Srbija bi mogla da postane najvažniji izvoznik hrane na rusko tržište

Zapravo, višegranski karakter naših sajmova osnovna je karakteristika Zarubež-Ekspo, jer smo se uverili u racionalnost takvog pristupa. Najveća pažnja biće usmerena na saradnju u oblasti poljoprivrede, s obzirom na to da je Srbija region u kojem se još uvek mogu pronaći proizvodi vrhunskog kvaliteta i ukusa uzgajani iz organskih sirovina i bez hemikalija. S druge strane, Rusija namerava da u 2016. godini krene sa plasmanom proizvoda kompanije Rostselmaš na srpsko tržište – kaže na početku zagovora za Danas David Robertovič Vartanov, predsednik Organizacionog odbora OAD Zarubež-Ekspo, najavljujući međunarodnu privrednu izložbu Ekspo – Rusija Srbija 2016 koja se od 16. do 18. marta održava u Beogradu.

* Jedna od glavnih tema razgovora privrednika, koji će učestvovati u radu Trećeg beogradskog poslovnog foruma, biće unapređenje saradnje u oblasti agrokompleksa s obzirom na to da je rusko tržište veoma zainteresovano za uvoz svežeg voća i povrća. S druge strane izvozni rezultati Srbije na tom planu veoma su skromni. Šta su, prema Vašoj proceni, preduslovi za povećanje izvoza?

– Izvoz proizvoda u Rusiju je jedinstvena prilika koju Srbija mora da iskoristi. Podsetiću na izjavu Vladimira Putina koji je na sastanku sa Aleksandrom Vučićem rekao da su se isporuke srpskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju povećale za 40 odsto, kao i da nivo razmene može da poraste sa 150 na 500 miliona dolara godišnje. Povećanje izvoza moglo bi da se obezbedi racionalnijim korišćenje kapaciteta prehrambene industrije. Činjenica je da fabrike ulja u Srbiji rade sa 50 odsto kapaciteta, konditori sa 40 odsto, klanice i fabrike stočne hrane sa 30 odsto, a šećerane sa 25 odsto kapaciteta. Ali treba pomenuti i pozitivan primer mlekare Kuč u kojoj će početi da radi nova linija za proizvodnju sira i sve što se proizvode biće plasirano na tržište Moskve i Moskovske oblasti. Slična je situacija i sa mlekarama Sombor, Subotica, Valjevo… Pomenuću i lidera mesne industrije Karneks u Vrbasu koji je od početka godine 12 puta povećao izvoz u Rusiju. Plan je da povećamo, do 150.000 tona, uvoz jabuke čuvene sorte „požegača“. Osim toga, uz Srbije je uvezeno oko 10.000 tona šljive „geršteter“ i „kalifornijska plava“, 1.200 tona sušene šljive i 1.500 tona džema od šljive. Ruski kupci su veoma zainteresovani i za malinu, koju s punim pravom zovu „crveno zlato Srbije“, zatim za stalnorađajuću jagodu i borovnicu. Uveren sam da bi Srbija, ukoliko maksimalno iskoristi postojeći potencijal, mogla da postane najvažniji izvoznik hrane na rusko tržište.

* Kako u tom kontekstu treba posmatrati dolazak u Beograd predstavnika velikih ruskih trgovinskih lanaca i koji bi prehrambeni proizvodi mogli najlakše da nađu put do rafova tih lanaca?

– Sada se razgovora o celishodnosti dolaska u Srbiju delegacija ritejl mreža Ros, Ekogarmonija, H5, Perekrestok, Zakroma i Magnit u vreme održavanja izložbe kako bi se razmotrile mogućnosti nabavke širokog asortimana srpskih proizvoda koji bi se našli u ponudi naših supermarketa. Na prvom mestu su sveže voće i povrće, prvenstveno, jabuka i šljiva, zatim smrznuto i konzervirano voće i povrće, ali i sveža svinjetina i govedina. Srbija bi, eventualno, mogla da poveća i izvoz dimljenog, sušenog i prerađenog mesa, salama i konzervi. Treće mesto zauzimaju kupus i krompir, kao i kruška, čiji je izvoz već povećan. Inače, u prvom polugodištu 2015. izvoz jabuke, kruške i dunje u Rusiju povećan je za 110 odsto, ali ima prostora za još veći rast. U prilog tome govori i izjava ministarka poljoprivrede i životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević Bošković koja tvrdi da su izvozne mogućnosti mnogo veće od realizovanih količina. Zato se srpsko Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa ruskim partnerima, intenzivno bavi pronalaženjem mogućnosti investiranja u agrarnu industriju Srbije.

* Zanimljivo zvuči i inicijativa da se kroz zajedničke projekte srpskim kompanijama – proizvođačima voća i povrća, omogući da pokrenu proizvodnju u Rusiji pri čemu bi se taj posao realizovao uz podršku ruske države. Koliko je to realna opcija?

– Realizacija projekata koji podrazumevaju pokretanje proizvodnje srpskih kompanija u Rusiji razmatrana je na Sednici rusko-srpske radne grupe za saradnju u oblasti poljoprivrede. Dogovoreno je da se što pre razradi zajednički Plan obezbeđenja plasmana poljoprivrednih proizvoda na tržišta dve zemlje, kao i Putna mapa investicionog partnerstva Rusije i Srbije. Neki od zajedničkih projekata će najverovatnije biti realizovani u Stavropoljskoj oblasti, na inicijativu gubernatora Vladimirova, koji tvrdi da toj oblasti nedostaju ambiciozni planovi u agrarnoj industriji.

