.

Naglasila je i da je svaki peti stanovnik u Srbiji stariji od 65 godina što je više od EU proseka. Smatra se da će njihov udeo u ukupnom stanovništvu dostići 28 odsto do 2052. godine.

„Važno je da starije osobe ostanu angažovane i osnažene, jer će samo tako nastaviti da doprinose zajednici, porodici i ekonomiji, jačajuči društvenu koheziju i ljudski kapital“, zaključila je Jeremić.

Marko Jovanović, džavni sekretar u Ministarstvu finansija ocenio je da se radi o multidimenzionalnom izazovu koji duboko utiče na svaki deo društva i usko je povezan sa obrazovanjem i zapošljavanjem, zdravstvenom zaštitom i drugim ekonomskim politikama.

„Siromaštvo dugoročno ugrožava ljudski kapital, smanjuje potencijal ekonomskog rasta i ograničava konkurentnost preduzeća. Makroekonomske i fiskalne politike su ključ u rešavanju siromaštva. Pravilno usmerene javne finansije imaju presudnu ulogu u smanjenju nejednakosti i ostvaraju vrata ka daljim reformama“, napomenuo je on dodajući da je naša ekonomska politika usmerena upravo ka kvalitetnijem životu građana.

Jovanović je istakao da kontinuirano povećavamo minimalnu zaradu, penzije i plate u javnom sektoru. Nezaposlenost je smanjena na 8,6 odsto u 2024. godini, dok je zaposlenost dostigla rekordne nivoe „što je doprinelo široko rasprostranjenom unapređenju životnog standarda“.

U 2024. godini realni BDP je porastao za oko 3,9 odsto, što je bila jedna od viših stopa rasta u Evropi. Prema njegovim rečima, socijalna komponenta budžeta je poboljšana boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za zdravstvo i obrazovanje.

„Nastojimo da gradimo društvo u kojem svako ima šansu da napreduje“, izjavio je Marko Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Đorđe Todorov, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ocenio je da se održivi rast zaposlenosti zasniva na znanju i dostojanstvenom radu, što doprinosi kvalitetnijem tržištu rada i smanjenju socijalnih nejednakosti.

„Ključnu ulogu u tome ima međusektorska saradnja i usklađenost politika obrazovanja, privrednog razvoja i socijalne zaštite. Posebno ističemo značaj garancije za mlade, koja se u saradnji sa Evropskom unijom sprovodi kao pilot projekat u Kruševcu, Nišu i Sremskoj Mitrovici, obuhvatajući 20
lokalnih samouprava. Ovaj projekat pokazuje koliko je važna saradnja institucija u rešavanju pitanja zapošljavanja i socijalne uključenosti“, rekao je Todorov.

Ana Prodanović iz UNICEF-a istakla je da siromaštvo nije samo nemogućnost stavljanja hrane na sto tokom jedne nedelje, već se ogleda i u mogućnosti kupovine knjiga, igračaka, odlaska na izlet ili ekskurziju.

„Već sada se izdvajaju deca koja žive u gradovima, deca koja žive na selu. Gotovo 30 odsto domaćinstava na selu su siromašna u poređenju sa šest odsto koja žive u gradu. To je jedna velika nejednakost iz koje ta deca kreću u dalji životni pohod“, istakla je ona dodajući da siromašna deca nemaju više od tri knjige u svom domaćinstvu, ređe pohađaju predškolsko i ređe imaju priliku da učestvuju u plaćenim vannastavnim aktivnostima.

Često se dešava i da odustanu od obrazovanja zbog svih prepreka na koje nailaze.

S obzirom na to da je stopa rizika od siromaštva višestruko veća na selu, od izuzetnog značaja je raditi na infrastrukturi i povezanosti ruralnih područja sa gradovima.

„Važno je usmeriti sredstva onima kojima je to najpotrebnije. Mi nemamo uvid u to koliko država troši na decu i smatramo da je to jedna bitna tema o kojoj bi trebalo povesti razgovor. Potrebno je razumeti gde ide sadašnja potrošnja da bismo je učinili efikasnijom“, izjavila je Prodanović.

Među najugroženijim grupama su deca, nezaposleni i stariji od 65 godina. Pored ovih grupa u riziku su i jednočlane porodice, pogotovo ako je ta osoba starija od 65, kao i jednoroditeljske gde se jedan roditelj brine o domaćinstvu. Starije žene su suočene sa stopom siromaštva od 25 odsto u poređenju sa 23,6 odsto za sve starije sugrađane.

I zaposlenost pravi značaju razliku, jer siromaštvo pogađa čak 50,8 odsto nezaposlenih, a samo 4,8 odsto zaposlenih lica, prema podacima RZS-a iz Ankete o prihodima i uslovima života.

Takođe, dohodovna nejednakost u Srbiji je među najvišima u Evropi. Najbogatijih 20 odsto zarađuju 5,6 puta više od najsiromašnijih 20 odsto.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.