Ukrajina je „spremna da plati cenu“ trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, poručio je predsednik te zemlje Petro Porošenko nakon što je Moskva odlučila da obustavi svoje trgovinske veze sa Kijevom zbog sporazuma koji treba da stupi na snagu 1. januara.
Moskva strahuje da će sa primenom tog sporazuma njeni proizvodi izgubiti na konkurentnosti na tržištu Ukrajine i da će i sama biti preplavljena evropskim uvozom. Na nivou trilaterale, EU, Ukrajina i Rusija, ove nedelje će biti održan još jedan sastanak sa ciljem da se prevaziđe protivljenje Moskve sporazumu, ali Brisel i Kijev ističu da se odredbe ne mogu menjati i da će sporazum početi da se primenjuje kako je i planirano. EU i Ukrajina su u junu 2014. godine potpisale Sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini (DCFTA) u sklopu šireg Sporazuma o pridruživanju. Kontroverze oko trgovinskog sporazuma EU-Ukrajina bile su okidač nemira u Kijevu 2014. godine koji su kulminirali svrgavanjem Moskvi naklonjenog predsednika. Rusija je zatim pripojila Krim i podržala separatiste u istočnoj Ukrajini, što je dovelo do najozbiljnijeg pogoršanja odnosa Moskve i Zapada za više decenija.
Čim je ukrajinski predsednik stigao u Brisel 16. decembra, ruski predsednik Vladimir Putin naložio je svojoj vladi da suspenduje zonu slobodne trgovine sa Ukrajinom od 1. januara. Moskva je uradila ono čime je pretila, da će uzvratiti ako Kijev nastavi sa približavanjem EU. „Ukrajina je svesna tih restrikcija i očekuje štetu za ukrajinsku ekonomiju. Međutim, spremni smo da platimo cenu naše slobode i našeg evropskog izbora“, rekao je u Briselu Porošenko. On je u razgovorima sa predsednicima Evropskog saveta i Evropske komisije Donaldom Tuskom i Žan-Klodom Junkerom istakao da će se trgovinski sporazum sa EU primenjivati u potpunosti kako je i planirano od 1. januara i da neće biti odlaganja. U Briselu kažu da je EU aktivna i otvorena da razgovara sa Rusijom o njenim bojaznima oko trgovinskog sporazuma Unije sa Ukrajinom ali na osnovu fleksibilnosti koju taj sporazum nudi. Međutim, kako poručuju iz te Komisije, ne postoji mogućnost da se o sporazumu ponovo pregovara jer ga je veliki broj članica EU već ratifikovao, ili je proces ratifikacije u toku. Prema rečima Junkera u trilateralnim pregovorima sa Rusijom ostvaren je solidan napredak, ali još nisu rešena sva sporna pitanja oko sporazuma o slobodnoj trgovini EU-Ukrajina.“Tri strane su se srele više od 20 puta, kako na tehničkom, tako i na političkom nivou. Ministarski sastanak 21. decembra predstavlja poslednju šansu za razumevanje. Sve strane treba da dođu radi pronalaženja obostrano prihvatljivih rešenja u okviru datih ograničenja: Sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini stupiće na snagu 1. januara 2016. i ne može da se menja, ni direktno, ni indirektno. Komisija je potpuno posvećena pregovorima i odigraće svoju ulogu“, kazao je Junker.
Argumenti Rusije
Rusija se oštro protivi sporazumu o slobodnoj trgovini EU i Ukrajine jer bi, kako ocenjuje, to moglo da znači poplavu evropskog uvoza preko njenih granica i da umanji konkurentnost ruskog izvoza u Ukrajinu. Putinova odluka da suspenduje sporazum o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom iz 2011. obrazložena je u dekretu „vanrednim okolnostima koje utiču na interese i ekonomsku sigurnost“ Rusije. U dekretu se ne navodi koliko dugo će režim slobodne trgovine biti obustavljen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
