Šoškić: Bilo kakvo prolongiranje dogovora o prodaji NIS-a imalo bi višestruko loše posledice

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija spremna da pruži rok od 50 dana da Rusija pokaže kupoprodajni ugovor za NIS, a ako se to ne dogodi, neće ni tada biti odmah nacionalizacije, već će Srbija postaviti svoju upravu i ponuditi najveću moguću cenu za većinsko vlasništvo u toj naftnoj kompaniji.

Vučić je rekao da je Rafinerija u Pančevu sada u režimu „tople cirkulacije“ i da u njemu može biti do 29. novembra ukoliko ne stigne dozvola da naftovodom JANAF poćne da stiže nafta.

„Ako jedna velika kompanija počne da smanjuje svoju ekonomsku aktivnost, to će nesporno da utiče na smanjivanje BDP, zbog same te kompanije, zbog toga što ona ima čitav niz nekih veza u nacionalnoj ekonomiji“, rekao je Šoškić FoNetu.

On smatra kako bi bilo prirodno očekivati da vlasnik dominantnog paketa kompanije što pre pokuša da reši prodaju.

„Ako se na neki način ti pregovori oduže, samo će vlasnik dobiti manje posle toga. A da ne govorim o tome i kakvi su efekti na Srbiju i da će tu biti problema. Ako se Rafinerija zaustavi, ja pretpostavljam da to, kao kod svih velikih strateških industrijskih postrojenja, znači ogroman trošak ponovnog pokretanja“, ocenio je Šoškić.

Prema njegovom mišljenju, većinski vlasnik kompanije trebalo je ranije da pokuša da izađe iz vlasništva, ali je i država godinama unazad trebalo da se na ozbiljan način bavi tim problemom.

„Ne samo od kad je početkom godine rečeno da će NIS biti pod sankcijama, time je trebalo baviti se i godinama ranije. Od 2022. godine, kada je počeo intenzivni rat u Ukrajini, moglo se pretpostaviti da će Zapad imati negativan odnos kod vlasništva ruskog dominantnog partnera u Naftnoj industriji Srbije. To je bilo krajnje vreme da se to pitanje stavi ozbiljno na dnevni red“, konstatuje Šoškić.

On smatra da je Srbija o toj problematici trebalo ozbiljno da da razmišlja još 2014. kada nije dobila „Južni tok“, kako je inicijalno bilo pregovareno i obećano.

Šoškić se osvrnuo i na upozorenje koje je stiglo od ekonomista Svetske banke i njenog izveštaja „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“ u kojem se ukazuje i na rizike po ekonomiju Srbije.

Prema njihovoj proceni, ukoliko bi dinar oslabio 30 odsto, to bi značilo da se značajno uvećava javni dug, a da se ne zna kako bi se održalo finansiranje iz budžeta.

Nekadašnji guverner potvrđuje da bi, u slučaju da dinar izgubi na vrednosti, javni dug momentalno porastao u odnosu na BDP.

„Naš ukupan javni dug izgleda bolje nego što bi trebalo da izgleda, s obzirom na nivo prirasta duga koji se desio od 2012. do danas“, zaključio je Šoškić.