Za investicionu klimu u duvanskoj grani posebno je važna akcizna politika, pri čemu je od ogromnog značaja usklađivanje sa akciznom politikom EU bude postupno, odnosno da povećanje akciza ne ugrozi stabilnost tržišta. Postupnim povećanjem akciznog opterećenja obezbeđuje se ne samo stabilnost tržišta, već i stabilan i značajan rast poreskih prihoda za državu. Dosadašnje iskustvo to potvrđuje. Ilustracije radi, od 2003. do 2007. godine ukupni prihodi države od akciza na duvan porasli su sa 10,8 milijardi na 34,5 milijardi dinara, pri čemu je učešće DIN-Filip Morisa iznosilo 17,4 milijardi dinara (u 2007. godini)
Kupovinom Duvanske industrije Niš mi smo se dugoročno opredelili za poslovanje na tržištu Srbije i od tog opredeljenja nismo ni danas odustali. Jedan od brojnih primera naše posvećenosti Srbiji, posebno njenom jugoistočnom regionu, jeste i ponuda naše sestrinske kompanije, još jedne podružnice Filipa Morisa, na tenderu za privatizaciju Duvanske industrije Bujanovac. Takav primer je i naša finansijska podrška Niškom investicionom forumu, zakazanom za 2. oktobar, čiji je cilj da se ozbiljnije pomogne ekonomski razvoj jugoistoične Srbije – kaže na početku razgovora za Danas, Skip Bornhiter, direktor Duvanske industrije Niš, koja posluje u sastavu kompanije Filip Moris internešenel.
* Pošto ste ovde već „dovoljno dugo“, kako ocenjujete ekonomski ambijent u Srbiji, odnosno da li je Srbija dovoljno otvorena za investitore, posebno inostrane?
– Mi u DIN-u možemo da posvedočimo da je Srbija u proteklih pet godina, iz godine u godinu, napredovala prema otvorenoj i efikasnoj tržišnoj ekonomiji. To je stvorilo dobre uslove za investicije, bilo da su domaće ili strane. Što se tiče same duvanske industrije, Srbija ima sveobuhvatnu regulativu proizvodnog i trgovinskog lanca u ovoj industriji, što je veoma važno. Takva regulativa u Srbiji odgovara zahtevima Evropske unije i Okvirne konvencije za kontrolu duvana. Zakonski okviri u Srbiji obezbeđuju predvidljivost i stabilnost tržišta i omogućavaju nam da možemo da planiramo proizvodnju, što, opet, doprinosi boljim uslovima za planiranje daljih investicija. Za investicionu klimu u duvanskoj grani posebno je važna akcizna politika, pri čemu je od ogromnog značaja usklađivanje sa akciznom politikom EU bude postupno, odnosno da povećanje akciza ne ugrozi stabilnost tržišta. Postupnim povećanjem akciznog opterećenja obezbeđuje se ne samo stabilnost tržišta, već i stabilan i značajan rast poreskih prihoda za državu. Dosadašnje iskustvo to potvrđuje. Ilustracije radi, od 2003. do 2007. godine ukupni prihodi države od akciza na duvan porasli su sa 10,8 milijardi na 34,5 milijardi dinara, pri čemu je učešće DIN-Filip Morisa iznosilo 17,4 milijardi dinara (u 2007. godini).
* Da li ste zadovoljni ostvarenim poslovnim rezultatima? Da li je porastao obim proizvodnje, proširen asortiman, uvećan profit kompanije…?
– Veoma sam ponosan na napredak postignut u poslednjih pet godina, koliko DIN posluje u sastavu kompanije Filip Moris internešenel. Uspešno smo sproveli investicioni program vredan više od 600 miliona evra, uloženih u tehnologiju, kapital i opremu. Te investicije učinile su DIN jednom od najmodernijih fabrika za proizvodnju cigareta ne samo u centralnoj Evropi već i u svetu. Zahvaljujući investicijama u tehnologiju, proizvode i ljude, DIN danas učestvuje na tržištu cigareta u Srbiji sa više od 50 odsto. Takođe, DIN je danas jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji po ostvarenom profitu. U 2007. godini dobit iz osnovnog poslovanja iznosila je 2,9 miliona dinara, a neto dobit 2,498 miliona dinara. Te godine su četiri robne marke DIN-a bile među pet najprodavanijih marki cigareta na našem tržištu („marlboro“, „best“, „klasik“ i „drina“). Uspešnost se iskazuje i kroz činjenicu da se od 2006. godine našim akcionarima isplaćuju dividende, a od tada do danas im je isplaćeno oko 6,5 milijardi dinara. Osim toga možemo se pohvaliti i dobrim izvoznim rezultatima. Prošle godine izvoz je porastao za 30 odsto, a i ove godine imamo veliki skok izvoza. Trenutno izvozimo na tržište Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Najveći izvozni uspeh beležimo na tržištu Crne Gore, gde proizvodi DIN-a predstavljaju više od 40 odsto njihovog tržišta cigareta.
* Opšte je poznato da je duvanska grana visoko uvozno zavisna. Koliko se duvana uvozi, a koliko kupuje od domaćih proizvođača?
