Solarević: Izmenama Plana generalne regulacije Beograda potencijalno je ugrožen i Kalemegdan

Kako navodi u svom saopštenju, Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je u uslovima Zavoda izdatih u toku ranog javnog uvida izmena Plana generalne regulacije Beograda u novembru prošle godine naveo da je za celo područje Kalemegdana potrebno da se izradi prostorni plan područja posebne namene, odnosno ista vrsta plana kao za Beograd na vodi ili bolje rečeno lex specialisa kojim je legalizovano rušenje Sajma.

„Važećim Planom generalne regulacije Beograda je za Kalemegdan planirana namena za zelene površine i pretežno ustanove kulture i obavezna je izrada plana detaljne regulacije isto kao i za Sajam. Prostorni plan područja posebne namene za Kalemegdan može da reaktuelizuje gondolu i omogući uništavanje Kalemegdana kroz promenu namene površina kao za Sajam čime je legalizovano njegovo rušenje“, ističe ona.

Važećim Planom generalne regulacije Beograda je za Sajam planirana namena za komercijalne sadržaje. Solarević tvrdi da je namena kroz prostorni plan za Beograd na vodi promenjena u namenu za stanovanje i pri tome je potpuno zanemareno šta je predviđeno važećim Planom generalne regulacije Beograda koji je trebalo da bude planski osnov za izradu prostornog plana za Beograd na vodi.

„Sada se kroz izmene Plana generalne regulacije Beograda legalizuje rušenje Sajma primenom pravila građenja prostornog plana za Beograd na vodi. Ukoliko ovaj urbanstički revizionizam prođe ispašće da je umesto Sajma oduvek planirana izgradnja stambenih kula od 120 metara i marine. Drugi primer zloupotrebe prostornog plana područja posebne namene je Košutnjak. Pre pet godina je na ranom javnom uvidu bio plan detaljne regulacije za kompleks Avala filma na Košutnjaku kojim je planirana izgradnja preko pola miliona novih kvadrata stambenog i poslovnog prostora i seča Košutnjaka. Zbog pritiska javnosti ovaj plan nije prošao javni uvid i nije usvojen. Međutim, u decembru prošle godine Vlada RS je donela odluku o izradi prostornog plana za Košutnjak i to između ostalog na osnovu sprovedenog javnog arhitektonskog konkursa kod kojeg se ne dovodi u pitanje da li treba da se grade stambeno-poslovni objekti na Košutnjaku već koliko treba da se gradi. Važećim Planom generalne regulacije Beograda je i za Košutnjak obavezna izrada plana detaljne regulacije, navodi se u saopštenju Solarević.

Ona ističe da kulturna i prirodna dobra uživaju zakonsku zaštitu ne samo na osnovu odluka o zaštiti već i kroz mere zaštite i vrednovanje prostora u urbanističkim planovima.

„Planove detaljne regulacije usvaja Skupština grada Beograda i na njih građani mogu da ulože amandman i da traže da se plan odbaci za razliku od prostornih planova područja posebne namene koje usvaja Vlada RS i za koje ne postoji mogućnost ulaganja amandmana. Na primeru Sajma smo videli da se izradom prostornog plana područja posebne namene umesto plana detaljne regulacije planiranje prebacuje sa grada na republiku da bi se na silu nametnulo protivzakonito plansko rešenje koje se kosi sa svim važećim planovima i legalizovalo rušenje Sajma kao i da bi se učešće i uticaj građana sveli na minimum. Za Košutnjak već imamo naznake da će biti primenjen isti mehanizam zloupotrebe, a isto možemo da očekujemo za Kalemegdan, a i Generalštab. Ako se za Kalemegdan bude radio prostorni plan područja posebne namene kao za Beograd na vodi možemo da očekujemo isti scenario kao i za Sajam, odnosno legalizaciju uništavanja našeg kulturnog nasleđa kroz promenu namene površina“, napominje ona.