Spasa nema ni od Finaca ni od Kineza

A kako se situacija razvija u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, nije nemoguće da Srbija, u dogledno vreme, ostane i bez proizvodnje putničkih vozila. Ali to je već druga priča, ili, možda, i nije, jer govori o neodgovornom odnosu države i njenih predstavnika u izvršnoj vlasti, ne samo aktuelnoj, prema metalskom kompleksu i automobilskoj industriji, kao jednom od najbitnijih segmenata svake razvijene svetske privrede. U tom kontekstu nije naodmet podsetiti da će predsednik SAD Barak Obama ostati upamćen i po tome što je, „upumpavanjem“ više stotina miliona dolara u posrnule detroitske gigante Dženeral motors i Krajsler, ne samo spasio američku automobilsku industriju nego je i vratio na staze stare slave.

U Srbiji se, međutim, odnos države i njenih zvaničnika prema privredi i industriji uglavnom svodi na isprazna obećanja, zarad kupovine vremena i socijalnog mira, što naročito dolazi do izražaja u slučaju nekada moćne Fabrike automobila Priboj (FAP). Nekoliko stotina radnika te fabrike stupilo je u štrajk, tražeći isplatu neisplaćenih zarada, povezivanje radnog staža za pet i po godina, te konačno rešavanje statusa preduzeća, koje im je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić svojevremeno javno obećao. Premijer Vučić je, podsetimo, pre dve godine, u vreme masovnog protesta radnika FAP-a, otišao u Priboj i pobunjenim „kamiondžijama“ obećao da će status njihove fabrike biti rešen, jer je za FAP pronađen strateški partner – finska kompanija SISU… Stvari, međutim, nisu išle željenim tokom. Kako saznajemo od sagovornika u FAP-u, nadležna tenderska komisija obavestila ih je da od partnerstva sa Fincima nema ništa, jer ne žele da preuzmu nešto više od 600 radnika. Nisu zadovoljni ni činjenicom da im, kao strancima, nije omogućeno da učestvuju u proizvodnji teretnih vozila za Vojsku Srbije, koja bi, prema najnovijim obećanjima nadležnih, trebalo da se prave u pribojskoj fabrici.

Kao potencijalni strateški partneri FAP-a pominjani su i Mercedes, češka Tatra i pojedine kineske kompanije koje u Srbiju pozivao predsednik Tomislav Nikolić. S druge strane radnici poručuju da je „Priboj dolina gladi“, te da je FAP, „koji je izgradio pola Srbije, propala fabrika“. Da li će ovaj najgori scenario postati realnost to ćemo videti već krajem maja, kad prestaje zaštita preduzeća od poverilaca, i do kad će Ministarstvo odbrane morati da se izjasni da li zaista želi da preuzme deo firme za proizvodnju nekoliko desetina vojnih vozila godišnje. Do tada će se verovatno znati i da li će bosanska firma Preciza iz Goražda da preuzme pogon (Preseraj) FAP-a u pribojskoj Slobodnoj zoni. Ono što je, međutim, već sada izvesno, jeste da je ozbiljna proizvodnja teških kamiona u Srbiji – ugašena. U FAP-u je, prema saznanjima Danasa, ostao još jedan takav kamion koji će, najverovatnije, postati muzejski eksponat.

Moglo bi da se konstatuje da je ugašena i proizvodnja lakih i srednjih kamiona, nosivosti od pet do deset tona, s obzirom na to da Zastavina fabrika kamiona, koja je do 1992. godine, u partnerskoj firmi, godišnje proizvodila do 10.000 kamiona, faktički više ne postoji. Većina preostalih radnika lane je uz tzv. socijalni program, odnosno otpremnine od pet do šest hiljada evra, pobegla na ulicu. Nekoliko desetina preostalih „kamiondžija“ ovih dana čeka sve izgledniji stečaj i podelu fabrike na pet ili šest delova i njihovu eventualnu prodaju. Doduše, i njima stiže uveravanje da će Ministarstvo odbrane da preuzme deo fabrike u kome će da organizuje proizvodnju neborbenih vojnih vozila, ali je i to obećanje na sve dužem štapu. Podsetimo da je italijanski IVEKO, prema Memorandumu o razumevanju, koji je u septembru 2008. potpisan sa Vladom Srbije, trebalo da se vrati u Kragujevac. Povratak renomiranog italijanskog proizvođača kamiona u Zastavu sprečila je globalna ekonomska kriza, koja je posebno pogodila automobilsku i kamionsku industriju. U Kamione su, u prethodne dve-tri godine, najčešće navraćali predstavnici kineskih kompanija, među kojima su bili i oni dve najveće – privatne Huang hai i državne JAK motors. Sa tim kompanijama su, u proleće 2014. godine, potpisani memorandumi o saradnji kojima je bila predviđena izgradnja nove kineske fabrike za proizvodnju teretnih i terenskih vozila u Kragujevcu. Ti memorandumi su, međutim, ostali mrtvo slovo na papiru zbog, kako se nezvanično moglo čuti, zahteva Kineza da imaju monopolski položaj na domaćem tržištu. Ipak, te informacije nikada nisu zvanično potvrđene.

Kineske kompanije su svojevremeno „obletale“ i oko nekadašnje Zastavine fabrike automobila, ali nikada konkretan dogovor nije postignut. No, nisu Kinezi dužni da spasavaju srpsku privredu i industriju, kad je sve dosadašnje vlade, počev još od famozne Osme sednice, zdušno urušavaju. Sva nastojanja i svi apeli upućeni javnosti nadležnima da naprave strategiju privrednog razvoja Srbije u minulih četvrt veka nisu urodila plodom. Naprotiv, svaka vlada i svaki „vođa“ su terali po svome. Baš kao u onoj Domanovićevoj satiri.

Prazna obećanja

U FAP-u bi, prema obećanjima predstavnika vlasti, u dogledno vreme trebalo da počne proizvodnja nekoliko desetina, i remont do 200 vojnih kamiona godišnje. Radnicima FAP-a koji su do 1992. godine, prema licenci Mercedesa, mesečno proizvodili između 400 i 500 teških kamiona do 40 tona nosivosti, ova obećanja ne deluju ohrabrujuće. Da ne govorimo o tome da retko ko od njih veruje da će i od tog posla išta biti.