Skup i nepotreban poduhvat

Preliminarno dogovorenu nabavku ruskog oružja Vučić obrazlaže činjenicom da se jedna susedna zemlja (Hrvatska – prim. Z. R.), pod okriljem NATO, intenzivno naoružava najsavremenijim naoružanjem, pa i rampama za lansiranje raketa dometa do 300 kilometara, te da i Srbija, uprkos miroljubivoj politici koju vodi u regionu, zarad svake eventualnosti mora da bude spremna. O tome šta Srbija kupuje od Rusije Vučić ne govori precizno jer, kako tvrdi, to je predmet razgovora ekspertskih timova dveju zemalja. „Priznaje“, međutim, da je sa Rusima dogovoren remont njihovih helikoptera, trenutno lociranih u Češkoj i Poljskoj, te nabavka desetak transportnih helikoptera, od kojih su dva već plaćena, dok jedan treba da stigne do kraja godine.

Ako je suditi prema pisanju pojedinih ruskih medija, predsednik Vlade Srbije stigao je u Moskvu sa podužim spiskom oružja i vojne opreme koje Srbija želi da kupi od Rusije. Tako jedan od njih, pod krupnim naslovom „Beograd je naš“, navodi da vojnotehnički ugovor predviđa prenaoružavanje Vojske Srbije (VS), odnosno potpuno naoružavanje VS prema ruskim vojnim standardima. To bi za posledicu moglo da ima definitivno udaljavanje Srbije od NATO, a gotovo izvesno i od evropskih integracija, što je, sudeći prema napisima srpske režimske štampe, jedan od ciljeva ruske spoljne politike na Balkanu. U tom kontekstu navodi se da Srbija želi da od Rusa kupi top, poznat pod nazivom „proizvod 242“, koji bi bio postavljen na oklopno vozilo „Lazar 2“, čime bi to vozilo postalo jurišno ofanzivno oružje (neka vrsta lakog tenka). Srpske vlasti i Vojska Srbije planiraju da u Rusiji, opet prema navodima ruskih medija, nabave i vozilo nosivosti od 25 do 35 tona. To bi omogućilo kretanje haubice „Nora“, koja bi, sa ugrađenim ruskim topom, postala ofanzivno artiljerijsko oruđe.

Srbija je, navodno, zainteresovana i za kupovinu sistema protivraketne odbrane. Još uvek nije poznato koje sisteme PVO Srbija želi, ali se pretpostavlja da je reč o protivraketnom sistemu za niskoleteće ciljeve, koji može da se uporedi samo sa isporukama S-300 Iranu. Ako je o tome reč, onda Srbija planira da kupi sistem za suprotstavljanje operativno-taktičkim raketama kojima, prema tvrdnjama ruske strane, u regionu raspolaže jedino NATO, a ne i tradicionalni protivnici Srbije. Uz to, Srbija razmišlja i o kupovini borbenih jurišnih helikoptera, kao i remontovanih aviona MIG 29. Navodi se i to da bi Rusija mogla da pokloni Srbiji određen broj borbenih aviona i jurišnih helikoptera. Vrednost oružja i vojne opreme koji Srbija, prema navodima ruskih medija, želi da kupi od Rusije iznosi ni manje ni više nego – pet milijardi dolara. Taj novac bio bi obezbeđen iz ruskog dugoročnog kredita, što znači da bi srpski građani kupovinu ruskog oružja morali da otplaćuju godinama.

Dobri poznavaoci ove problematike tvrde da je Vojsci Srbije zaista potrebno savremenije naoružanje i vojna oprema, bez obzira na to da li se nabavlja iz Rusije, ili neke druge države. Tim pre što se, osim topa za vozilo „Lazar 2“, radi o oružju koje se u Srbiji ne proizvodi. Nikako, međutim, ne veruju, ili ne žele da veruju, da bi vrednost aranžmana vezanog za kupovinu oružja mogla da iznosi pet milijardi evra. U tim krugovima tvrde da bi, s obzirom na činjenicu da je srpski vojni budžet relativno mali, za kupovinu savremenog naoružanja, i to isključivo za odbranu zemlje, moglo da se izdvoji između 200 do 300 miliona evra. Nejasno je, smatraju, zbog čega se od Rusa kupuje top za postavljanje na vozilo „Lazar 2“, kad se u Zastavi upravo razvija proizvodnja za to vozilo, ali u NATO kalibru 30X173 mm. Da li to znači da država želi da novcem poreskih obveznika finansira i kupovinu ruskog topa i razvoj proizvodnje sličnog topa u Kragujevcu, pitanje je na koje zasad nema odgovora.

Kad je reč o naoružavanju Vojske Srbije upućeni smatraju da je to nepotreban i skup posao. Tačno je, naime, da najveći deo domaćeg pešadijskog i artiljerijskog naoružanja ima ruske kalibre, ali je, s druge strane, činjenica i da je najnovija Zastavina vojna puška M 21, koju je Vojska Srbija uvrstila u svoje naoružanje, u NATO kalibru 5,56 mm. Vojska Srbija ima i topove „Hispano“, sa NATO kalibrom od 20 mm, kao što je i lično oružje (pištolji) u VS zapadnog kalibra. Otuda bi naoružavanje VS isključivo prema ruskim standardima bio (pre)skup i nepotreban posao.

Šta je izvesno?

U ovom trenutku najizvesniji je remont ruskih helikoptera, čime bi se obezbedilo upošljavanje kapaciteta u Remontom zavodu „Moma Stanojlović“. U taj posao bili bi uključeni i pančevačka Utva, kao i delovi Prve petoletke u Trsteniku. Mada još nije definisano koliko bi helikoptera bilo remontovano, domaći stručnjaci tvrde da Srbija raspolaže kadrovskim i prostornim potencijalom za popravku pet helikoptera godišnje. Smatraju da bi taj posao obezbedio solidnu ekonomsku korist zemlji, ali i omogućio delu domaće namenske industrije da ovlada novim tehnologijama. Pominje se da bi u Srbiji mogli da budu remontovani helikopteri „mi 17“.