Spas u nabavci ogreva šest meseci pre početka grejne sezone

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

To praktično znači da bi ovu vrstu ogreva trebalo nabaviti već u aprilu jer, kako tvrde stručnjaci, drvetu treba između pet i šest meseci da se vlažnost, koja neposredno posle seče iznosi 50 odsto, do početka grejne sezone spusti na optimalnih 20 do 25 odsto. Jedan u nizu projekata koje je Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) realizovala u Srbiji odnosi se upravo na povećanje efikasnosti korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima. Reč je o GIZ DKTI programu „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koji se, pod pokroviteljstvom nemačke Vlade, sprovodi u Južnoj i Jugozapadnoj Srbiji, preciznije u Leskovcu, Vlasotincu, Užicu i Bajinoj Bašti.

– Rezultati istraživanja na terenu pokazuju da manje od jedan odsto od ukupnog broja domaćinstava, koja koriste drvo za potrebe grejanja, to čini na efikasan način. Drugim rečima, domaćinstva za zagrevanje stambenog prostora troše znatno veću količinu drveta, samim tim i drvne energije, nego što je to potrebno. Jedan od razloga za to je navika da se ogrevno drvo nabavlja jedan do dva meseca pre početka grejne sezone, ali i pogrešno verovanje da će se, ukoliko se koriste sirovo drvo, manje potrošiti. Tu su i nepravilno loženje vatre, kao i nedostatak termo izolacije – objašnjava čitaocima Danasa Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Na pitanje kako naterati domaćinstva da se racionalnije ponašaju, a time i zaštiti šume kao prirodni resurs, naš sagovornik kaže da je to jedan od ciljeva ovog projekta i da se u saradnji sa lokalnim samoupravama, regionalnim razvojnim agencijama, kao i proizvođačima uređaja za grejanje na čvrsta goriva, za domaćinstva u izabranim regionima, već drugu godinu za redom, organizuju obuke i predavanja stručnjaka iz te oblasti. Podseća, takođe, da su do sada organizovane četiri prezentacije na otvorenom na kojima je posetiocima praktično demonstriran način pravilnog korišćenja ogrevnog drveta. Osim toga, svaki od učesnika na ovim edukativnim radionicama, dobija Vodič za efikasno korišćenje ogrevnog drveta.

Stručnjaci se slažu s konstatacijom da nema čistijeg goriva od drveta i kao argument navode podatak da prilikom sagorevanja drvo emituje čak 18 puta manju količinu ugljendioksida nego ugalj, 17 puta manje nego gas i oko 11 puta manje od mazuta. Prema oceni profesora Glavonjića, kroz povećanje efikasnosti korišćenja drveta ne samo da se racionalizuje potrošnja tog ogreva, već se i smanjenju emisije CO2. „Posmatrano u tom kontekstu izuzetno je važno promeniti navike domaćinstava i uveriti ih da je racionalnije nabaviti ogrevno drvo najmanje šest meseci pre početka grejne sezone. Treba naglasiti da se korišćenjem suvog drveta emituje mala količina CO2 i drugih štetnih gasova čime se doprinosi smanjenju aerozagađenja u zimskom periodu“, ističe naš sagovornik.

Sve ukazuje na to da su drvni peleti sve popularniji kao ogrev u domaćinstvima. Godišnje se u Srbiji proizvede oko 200.000 tona peleta od čega se polovina potroši na domaćem tržištu, a ostalo se izvozi. To je, reklo bi se, dobar znak, ipak, koliko je svest o prednostima tzv. zelene energije razvijena kod potrošača u Srbiji?

– Možda ne toliko svest, koliko se brzo šire pozitivna iskustva o komforu koji pružaju drvni peleti, s obzirom na to da imaju izuzetno veliku enrgetsku vrednost, a oslobađaju ispod jedan odsto pepela. Na to ukazuju i podaci prema kojima se, iz godine u godinu, broj domaćinstava koja prelaze na drvni pelet povećava. Na taj način ta domaćinstva, pomalo nesvesno, doprinose povećanju količine zelene energije koja je proizvedena u Srbiji i koja se potroši, takođe, u Srbiji. To je naš nacionalni interes. Kroz edukativne radionice, koje se sprovode u izabranim pilot regionima, posebna pažnja usmerena je upravo na zelenu energiju i efekte njenog korišćenja po nacionalnu ekonomiju – zaključuje profesor Glavonjić.

glosa

Procenjuje se da samo domaćinstva u Srbiji godišnje potroše oko 6,4 miliona kubnih metara ogrevnog drveta što je dva puta više u odnosu na prosek u Evropskoj uniji

Značajna ušteda

– Ukoliko bi se efikasnost korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima povećala za samo pet odsto to bi, posmatrano na godišnjem nivou, značilo uštedu oko 300.000 metara kubnih drveta. Reč je o respektabilnoj količini koja garantuje da će smanjiti pritisak na šume. To bi sigurno doprinelo njihovom očuvanju i racionalnom korišćenju – procenjuje za Danas Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu i dodaje da je urađen poseban video vodič u kojem su postupno obrađene sve faze u procesu nabavke, skladištenja i korišćenja ogrevnog drveta.