Skuplji krediti za korisnike u Srbiji nego u regionu: Možemo li očekivati manje marže banaka, koje najavljuje NBS?

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković najavila je da NBS sprovodi analize koje za rezultat treba da imaju predlaganje konkretnih rešenja u cilju smanjenja marži banaka.

„U tom smislu ćemo nastaviti da preduzimamo aktivnosti u cilju nalaženja najboljih rešenja za smanjenje kamatnih stopa, odnosno marži na kredite, i omogućavanja povoljnijih uslova zaduživanja naročito građana sa nižim primanjima, vodeći računa kao i uvek, kako o svim kratkoročnim, tako i dugoročnim efektima najavljenih mera“, objasnila je ona.

Tabaković je ukazala i da iste banke nemaju iste marže u Srbiji i okruženju.

„Kada se uporede uslovi zaduživanja klijenata kod banaka članica iste bankarske grupe koje posluju u Srbiji i banaka koje posluju u državama u okruženju, nije redak slučaj da te banke klijentima nude povoljnije kredite u pogledu visine kamatnih stopa za istu vrstu kreditnog proizvoda“, naglasila je.

Oni, kako je pojasnila, pri definisanju kamatnih stopa primenjuju niže marže u odnosu na banke članice iste bankarske grupacije u Srbiji.

Finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić za Danas kaže da ova tema nije nova.

„O maržama se govori godinama, ali do sada bez konkretnijih institucionalnih poteza. Sama najava može imati psihološki efekat na banke da revidiraju svoje prakse, ali bez regulatornih instrumenata i stvarnog nadzora, teško je očekivati sistemske promene“, smatra on.

Ljudima sa nižim primanjima, kako dodaje, banke već sada pristupaju oprezno, a često i konzervativno.

„Ako se želi da se njima omogući povoljnije zaduživanje, mora se rešavati i pitanje rizika, ne samo marže“, poručuje Vasić.

On potvrđuje da je tačno da banke u Srbiji primenjuju više marže nego iste grupacije u drugim zemljama regiona, ali kaže da to nije iznenađenje.

„Srbija jeste zemlja sa većim regulatornim i političkim rizikom u očima matičnih banaka, a dodatno imamo tržište gde je konkurencija manja, a profitna očekivanja izuzetno visoka. Marže se kod nas kreću i do četiri ili pet odsto iznad referentne kamatne stope, dok su u nekim susednim zemljama istih bankarskih grupacija niže i za jedan do dva procentna poena“, ukazuje Vasić.

Kako objašnjava, razlika dolazi iz percepcije rizika, troškova obrade, ali i nedostatka transparentne konkurencije.

Vasić naglašava da je lako uporediti marže koje banke uzimaju kod nas i u okruženju.

„To se najjednostavnije radi upoređivanjem Efektivne kamatne stope (EKS) za iste tipove kredita: keš, stambeni, refinans, auto – u Srbiji i, na primer, u Hrvatskoj ili Bugarskoj. Kada uporedimo EKS kod istih banaka, lako se vidi da je korisnik u Srbiji često zadužen pod skupljim uslovima. Takva analiza bi trebalo da bude redovna praksa, i idealno bi bilo da NBS ili neko nezavisno telo redovno objavljuje te komparativne podatke“, smatra on.

U teoriji, kako kaže, banke su dužne da objave sve elemente koji ulaze u formiranje kamate – referentnu stopu (npr. BELIBOR, EURIBOR) i fiksnu maržu.

„Međutim, u praksi, korisnik često ne zna zašto je baš njemu određena ta konkretna marža, niti da li je mogao da prođe bolje. Nedostaje sistemsko objašnjenje razlike u riziku između korisnika A i korisnika B. Transparentnost postoji u papirima, ali ne i u suštini. Banke koriste asimetriju informacija u svoju korist“, upozorava on.

Prema njegovim rečima, NBS mora da balansira između uloge regulatora i očuvanja stabilnosti sistema.

„Ako se mešanje NBS u rad privatnih banaka ogleda u traženju više odgovornosti i pravičnosti – to je pozitivno. Ali direktno određivanje marži bi bilo protivno tržišnoj logici i moglo bi dovesti do povlačenja kapitala ili smanjenja kreditne aktivnosti“, navodi Vasić.

Umesto toga, kako predlaže, NBS može da jača nadzor, promoviše konkurenciju i zahtevati veću transparentnost, što bi imalo zdrav i dugoročan efekat.