– Zakonska obaveza otkupa domaćeg duvana istekla je prošle godine. Ipak, iako nemamo obavezu otkupa domaćeg duvana nastavili smo sa otkupom i ove godine, i do sada smo od domaćih proizvođača otkupili oko 3.000 tona. U proteklim godinama DIN je mnogo ulagao kako bi domaćim uzgajivačima duvana pomogao da povećaju kvalitet uzgoja, u te svrhe investirano je oko tri miliona evra, podrška je pružana kroz opremu, sušare, sadni materijal… Takođe smo im pomagali u primeni programa „najboljih poljoprivrednih praksi“, a sve u cilju poboljšanja načina uzgoja domaćeg duvana. Akcenat bi u narednom periodu trebalo staviti na poboljšavanje kvaliteta domaćeg duvana. Zatim, neophodna je sistematska podrška države, u vidu subvencija domaćim uzgajivačima duvana, jer činjenica je da je cena srpskog duvana i dalje viša nego u zemljama u okruženju, a jedan od razloga za to je što te zemlje imaju subvencije koje su više nego što su u Srbiji. Treća stvar koju očekujemo je da se do kraja ove godine sprovedu mere za podsticaj otkupa duvana koje su predviđene u akcionom planu za sprovođenje CEFTE.
* Kakvo je dosadašnje iskustvo sa primenom CEFTA sporazuma? Šta se pokazalo kao prednost, ima li problema?
– Prvi rezultat primene CEFTA sporazuma u duvanskoj industiji jeste izjednačavanje akciznog opterećenja cigareta. Ove godine su akcize za uvozne i domaće cigarete izjednačene. Akcize za domaće cigarete porasle su za 55 odsto, za koliko su umanjene i akcize za uvozne cigarete. Takođe, još jedna implikacija CEFTE je da sada plaćamo carinu na izvoz u Crnu Goru, što do sada tamo nije postojalo na uvoz iz Srbije. A ono što je još neophodno uraditi je uspostavljanje jednakih uslova za sve igrače na tržištu. I dalje na tržištima CEFTE, u našem okruženju, postoje zemlje koje imaju privilegovano oporezivanje za domaće proizvođače cigareta u odnosu na uvoznike, što nas dovodi u neravnopravan položaj, na primer u Hrvatskoj. A u Albaniji su viši porezi na cigarete koje dolaze iz CEFTE nego za one koje dolaze iz Evropske unije, tako da je tom tržištu isplativije da uvozi cigarete iz EU nego iz zemalja CEFTA.
* Pošto ovih dana ističe rok od pet godina od zaključivanja privatizacionog ugovora, kada prestaju neke vaše obaveze, hoće li se to odraziti na radnike i hoćete li i dalje izdvajati milion evra godišnje za lokalnu zajednicu, iako to više nije vaša ugovorna obaveza?
– Najpre, privatizacija DIN-a je primer dobre privatizacije u Srbiji. Ona je bila uspešna za sve zainteresovane strane, mi smo sa naše strane ispunili sve obaveze iz privatizacionog ugovora, a druga strana je ispunila svoje. Posle isteka roka od pet godina posao se nastavlja, jer isticanje privatizacionog ugovora ne znači da ćemo mi odustati od svojih poslovnih planova. Politika doprinosa razvoju lokalne zajednice ne zavisi od ugovora o privatizaciji. Filip Moris internešenel svuda u svetu, na globalnom nivou, ima dugu istoriju vrlo aktivnog društvenog angažovanja u zajednicama u kojima posluje. Mogu da kažem da će se takva uloga naše kompanije nastaviti i na tržištu Srbije, odnosno u Nišu.
* Kako komentarišete nezvanične informacije da će proizvodnja DIN biti izmeštena iz Niša?
– Zar bismo ulagali 600 miliona evra u Niš da imamo takve namere? Zar bismo instalirali potpuno novu mašinu koja je bila potrebna za proizvodnju „klasika silver“? Da postoji namera da se proizvodnja izmešta ne bi se toliko ulagalo, to su velike investicije. Mi i sada nastavljamo da ulažemo u povećanje efikasnosti i kvaliteta kompanije, to počinje polako da se vraća, a rezultati su već odlični.
Zvanično i privatno
Direktor DIN-Filip Moris kaže da je nedavno imao prvi zvaničan susret s novim gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem. „Drago nam je da gradonačelnik prepoznaje važnost izgradnje dobrih odnosa sa investotorima, i da ulaže napore da privuče nove ulagače angažujući se oko organizacije Niškog investicionog foruma. To je dobar znak za budućnost Niša, kaže Bornhiter. Susret gradonačelnika sa čelnicima DIN-a prvi je zvaničan kontakt gradskog rukovodstva sa menadžmentom najveće kompanije u Nišu posle četiri godine. Prethodni gradonačelnik Niša Smiljko Kostić, koji je bio i višegodišnji direktor DIN-a, nije imao nikakvu zvaničnu komunikaciju sa čelnicima DIN-a, a više puta je javno kritikovao način privatizacije, kao i postprivatizacionog poslovanja kompanije. Na pitanje: da li je Kostić, koji je govorio da ni u vreme obavljanja najviše gradske funkcije nije prekinuo radni odnos u DIN-u, još uvek radnik kompanije, Bornhiter nije želeo da odgovori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