* Jedna od tema razgovora biće i formiranje sabirnih distributivnih centara za preduzeća koja žele da izvoze u Rusiju. U kojoj meri bi takav način organizovanja potencijalnih izvoznika iz Srbije mogao pozitivno da utiče na spoljotrgovinsku razmenu?

– Distributivni centri će, bez sumnje, unaprediti spoljnotrgovinsku razmenu između Rusije i Srbije. Ilustracije radi, u selu Salovka u Penzenskoj oblasti već je počela izgradnja i opremanje distributivnog centra za srpske poljoprivredne proizvode, površine od 40.000 metara kvadratnih. Ovaj distributivni centar će dobro doći i lokalnim proizvođačima koji će moći tu da skladište i distribuiraju svoje agrarne proizvode. Postaće efikasnija i logistika u prodajnim mestima. Kad je reč o potrošačima iz Moskve i Moskovske oblasti plan je da se proširi kapacitet Mosselprom-Domodedovo, inače najvećeg distributivnog centra u Ruskoj Federaciji.

* U Rusiji su, čini se, dobrodošle i građevinske firme koje imaju iskustva u izgradnji sportskih objekata, konkretno za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Ima se utisak da su naši građevinci, pre desetak i više godina, bile više prisutni na ruskom tržištu i da su im tu poziciju preuzele turske kompanije. Da li je ovo pravi trenutak za povratak srpskih građevinskih kompanija?

– Ukoliko dobijemo potvrdu ruskih građevinskih kompanija, bićemo spremni da organizujemo poseban okrugli sto posvećen pitanjima građevinarstva. Na taj skup bi, osim predstavnika srpskog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, bili pozvani i Milan Bojović, direktor građevinske kompanije Putevi Užice, koja u Moskvi gradi stambeni kompleks „Srce prestonice“, kao i inovacioni kompleks u Skolkovu, zatim rukovodioci kompanija Planum i Energoprojekt, koje grade hotel Hajat u Rostovu na Donu, ali i predstavnici drugih građevinskih preduzeća. U ovom trenutku izvesno je da će sajmu u Beogradu prisustvovati saradnici Departmana za urbanističke poslove, koji prate rad Federalnog centra za normiranje, standardizaciju i tehničku ocenu usaglašenosti u građevinarstvu. Planirano je da se organizuju sastanci sa predstavnicima građevinske industrije Srbije i drugih balkanskih zemalja.

* Osim, tradicionalno već, dobre saradnje u oblasti energetike, pažnja će biti usmerena i na turizam, naročito banjski i planinski, za koji su ruski turisti veoma zainteresovani? Koji to sadržaji nedostaju našim banjama a mogli da budu atraktivnim turistima iz Rusije?

– Ubeđen sam da srpskim turističkim objektima nedostaje pre svega dobra reklama. Pitanje popularizacije srpskih odmarališta razmatrano je i na 38. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, na kojem je održana sednica Radne grupe za saradnju u oblasti turizma Rusko-srpskog međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Ovo pitanje naći će se i na dnevnom redu Poslovnog programa sajma Ekspo-Rusija Srbija 2016. Pozivamo predstavnike rehabilitacionih i planinskih centara u Srbiji da predstave svoje kapacitete ruskim učesnicima sajma.

Uklanjanje barijera za uvoz svinjetine

* Iako svinjetina zauzima visoko mesto na izvoznoj listi Srbije, to su još uvek skromni rezultati. Šta su glavne prepreke sa kojima se srpski izvoznici svinjetine suočavaju?

– Problem sa plasmanom srpske svinjetine na rusko tržište je u tome, što se izvoz obavlja preko crnogorske luke Bar, što vreme isporuke produžava na 45 do čak 60 dana. S druge strane isporuke kroz teritoriju Evropske unije nisu moguće, jer to podrazumeva obaveznu vakcinaciju protiv svinjske kuge. Ali, s obzirom na to da ova bolest u Srbiji nije registrovana od 2010. godine, Ruska služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor obećala je da će angažovati ruske pravnike kako bi se ovaj problem što pre rešio. Osim svinjetine kod ruskih potrošača veoma su popularni i mlečni proizvodi, posebno mladi sir, kao i razne vrste rakije, od „šljivovice“, preko „dunjevače“ i „kajsijevače“, do „viljamovke“.

Selidba proizvodnje auto-komponenti u Srbiju

* Razmatra se i mogućnost angažovanja srpskih proizvođača koji bi pravili auto-komponente za ruske kompanije. Kakve su šanse da taj poslovni poduhvat bude realizovan već u ovoj godini i od čega to zavisi?

– Tačno je da Ruska Federacija razmatra mogućnosti selidbe proizvodnje auto-komponenti za domaće kompanije KamAZ i AvtoVAZ u Srbiju. Potpredsednik Vlade RF i kopredsednik Rusko-srpskog međuvladinog komiteta Dmitrij Rogozin izjavio je da su se do sada te komponente proizvodile u Turskoj. Međutim, situacija se menja u korist srpskih proizvođača auto-delova, što će ne samo da zatvori pitanje isporuke tih delova ruskim proizvođačima, već predstavlja i vetar u leđa srpskoj privredi kojoj su potrebna nova radna mesta. Imajući sve to u vidu želeli bismo da na izložbi u Beogradu vidimo i predstavnike srpske automobilske industrije.