Da li će mere NBS imati konkretne efekte po korisnike kredita, kako kaže, zavisi od toga koje će mere konkretno biti preduzete.

„Ako se ostane na verbalnim porukama, efekat će biti simboličan. Ako se krene u smeru preciznijeg nadzora, javnog poređenja marži, rangiranja banaka po fer uslovima zaduživanja – efekat će biti daleko ozbiljniji. Banke reaguju na reputaciju i pritisak tržišta, možda više nego na samu regulativu“, poručuje Vasić.

Naš sagovornik predlaže još neke mere koje bi bile dobre za zaštitu građana sa nižim primanjima pri zaduživanju.

„Uvođenje ‘socijalno orijentisanih’ kreditnih linija uz podršku države ili razvojnih banaka. Zatim standardizacija minimalnih uslova – da se jasno zna šta su osnovni, priuštivi proizvodi. Dalje, tu je i finansijska edukacija – ljudi sa nižim prihodima često potpisuju ugovore koje ne razumeju. Poželjno je i uvođenje limita za marže kod kredita manje vrednosti, kao i podsticanje konkurencije kroz digitalne banke i ‘fintech’ rešenja“, zaključuje Vasić.

Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva kaže za Danas da bez obzira što bi ta mera i bila dobra, u smislu nižih kamatnih stopa, ona opet podrazumeva zaduživanje građana.

„Ovde vidimo da je plan zaduživanje građana sa najnižim primanjima. Očigledno je prepoznato da oni ne mogu da ispune neki normalan finansijski ciklus, nego je potrebno da im se omogući da žive i kupe nešto preko kredita“, ukazuje on.

Oni sa najnižim primanjima, kako dodaje, sigurno ne mogu da apliciraju za stambeni kredit.

„S jedne strane imamo skupe nekretnine koje nikada nisu bile skuplje, cene su na maksimumu. S druge strane, bankarski krediti su skupi. Zato nisam siguran da će smanjenje marži banaka doneti neku značajnu dobrobit toj kategoriji ljudi, bar kada pričamo o stambenim kreditima“, navodi Gavrilović.

Sve u Srbiji je skuplje nego u zemljama regiona, podseća on.

„Mi smo pravili poređenje pre par godina za stambene kredite i videlo se da su fiksne kamate kod nas bile za do tri procentna poena veće u odnosu na zemlje regiona“, kaže naš sagovornik.

On podseća da je i NBS ranije reagovala Zakonom o ograničenju kamatnih stopa.

„Očigldno da ni taj zakon nije bio dovoljan i poseže se za novom merom i novim spuštanjem kamatnih stopa. To neće bankama smanjiti profit, one će zaraditi na neki drugi način. NBS će sigurno naći način da im taj gubitak kompenzuje“, naglašava Gavrilović.

On navodi da bi pozitivna stvar mogla da bude to da građani kreditima zatvore neke skuplje kredite koje imaju.

„Ako ti krediti budu jeftiniji od postojećih, građani bi mogli da uzimaju te nove kredite i njima zatvaraju skuplje kredite i da im ostane deo novca koji mogu da upotrebe za neke druge stvari“, ističe Gavrilović.

Prema njegovim rečima, najčešće primedbe građana su te da su krediti skupi, a često građanima sa niskim primanjima budu i nedostupni.

„Ono što bi trebalo da bude prioritet države je da radi na tome da se standard građana poboljša, a ne da im se poboljša situacija da mogu da se zadužuju putem kredita. Bilo koje zaduživanje nije dobro, čak i da je najmanja kamata“, ukazuje on.

Ako bi smanjenje marži banaka pogodilo i buduće korisnike stambenih kredita, kako kaže Gavrilović, onda bi se tim ljudima olakšalo da kupe nekretnine.

„Vidimo da je cena nekretnina na maksimumu, a i prodaja je usporila, a s obzirom da su u izgradnji stanova uglavnom ljudi bliski vlasti, potrebno je pomoći ljudima da kroz jeftinije kredite kupe stanove od tih ljudi koji su bliski vlasti. Nijedna ova mera nije samo zbog građana, verujem da postoji i drugi faktor, koji se ne komunicira javno, tako da se kroz neku uslugu građanima, učini usluga i na drugom mestu, koja je vlastima bitnija“, navodi on.

Međutim, svaka promena koja je u korist potrošača, makar i minimalna i ako obuhvata ograničen broj ljudi, jeste dobra i treba da se sprovede, zaključuje Gavrilović.